Novi gradovi ne izlaze iz mode

Mirko Radonjić

21. 04. 2013. u 10:26

Podižu ih u Arapskim Emiratima, ali i u Mjanmaru, kao i u afričkoj prašumi. Masdar Siti kraj Abu Dabija vredan dvadesetak milijardi dolara

STARO mišljenje kaže da "grad nije grad" ukoliko nije naseobina nastala tako što je na temeljima stare kuće podignuta nova, ali smer radikalnog raskida s prošlim vremenom i nastanka "ni iz čega", promenio je mnogo toga. Niču novi gradovi.

Tako australijska prestonica Kanbera postoji tek oko 100 godina i nedavno je proglašena za najdosadniji grad na svetu. Novi Beograd, osmišljen da nadoknadi navodne bog zna kakve mane starog, 11. aprila je proslavio 65 godina, tokom kojih je dugo nosio neslavno zvanje "velike spavaonice". Do sada je, međutim, prilično napredovao. Za Braziliju, prestonicu Brazila koja je tu gde je baš "kao kamen u prašumu bačena", njen idejni tvorac je rekao: "Ovaj eksperiment nije uspeo."

Pa ipak ljudi i dalje eksperimentišu.

Među novim "gradotvorcima" najviše ima najbogatijih zemalja, mada to nije pravilo, jer recimo Švajcarci ili Norvežani ne rade ništa slično.

Zato Ujedinjeni Arapski Emirati grade Masdar Siti, u prevodu "Grad izvor" - u stvari, reč je o Novom Abu Dabiju, jer se nalazi na manje od 20 kilometara od tog starijeg grada, kraj njegovog aerodroma.

Kao i uvek, oni prebogati, rešili su da grade racionalno! Za razliku od, na primer, tvoraca Novog Beograda, koji su po principima Le Korbizjea zidali automobilski grad u vreme kada niko u zemlji nije imao automobil, sada u Emiratima - gde nafta curi ispod svakog zrna peska - podižu varoš bez automobila!

Masdar Siti oslanjaće se isključivo na solarnu energiju i druge održive izvore, neće emitovati ugljen-dioksid niti praviti problem s otpadom. Izgradnjom rukovodi "Masdar", podružnica kompanije "Mubadala", s kojom se pregovara i o basnoslovno "teškim" ulaganjima u Srbiju. Novi grad trebalo bi da košta dvadesetak milijardi dolara, radovi su počeli 2008. godine, a završetak je, sa 2016. godine, zbog krize, pomeren na prvu polovinu naredne decenije.

Podsećanja radi na neke naše jubileje, izgradnja Novog Beograda je počela 1948, trebalo je da bude završena "za nekoliko godina", ali je u tom periodu obustavljena i nastavljena tek krajem pedesetih. I još nije završena. Ali kod nas je i danas oskudica, a odmah posle rata je bila potpuna nemaština.

Poduhvat bogatih Emiraćana jedan je od malobrojnih visokosofisticiranih, istraživanju i nauci posvećenih novih gradova, poput Kausta u Saudijskoj Arabiji, ili Cukube u Japanu.

Manje imućni od arapskih šeika ili Japanaca su, paradoksalno, u neku ruku ambiciozniji. Oni uglavnom podižu nove glavne gradove. Tako je Kazahstan umesto Alma Ate dobio prestonicu Astanu - daleko od krajeva u kojima su Rusi gotovo većinsko stanovništvo.

I dugo potpuno izolovani Mjanmar je rešio da se "ponovi": vladajući generali su prvo Rangunu promenili ime u Jangon, pa su jednog dana naredili svim vladinim službenicima da se presele u - Nejpjido. Gde? U novi glavni grad! Bilo je to 2005. godine, a gradnja je u tajnosti počela koju godinu ranije. Planirali su mnogo traka za automobile, pa bi na neke od njih mogao da stane vozilo veličine "Titanika", i to poprečno, a da nikome ne smeta. Nejpjido danas broji gotovo milion stanovnika.

Diktator Ekvatorijalne Gvineje gradi novu prestonicu, Ojalu, duboko u prašumi. Pre dve godine, gruzijski predsednik Mihail Sakašvili preselio je parlament iz Tbilisija u Kutaisi, podigavši ultramoderno zakonodavno zdanje na mestu srušenog spomenika iz Drugog svetskog rata.

Južni Sudan, najnovija, 193. država sveta, nije bogat, ali ima naftu, a vlast će u roku od nekoliko godina preseliti iz Džube u Ramsiel, bliže geografskom središtu države. Iranci razmatraju premeštanje prestonice iz Teherana, pribojavajući se katastrofalnog zemljotresa. Glavni grad Malezije i dalje je zvanično Kuala Lumpur, gde su kralj i parlament, ali je administracija izmeštena 25 kilometara na jug, u Putradžaju. I Turska razmišlja o novom Istanbulu, blizu budućeg gigantskog aerodroma uz obalu Crnog mora.

Gradove, dakle, još crtaju u mašti i grade pod oblacima - delom i zato što je ljudi sve više, bar u nekim zemljama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije