Tajna zabranjenog grada Hitlera i Tita

PODZEMNE gradove u stene Gornjačke klisure počeo je da ukopava Treći rajh, a poduhvat je nastavio Josip Broz Tito! Kazuju ovako predanja stanovništva na planinskoj granici Homolja i doline Mlave. Mnogi veruju i da je radove na ogromnim podzemnim vojnim objektima na putu između Petrovca na Mlavi i Žagubice počeo još kralj Aleksandar, baš u vreme kada je tajno gradio sličan kompleks u Malom Zvorniku. Radovi su, veruje se, prestali posle atentata u Marselju.

Lokalne legende zasad su jedine dostupne informacije u mreži dugih hodnika i ogromnih prostorija ukopanih u stene i obloženih armiranim betonom. Ni najugledniji vojni istoričari ne znaju za podzemne baze u Gornjačkoj klisuri kojom između strmih litica vijuga uski put između plodnog Braničeva i Borskog basena bogatog rudom i šumama. Ovim kanjonom vodio je i tradicionalni put invazija iz Podunavlja ka Moravskoj dolini i obrnuto, o čemu svedoče ruševine starih utvrđenja po hridima klisure.

REPORTERI “Novosti” su prateći trag legendi pronašli i obišli dva napuštena podzemna objekta. Prvi je skriven u podnožju Ježevice, u blizini manastira Gornjak, zadužbine kneza Lazara. Male vratnice podzemnog grada skrivene su gustim šumskim rastinjem i teško uočljive. Iza njih je gusta tama koju i dnevno svetlo razbija samo u prvih nekoliko metara hodnika koji naglo skreće do prve od mnogih raskrsnica. Tu je i prva zamka, slepi hodnik s lučnim proširenjem, namenjen straži za koju bi neželjeni posetilac bio laka meta. Tek izbliza na bočnom zidu ispred stražarskog mesta vidi se ulaz u dugi hodnik koji se posle nekoliko desetina metara lomi pod pravim uglom i širi u neverovatno akustičan prostor gde se svaki šum mnogostruko pojačava i ponavlja u nizu odjeka. Sablasni koridor vodi do kontrolno-propusne stanice s dvostrukim vratima, koja je mogla hermetički da izoluje dubinu objekta. Slično sistemu na brodovima u kontrolnu komoru se ulazilo kroz jedna metalna vrata, a da bi se nastavilo dalje, neko je morao da otvori sledeća. Sad taj problem ne postoji jer su sva vrata iz podzemnog objekta izvađena i odneta, iako su bila masivna i duboko uzidana. Odnete su i cevi sistema za ventilaciju, električne instalacije i megafoni koji su zapamtili stariji “nezvani gosti” iz obližnjih sela koji su ulazili u podzemni grad, neki iz radoznalosti, neki zbog legendi o blagu nacista, a najpraktičniji - da bi gajili šampinjone.

Most usred divljine na putu ka podzemnom gradu

Posle dvostruke kapije počinje niz ogromnih prostorija dugih po desetak, širokih oko šest i visokih oko pet metara, uz koje su prostori za toalete. Na velikoj raskrsnici hodnika je velika cisterna koja prima vodu iz podzemnih vrela. U delu kompleksa koji je nešto topliji u hodnicima i prostorijama su poređani dugi nizovi raspadnutih džakova iz kojih ispada sadržaj nalik crnoj šljaci. Njima je ispunjena i velika hala u kojoj je oko dva metra visok pregradni zid s kapijama štitio centralni prostor. Odavde se hodnici račvaju i vode do tri različite kapije u steni. Sudeći po vremenu potrebnom da se obiđe velika petlja hodnika, njena dužina je od 3 do 4 kilometra.

LOKALNO stanovništvo navodi da su Nemci u stenama pravili fabriku oružja i municije i da su planirali da kroz klisuru izgrade i prugu koja bi povezala Petrovac na Mlavi sa Borom, čije su bogatstvo pljačkali pomoću radne snage od 30.000 logoraša iz drugih zemalja. Ista radna snaga je kopala i zidala ove tajne objekte. Retko svedočanstvo iz 1941. ostavio je Dragutin M. Jovanović iz Homoljskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Ulaz u podzemni grad

- Nemci su imali projekat izgradnje pruge Petrovac na Mlavi - Bor i to su bili poverili organizaciji TOT - zabeležio je Jovanović. - Sedište im je bilo na putu koji je vezivao Krepoljin sa Žagubicom. Tu je boravilo oko 15 nemačkih stručnjaka za izgradnju i zajedno sa vojnicima bili su smešteni u jednoj baraci.

Nemački vojnici su 1942. upali u manastir Gornjak i pretvorili ga u kasarnu i štab za izgradnju podzemnog grada. Opljačkali su ili uništili dragocena srednjovekovna dokumenta, uključujući i ktitorsku povelju kneza Lazara. Igumana su odveli u logor gde je ubrzo umro, a o monasima se ne zna ni toliko. Ravnogorci su se posle borbi s Pećančevim četnicima, Ljotićevcima i Nemcima povukli iz klisure, pa Jovanović nema saznanja šta su Nemci radili kraj Gornjaka. Ipak, u sećanjima iz 1943. pominje da je Draži Mihailoviću poklonjen zarobljeni “mašingever izrađen na Homolju”, što ukazuje da je već funkcionisala neka fabrika oružja, možda baš ona podzemna. Zasad sve ostaje u domenu nagađanja jer su Nemci napustili manastir 1944. i odneli arhive bežeći od ofanzive Crvene armije. Lazareva zadužbina je sve do 1953. ostala vojni objekat, jer su Nemce zamenili Titovi vojnici.

Kilometarski hodnici

Po jednoj verziji, gradnja podzemnog kompleksa prestala je jer je glavni inženjer prebegao Sovjetima i otkrio im planove tajne baze, što je obesmislilo projekat. Kako god bilo, o tome da su ogromni radovi naglo prekinuti svedoče ostaci drugog nedovršenog podzemnog grada oko kilometar udaljenog od kompleksa kraj manastira. Do njega se dolazi putem napravljenim miniranjem zida klisure i velikog mosta koji deluje nestvarno u divljini. Put se završava pod visokom stenom koja kao zid zatvara malo proširenje klisure. Tu su uvučena i skrivena od pogleda vrata koja vode u ogroman sistem poluzavršenih hodnika i ogromnih galerija dugih četrdesetak i širokih dvadesetak metara. Ovaj podzemni kompleks ima zamršeniju struktru od prvog i orijentacija se lako gubi u spletu hodnika i prostorija, od kojih je mnoge osvojila voda koja se sliva iz napuštenih tunela ukopanih duboko u planinu.

Zazidani izlaz

PROJEKAT odbrane Gornjačke klisure iz podzemnih gradova je napušten 1953. godine ne samo zbog otopljavanja sovjetsko-jugoslovenskih odnosa, već zbog usvajanja strategije hrvatskih generala “da se Jugoslavija od eventualnog napada SSSR brani zarušavanjem Đerdapske klisure, posle čega bi Dunav potopio Vojvodinu i srpsko Podunavlje i Posavinu pretvarajući ih u neprohodnu močvaru”.

General Pavle Jakšić otvoreno se usprotivio ovakvom planu, upozoravajući da nije rešena evakuacija stanovništva i da bi žrtve bile ogromne. Pošto je na to ukazao i lično Brozu, degradiran je, uklonjen iz javnog života i vojske.