U BEOGRADU je za subotu zakazano 55 venčanja. Najviše mladenaca izaći će pred matičara u Novom Beogradu - 11, slede Zemun i Čukarica sa po sedam. Pre četiri godine, 29. februara 2016, u Srbiji su se venčala 34 para. Očigledno je, a to su nam potvrdili i u matičnim službama, da budući supružnici u našoj zemlji ne veruju u priče da je dan koji godinu čini prestupnom baksuzan, pa bez dvoumljenja zakazuju venčanje.

Sa mladencima koji će pred matičara stati baš u subotu slažu se i naši etnolozi. Oni naglašavaju da kod Srba nema nekih posebnih verovanja ili obrednih radnji u vezi sa prestupnim godinama i 29. februarom. Jednoglasni su da je to novotarija koja je stigla sa Zapada. Za tamošnje "proroke", prestupna godina je sama po sebi "baksuzna", a posebno 29. februar. Zato "savetuju" da se tog dana nikako ne započinju neki ozbiljni poslove, a kažu i da se ne valja ni ženiti i udavati, kupovati imanje, graditi kuću, saditi voće...

Etnolog profesor dr Dragomir Antonić kaže da je tokom svojih terenskih istraživanja samo sporadično nailazio na kazivanja o prestupnoj godini, ali da je teško bilo uočiti je li reč o verovanju ili o ličnom uverenju.

- Primetno je bilo samo jedno: da su o prestupnoj godini stariji, oni koji su zašli u ozbiljne godine, imali opor stav prema njenoj dužini - kaže Antonić. - Taj jedan dan im je izgledao kao nepotreban teret na njihovim već ostarelim plećima. Kod mladih i sredovečnih, nikakvog posebnog odnosa prema prestupnoj u odnosu na proste godine nije bilo. Može se slobodno zaključiti da, što se tiče narodnog verovanja, prestupna godina nema nekog uporišta u srpskoj običajnoj praksi.

Prema rečima profesora dr Vesne Marjanović, etnologa i antropologa, naše društvo je do šezdesetih godina prošlog veka bilo uglavnom agrarno-seosko, a godina se delila na zimu - od Mitrovdana do Đurđevdana, i leto od Đurđevdana do Mitrovdana. Naši preci su ritam života određivali prema kretanju Meseca i Sunca i tako određivali koji će posao započeti ili kada se "valja" sklapati brak, ići u prosidbu...



- Osim toga, narod je bio vezan i za praznike u godini, te se tako i ponašao, vezivao je lične i veće događaje za značajnije crkvene praznike poput "dan uoči Spasovdana ..." ili "vreme posle Gospojine, Petrovdana, Ilindana" - objašnjava Marjanovićeva. - Odbrojavanje dana prema mesecima, nije imalo nikakvog značaja u našoj tradicionalnoj kulturi. Važni su bili dani u nedelji, kada se šta radilo i kuda se kretalo. Srećni dani su bili ponedeljak, sreda i četvrtak, a utorak, petak i subota nesrećni, vezani za kult mrtvih. Nedelja je bila poseban dan.


PROČITAJTE JOŠ: Venčanje princa Vilijama i Kejt Midlton


Ona ističe da sve što se danas pronalazi na društvenim mrežama ili se o tome govori, uglavnom su segmenti takozvanog izmišljanja tradicije i novoformiranog mišljenja o prestupnim godinama. Napominje i da je novina nastala pod medijskim uticajima, većinom u urbanim sredinama.

Ni svi oni koji su rođeni 29. februara sigurno ne misle da je to baksuzan dan, a u svetu trenutno živi četiri miliona ljudi rođenih upravo 29. februara. Pre će biti da je poseban jer je verovatnoća da se neko rodi na taj dan jedan prema 1.500.

U Ginisovoj knjizi rekorda zabeležena je i porodica Keogh iz Irske, u kojoj su njeni članovi iz tri generacije zaredom rođeni 29. februara.



FEMINISTKINjE

NAKON što je papa Grgur 13. ukazom proglasio gregorijanski kalendar 1582. godine, ideja o dodavanju 29. februara svake četiri godine činila se smešnom. U britanskom pozorištu su čak izvodili komičnu predstavu u kojoj se isticalo da bi žene na taj dan trebalo da zamene suknje za pantalone. Tadašnje feministkinje su bile inspirisane, pa su do početka 18. veka žene koristile 29. februar da predlažu brak muškarcima. Ta tradicija se danas naziva Bachelor's Day. Dostigla je vrhunac početkom 20. veka, a i danas se primenjuje u Velikoj Britaniji.


OTAC I SIN JEDINSTVENI U SRBIJI

MALA je verovatnoća da se i otac i sin rode baš 29. februara. A upravo tako je u beogradskoj porodici Maksimović jer su tog dana rođeni Nemanja i njegov naslednik Pavle (na slici). Jedini su otac i sin u Srbiji koji svoje prave rođendane slave svake četvrte godine. Nemanja je rođen 29. februara 1980, a Pavle 2012. godine.