VIDEO: Dečak sam sebi napravio protetičku šaku

ČETRNAESTOGODIŠNjI Leonardo Viskara iz Bolivije sa urođenim deformitetom ruke rešio je da se sam pobrine za svoj hendikep tako što je malo po malo razvijao protezu, da bi konačnu verziju napravio uz pomoć 3D štampača.

Kada je ovaj dečak još dok se nije rodio, njegova leva ruka se uplela u placentu i zbog toga se nikad nije razvila do kraja.

Umesto da bude obeshrabren ovom okrutnom igrom sudbine, Leonardo je još od malih nogu počeo da sastavlja i rastavlja raznorazne predmete i uči kako naprave funkcionišu.

Ideja da napravi sebi robotsku šaku sinula mu je kada je slučajno pogodio kamenom jednu auto igračku. Dok je pokušavao da ga sastavi primetio je da njegovi delovi mogu da se upotrebe u mnogo korisnije svrhe.

Prva proteza koju je napravio bila je nalik običnim kleštima ali je bila veliko unapređenje u odnosu na njegovu početnu situaciju. Usledili su brojni neuspeli i delimično uspešni pokušaji da unapredi dizajn koji su rezultirali boljom verzijom mehaničke šake koja mu ipak nije bila po volji.

Do najvećeg proboja u svojoj borbi protiv hendikepa došao je kada je na internetu pronašao prvi slučaj „štampane“ ruke u Francuskoj koju je izradila jedna američka firma, prenosi internet stranica "Science time".

Preko tetke iz Amerike dobio je primerak ove revolucionarne prostitičke naprave, ali mu je ona, na žalost, bila prevelika.

Leonardo je, ne očajavajući, nastavio da radi ono što mu najbolje ide, pa je rasklopio ruku i proučio njen mehanizam, da bi zahvaljujući novostečenom znanju uspeo da dizajnira verziju koja bi baš njemu odgovarala.

Bilo je potrebno nekoliko godina da od razbijene igračke dođe nadomak „robotske šake“ i sada mu je samo falio 3D štampač. Za to su se pobrinuli na Soers institutu za robotiku u bolivijskom gradu Kočabamba kada su za svega 100 dolara dečakov san i godine rada pretvorili u javu.

Leonardo danas ima termoplastičnu protezu, sa prstima koji se pomeraju kao kod prave šake, povezanu najlonskim nitima sa njegovim zglobom. Iako je generalno zadovoljan dizajnom kaže da rešenje još uvek nije savršeno i da postoji prostor za napredak, koji će sigurno ostvariti s obzirom da ima nameru da studira biomedicinu.