KADA sneg napada podno Kopaonika, Nebojša Nestorović (41) iz Blaževa prvi ustaje! Treba poraniti da se obiđe imanje i malinjak, podmire ovce, pomogne staroj majci. I sve to pre nego što krene u Brus, u Elektrodistribuciju, gde Nebojša već skoro 20 godina radi kao monter.

Kada se završi dežurstvo, novi posao za ovog gorštaka tek počinje: svakoga dana, Nebojša prevali stotinak kilometara, dok obiđe neka od svih 13 sela i četiri zaseoka o kojima brine kao predsednik Mesne zajednice Blaževo. Starim ljudima donosi namirnice iz Brusa, koji je samo od centra njegovog sela udaljen 32 kilometra.
Sva sedišta u kolima puna: naslagane desetine kutija lekova za bolesne komšije i meštane planine, deterdženti i praškovi, razna sredstva za kuću i poljoprivredu. Gepek zatvara tako što sedne na njega.

- Napravim plan tako da u jednom "cugu" obiđem što više susednih sela, koliko se može - svedoči, za "Novosti", Nestorović. - U taj deo moje mesne zajednice, vratim se za neki dan, dok u međuvremenu obilazim i isporučujem za druge. Svi imaju moj broj telefona, a ja, bogami, kod sebe spiskove za oko 400 domaćinstava. Mnogima znam i broj lične karte, LBO za pacijente, brojeve zdravstvenih kartona.

Dešava se ovih dana da se mnogi dosete da su kakav lek ispustili na spisku. Neša u apoteci strpljivo čeka. Naizust pamti sve boljke svojih ljudi. Koga muči pritisak, a koga kosti bole na promenu vremena. "Prinelap" tri kutije - Radunje, "brisoprolol" za Borance. "Andoli" i "tigrova mast" putuju u Sudimlje. Da li imaju "aspirin" u Belom Polju i Čokotaru? Nisu napisali. Ajd, daj, komšinice, dve kutije, da im se nađe.

U Iričiće juče četiri džaka brašna, sutra u Donje Leviće zbog kvasca. Zafalilo.
- Ne radim to ja od juče. Kada sam išao u Srednju elektrotehničku školu u Brus, a posle i peti stepen u Prokuplju, uvek sam imao neki spisak, uvek je trebalo nekome starijem da se pripomogne - otkriva humanitarac sa Kopaonika. - Posle sam se zaposlio, ali nisam napuštao Blaževo. Kasnije sam postao i predsednik Mesne zajednice. To radim već 10 godina. Neće da me menjaju.

Sva sedišta u kolima su mu uvek puna

KAD SVE PROĐE, VESELjE NA PLANINI!

- Kad se sve završi, napraviću veliku proslavu na planini. Volim i da pevam, pa i tako zabavljam ljude - kaže Nebojša, koji nema odgovor na pitanje kako sve postiže.
Posla za njega, kaže, ima tokom cele godine. Gaji maline na 70 ari, ima 30 ovaca, ali i šljive, jabuke, kruške, 30 ari krompira. U "redovnom" stanju, rešava problema sa drugačijih spiskova: asflatiranje, čišćenje, voda, svetiljke. Nikada nije, kaže, razmišljao da trajno napusti ljude u blaževskom kraju.