Aleksandar Karađorđević: Vreme je za mudrost i blagost

PRESTOLONASLEDNIK Aleksandar Karađorđević ove dane provodi u Beogradu, deleći sudbinu, kako ističe, svog naroda. Karađorđević i njegova supruga Katarina su, kao i drugi građani njihovih godina, u svom domu. Samoizolacija mu ne pada teško, ali priznaje da vreme provodi drugačije u odnosu na ono pre pandemije novog virusa korona.

Na početku razgovora, za "Novosti", otkrio nam je da se on i njegova supruga pridržavaju svih propisanih mera, slede uputstva Kriznog štaba, predsednika Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić...

- Iskreno verujem da i drugi građani Srbije rade isto - kaže Karađorđević, i poručuje svima da ne izlaze iz svojih domova.

* U nedelju je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, kako ćete vi obeležiti Uskrs?

- Onako kako je to u ovim uslovima jedino moguće. Moja supruga i ja spadamo u rizičnu grupu i ostaćemo kod kuće. Prošle nedelje pozvali smo patrijarha Irineja da mu čestitamo krsnu slavu - Lazarevu subotu. Razgovor je bio divan, patrijarh nam je ulio veru i dodatnu snagu da izdržimo. Nije lako, ali samo čeličnom voljom možemo da pobedimo ovaj virus. Uskrs će i za nas biti drugačiji od prethodnih. Provešćemo ga mirno, gledaćemo crkvenu službu na televiziji. Tako je najbolje. Verujem da će i ostali obeležiti praznik kao nas dvoje.

* Pamtite li neke neobične događaje za Uskrs iz vremena dok ste živeli u egzilu?

- Ne baš. Sećam se samo da sam uvek bio tužan zbog udaljenosti od domovine i svojih korena. Pamtim tu tugu.

* Koji je bio najlepši Vaskrs u vašem životu?

- Najlepši Vaskrs u mom životu bio je onaj prvi u mojoj Srbiji! Sećam se te 2002. godine u Hramu Svetog Save liturgiju je služio počivši patrijarh Pavle. Bilo je to nezaboravno duhovno iskustvo, za mene je bilo i mnogo dirljivo. Konačno sam slavio veliki praznik sa svojim narodom, u svojoj crkvi. Bio je to najradosniji Uskrs u mom životu.

* Kako obeležiti jedan od najvećih hrišćanskih praznika?

- Već sam odgovorio na to pitanje, svi ćemo biti uz televizijske prijemnike. Srećni smo što imamo televiziju da gledamo crkvenu službu i da tako, u srcu obeležimo Uskrs, jer Bogu je ugodan svaki čovek koji iskreno veruje i traga za smislom, pravdom, istinom.

* Prošle nedelje crnogorska policija je privela mitropolita Amfilohija zbog "okupljanja ispred verskih objekata". Kakav je vaš stav o tome?

- Mislim da to nije dobra poruka i da treba da ostavimo naše crkvene oce da rade svoj posao i da budu uz svoj narod. Oštra dela vode ka oštrim rečima i obrnuto. Smatram da je ovo vreme kada svi moramo da ispoljimo mudrost i blagost.

* Da li su naši ljudi dovoljno odgovorni i solidarni u ovim teškim danima?

- Naši ljudi su sjajni. Prošli su kroz mnogo bola i užasno teških vremena, ali su uvek izašli kao pobednici. To će se desiti i ovog puta. Mi smo ponosan i odgovoran narod, potrebno nam je samo da nas svet bolje razume.

* Da li je Evropa pokazala solidarnost ili se svaka država "svojim jadom zabavila"?

- Izgleda da je u Evropskoj uniji došlo do konfuzije.Nijedna država nije bila spremna za ovo što se događa. Uprkos tome, medicinska pomoć stiže u Srbiju, i to ne samo iz Evrope. Kinezi i Rusi su pokazali još plemenitije lice i zahvalni smo im na tome. S druge strane, veoma sam ponosan na rad našeg predsednika, premijerke, Vlade Srbije, lekara, medicinskih sestara, medicinskog osoblja, koji odlično sarađuju u vreme ove pandemije. Do mene dolaze priče o požrtvovanosti i stručnosti medicinskog osoblja, a pohvale zaslužuju i naša vojska i policija. Ali, ne smemo da zaboravimo ni sve one ljude koji omogućavaju da se život i u ovim okolnostima odvija normalno - prodavce, komunalne službe, poštanske službenike i mnoge, mnoge druge.

* Strahuje se da će, kada sve ovo prođe, uslediti velika ekonomska kriza. Da li će humanitarni rad po kome su poznate vaša baka kraljica Marija i supruga princeza Katarina biti još važniji?

- Da, ekonomska situacija će biti veoma teška i ozbiljna. Ona je teška i ozbiljna već sada. Kao i uvek kada je Srbiji bilo teško, moja supruga se i ovog puta angažovala. Ona je obezbedila pomoć kroz svoje fondacije, ostvarila je nekoliko donacija medicinske opreme i obezbedila računare za bolnice u Srbiji. Ponosan sam i na ono što je uradila moja baka majka kraljica Marija. Tokom mnogobrojnih putovanja nailazili smo na svedočanstva njenog izuzetnog humanitarnog rada.

* Šta možemo da naučimo iz iskustva kralja Petra Prvog i njegovog sina, u to vreme regenta Aleksandra, koji su se borili i sa ratnim epidemijama?

- Mislim da je najvažnija lekcija koju iz toga možemo da naučimo ta da se držimo zajedno, da budemo disciplinovani, a da najstručniji ukazuju na pravac daljeg delovanja. Da samo zajedno odgovornim ponašanjem možemo da pobedimo.


* O atentatu na kralja Aleksandra ispisane su mnoge stranice. Čini se da, ipak, nešto nedostaje. Da li vi znate šta je to?

- Znam, nedostaje veliki spomenik kralju Aleksandru u Beogradu, ali nadam se da će uskoro i to doći na red.

* Kako se sećate svog oca, kralja Petra Drugog?

- Moj otac je bio sjajan čovek. Voleo je svoju otadžbinu. Bio je veliki mučenik. Diktatura i političke igre velikih sila nanele su mu veliku štetu, kao i mnogim drugim našim građanima, pa i čitavoj zemlji. Čini se da smo zaboravili šta je urađeno "u ime naroda".

* Da li je porodica najbolje utočište u teškim vremenima i da li je vama vaša porodica uvek bila sigurna luka?

- Nema srećne i uspešne osobe, a da iza nje ne stoji porodica. Porodica je stub svega. Naš narod je poznat po tome što čuva porodicu, jer najjači smo kad smo zajedno. Najlepše se osećam u društvu najmilijih. Ljudi, čuvajte vaše najmilije. Ostanite u svojim kućama.

NE SMEMO DA ZABORAVIMO "OLUJU"

U JEDNOM intervjuu, pre tačno 30 godina, rekli ste da ste Jugosloven, iako je vaša porodica srpska. Da li ste zadržali taj stav?

- Moram istaći da sam i danas šokiran etničkim čišćenjima i potpunim ludilom iz devedesetih godina prošlog veka, tužan zbog ljudi koji su izgubili svoje voljene i svoj imetak. Operaciju "Oluja" ne smemo da zaboravimo. Bio sam šokiran upotrebom negativnog nacionalizma i zloupotrebom religije. Svi naši ljudi su tada povređeni i još se oporavljaju od svog tog zla. Ja sam starešina Kraljevske porodice Srbije i tu nema nikakve dileme.