Zašto je za Rusiju važan Krim?

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

To što se događa sada na Krimu, prirodna je reakcija, jer građani ne žele da se potčinjavaju nacionalistima koji su zauzeli vlast u Kijevu. Krim treba da ostane u sastavu Ukrajine sa širom autonomijom. Ne nameravam da tražim vojnu pomoć Rusije. Vratiću se u Ukrajinu kada meni i mojoj porodici ne bude pretila opasnost, rekao je u petak Viktor Janukovič, koji je održao konferenciju za novinare u Rostovu na Donu. On je dodao i da se još nije sreo sa predsednikom Putinom, ali je sa njim razgovarao telefonom.

Na predsedničkim izborima 25. maja Janukovič neće učestvovati. On i dalje sebe smatra legitimnim predsednikom. A i novi premijer Krima Sergej Aksjonov i predsednik Vrhovnog sovjeta Vladimir Konstantinov, takođe su izjavili da je i za njih Janukovič legitimni predsednik Ukrajine.

Istovremeno, rukovodstvo Krima očekuje finansijsku i drugu pomoć Rusije. Uostalom, Putin je već naredio vladi da se Krimu pruži humanitarna podrška. Osim toga, Putin traži da ruska vlada održi konsultacije sa stranim partnerima, uključujući MMF i zemlje G-8, radi pružanja pomoći Ukrajini.

U četvrtak uveče predstavnici samoodbrane Krima blokirali su aerodrom u Simferopolju i tako sprečili da na njega sleti v. d. predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov. Navodno je on lično hteo da smeni Sergeja Aksonova kojeg su izabrali za premijera Krima. Rojters je u petak, pozivajući se na Interfaks, preneo informaciju dobijenu od vojnih izvora da su ruski vojnici sa šlemovima i oklopnom zaštitom, kao i oklopnim vozilima, zauzeli i vojni aerodrom u Sevastopolju.

U Ministarstvu odbrane Rusije saopštavaju da će oni nastaviti da redovno plaćaju one građane Ukrajine koji rade u ruskoj bazi u Sevastopolju. Takođe će se redovno plaćati „stanarina“ za ovu bazu ukrajinskoj državi.

Zašto je za Rusiju važan Krim?

Pre svega, na Krimu većina stanovnika su Rusi, i oni kojima je ruski maternji jezik. Na Krimu živi milion i po Rusa, pola miliona je Ukrajinaca, zatim oko 260.000 Tatara, 35.000 Belorusa i dr. Krimski Tatari, koji se uglavnom bave poljoprivredom, lojalni su Kijevu.

Sevastopolj je još 1948. bio izveden iz Krimske oblasti i direktno se potčinjavao Moskvi. Do 1954. godine, kada je tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov Krim administrativno prebacio u sastav Ukrajine, to poluostrvo je bilo rusko. U Sevastopolju se i sada nalazi glavna ruska crnomorska baza. Rusija ima dugoročan ugovor za korišćenje te baze, sve do 2042. godine.

Ruski parlamentarac Leonid Kalašnjikov, koji je bio ovih dana na Krimu, kaže da je nemali broj tamošnjih Tatara nastrojen radikalno vehabitski, drugi su pristalice Majdana i treći deo bi se mogao nazvati umerenim. Kad bi se Krim pripojio Rusiji, ona bi dobila novo žarište, tim pre što u Turskoj živi velika dijaspora Tatara.

Ubrzano dobijanje ruskog državljanstva za građane Ukrajine još je jedna akcija Rusije, i sve bi se moglo uvesti kroz dve nedelje. U Dumi kažu da Ukrajinci neće morati da se odriču dosadašnjeg državljanstva. Cilj je da se pomogne što pre onima čiji su životi u opasnosti, pre svega radi se o bivšim specijalcima „Berkuta“ i njihovim porodicama.

Vlasti u Kijevu će imati sve više problema, ne samo sa neposlušnim Krimom, već i sa siledžijama sa Majdana. Stari opozicionar iz partije Otadžbina Genadij Moskalj, rekao je u parlamentu da revolucionari sa Majdana sada maltretiraju i pljačkaju. Na mnogim ukrajinskim sajtovima vrteo se snimak kako izvesni Aleksandar Muzičko šamara tužioca Rovenskog rejona Andreja Targonija.

V. d. predsednika Ukrajine Turčinov u petak je smenio načelnika generalštaba admirala Jurija Iljina, koji je u četvrtak završio na kardiologiji vojne bolnice u Sevastopolju.

Vrhovna rada je u petak zatražila od Rusije da prestane da pomaže separatistima. Sa svoje strane, Ukrajina garantuje poštovanje prava i sloboda svih građana ruske nacionalnosti na teritoriji Ukrajine. Novo rukovodstvo u Kijevu namerava da se obrati SB OUN, da izuči situaciju i preduzme mere ako oceni da se krši suverenitet Ukrajine.

KO BI GINUO ZA JANUKOVIČA?

Što se tiče političkog mrtvaca Viktora Janukoviča, on je izgubio autoritet i kod svojih pristalica jer se pokazao kao kukavica i sitni račundžija, koji je trgovao na četiri strane sveta po sistemu „ko da više“. U trenutku kad je otvorena njegova vila, običan narod je krenuo na „ekskurzije“ i video u kakvoj je raskoši živeo Viktor Janukovič. Za vreme njegovog mandata, stariji sin koji je po obrazovanju stomatolog, postao je jedan od najbogatijih ljudi Ukrajine.

Posle svega što se dogodilo, Janukovič sebi mora da postavi pitanje ko će za njega da gine da bi se on vratio na vlast. Takvih je malo, a bez velikog prolivanja krvi on ne može da se vrati u Kijev. Njegovi glavni saradnici su bili bogataši iz istočnog i južnog dela Ukrajine, poput milijardera iz Donjecka Rinata Ahmetova. A, oni su već pobegli u svoje vile na Zapadu.