Hilandar spasava srpsku baštinu

HILANDARSKA zbirka srpskih rukopisa i starih knjiga je najstarija, najvrednija i najveća u našem narodu, ali i jedna od najbrojnijih i najvažnijih svetskih kolekcija slovenskih manuskripta. Biblioteka Svete srpske carske lavre čuva 1.150 rukopisa i 383 hrisovulje i povelje na papiru i pergamentu, 76 primeraka stare štampane knjige i 6 inkunabula, 4.518 primeraka stare knjige, kao i preko 40.000 knjiga, časopisa i novina od 17. do 20. veka.

Najveći broj rukopisnih knjiga su one s religioznom i bogoslužbenom tematikom, ali ima i geografskih dela, istorijskih hronika i medicinskih kodeksa. Najvredniji državni dokumenti iz sjajnog srpskog srednjeg veka sačuvani su u Hilandaru zahvaljujući trudu anonimnih bibliotekara-monaha. Oni su se odrekli ličnog identiteta da bi u proteklih devet vekova radili kao rizničari nacionalnog pisanog blaga.

Na tu malo poznatu ulogu hilandaraca je podsetila nedavna kupovina dragocene srpske rukopisne knjige iz 14. veka. Ona se pre nekoliko dana, posle dugog stranstvovanja, vratila kući zahvaljujući manastiru koji ju je novcem zarađenim od prodaje vina otkupio od grčkog kolekcionara.

- STRUČNjACI Narodne biblioteke Srbije znali su za tu knjigu i, čim su čuli da je izbačena na tržište, sakupili su novac za otkup. Međutim, grčki kolekcionar nije hteo da učestvuje u proceduri javne nabavke već je tražio novac što pre i pretila je opasnost da ostanemo bez ovog vrednog dela. Jer, za knjigu je saznala i renomirana britanska aukcijska kuća i odmah poslala ponudu. Videvši tešku situaciju, iguman Hilandara je rekao: "Podržaćemo". I, knjiga je kupljena i spasena. Hilandarci planiraju da i ubuduće trećinu sredstava koje zarade daju za očuvanje naše baštine - kaže Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandara.

Stručnjaci za staru knjigu su prezadovoljni gestom Hilandara jer je kupljeni rukopis unikat.

- Priča se neuobičajeno lepo završila zahvaljujući reagovanju Hilandara, čiji iguman i oci znaju šta je dobro i vredno, ali i šta je njihova višestruka misija u našem narodu i kulturi - ističe Vladan Trijić, zamenik upravnika Narodne biblioteke Srbije.

Ulaz u Hilandarsku biblioteku

OTKUPLjENA knjiga je panegirik, zbirka bogoslužbenih tekstova za praznike u drugoj polovini septembra. Numeracija i poglavlja ukazuju da je postojao i prvi tom ovog dela, ali i panegirici za ostale mesece. Takav srednjovekovni izdavački poduhvat mogao je da finansira samo vladar, a pretpostavlja se da je to bio prosvećeni despot Stefan Lazarević. Tu pretpostavku tek treba da potvrde arheografi Narodne biblioteke, koji kao vrhunski forenzičari čitaju tajnu istoriju knjiga analizirajući sve, od kvaliteta i načina izrade papira, poveza, opreme, do iščitavanja teksta i beležaka na marginama.

- Mi sagledavamo knjigu u potpunosti. I kao predmet, i njen istorijat, i značaj za istoriju umetnosti, književnosti i jezika. Prateći pojedinačne tragove u knjigama, dolazimo i do posrednih zaključaka o kulturnoj istoriji našeg naroda u dužem periodu. Hilandarska rukopisna zbirka je najbogatija u našem narodu i po broju knjiga i po njihovoj sadržini - kaže Prijić.

Stručnjaci kažu da je posebno dragoceno to što je većina rukopisa nastajala u samom manastiru ili njegovoj okolini.

Hilandarski tipik

- Ta bogata biblioteka je rasla ali se i rasipala punih osam vekova. Nažalost, mnoge knjige su tokom vekova otišle iz Hilandara. U stvari, većina naših rukopisa je u inostranstvu, a mi znamo samo za one u institucijama kulture. Za one u privatnim zbirkama možemo samo da se nadamo da će naći put do nas - kaže Prijić.

GRČKI prodavac zna samo da je njegov deda knjigu nabavio u Rusiji. Može se pretpostaviti da je ona tamo stigla i legalnim putem, ali i krađom. Naime, ruski patrijarh Nikon je poslao 1653. u Hilandar starca Arsenija Suhanova da donese srpske rukopise. Oni su smatrani ispravnim i pomoću njih su obavljene ispravke ruskih bogoslužbenih knjiga. Tad je Hilandar poslao oko 500 rukopisa ruskoj Patrijaršiji. Krajem 18. i početkom 19. veka, kad je slabljenje Osmanske imperije postalo očigledno, sve sile zainteresovane za Balkan dale su svojim lovcima na starine zadatak da skupljaju srpske rukopise sa Atosa, na sve načine.

Raritet - Panegirik iz 14. veka

Hilandarski monasi, pritešnjeni bedom i izolacijom u koju su ih gurnule turske vlasti, dovijali su se na sve načine da sačuvaju biblioteku.

- Postoji izvesna predrasuda da se knjige nisu cenile, ali naprotiv, o zaštiti knjiga ima svedočanstva iz više izvora. Kad je reč o staroj knjizi, ona je bila rasuta na više mesta u manastiru, sve do prelaska iz 19. u 20. vek, kad je otac Sava Brajer, češkog porekla, prešao u pravoslavlje i napravio prvi veliki iskorak ka formiranju moderne biblioteke - kaže Prijić.

pre nego što je dobio posao bibliotekara Sava Hilandarac je bio godinama iskušavan najtežim poslovima u manastiru, jer sumnjičavi monasi nisu lako mogli da poveruju jednom strancu, posle mnogobrojnih krađa.

- Srpske knjige su bile najstariji i nepobitan dokaz o civilizovanoj državi, prosvećenosti i pismenosti srpske elite u srednjem veku. To nisu bile samo bogoslužbene knjige, već i dokumenti i hronike pisane za praktičnu državnu upotrebu, jedinstvene na Balkanu - kaže istoričar, prof. dr Veljko Đurić Mišina.

Skromni natpis krije neprocenjivu riznicu

ČUVARI PISANOG BLAGA

RUSKI putopisac Viktor Gligorovič ostavio nam je svedočanstvo iz sredine 19. veka kako su Hilandarci neprestano premeštali knjige i dokumente iz jedne prostorije u drugu da ih spasu od krađe i uništenja. Najvredniji primerci su stavljani u najneuglednije prostorije. Kaluđeri su pokazali četiri lažne biblioteke Gligoroviču, dok nisu stekli poverenje u njega i odveli ga u petu gde je video prve rukopise. Zatim su mu u mračnoj sobici kod trpezarije pokazali 150 starih rukopisnih knjiga, a u istočnoj kuli 20 rukopisa starijih od svih u Hilandaru.

Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"