Žikica u korovu

Kao i prethodnih petnaestak godina, i ovog 7. jula, koji se nekad slavio kao Dan ustanka u Srbiji, delegacija OO SUBNOR iz Kosjerića posetila je selo Radanovce, mesto gde je 12. marta 1942. godine poginuo Žikica Jovanović Španac, čiji su hici 7. jula 1941. godine u Beloj Crkvi označili početak ustanka u Srbiji.

U kosjerićkom selu na padinama Povlena 7. jula, na 40. godišnjicu ustanka u Srbiji, 1981. otvoren je Memorijalni kompleks koji je obuhvatao devet okolnih sela, sa spomenikom Žikici Jovanoviću i simbolima NOR i revolucije. Njegovi autori obećavali su tadašnjem državnom vrhu i narodu da će ovaj prostor, u kome se ubrzano grade mnogi putevi, dalekovodi, vodovodi, voćnjaci, farme stoke i pčelinjaci - zračiti blagostanjem.

Jedinstveno obeležje NOR videle su mnogobrojne delegacije boraca, planinari, izviđači i đaci iz nekadašnje zajedničke države. Trajalo je to desetak godina, a onda se devedesetih sve okrenulo naglavačke. Žikica je označen kao začetnik bratoubilačkog rata u Srbiji. Žandarmi koji su 7. jula 1941. u Beloj Crkvi pali od njegovih metaka su rehabilitovani. Neistomišljenici tadašnjeg komunističkog režima oštetili su obelisk sastavljen od šest povezanih mermernih stubova, simbol bratstva i jedinstva šest republika, ispod koga su upisani svi važni datumi iz NOR.

Umalo nije stradala i bronzana figura heroja, izrađena u prirodnoj veličini. Žikici su oko vrata stavljali omču da ga vešaju i svuku sa postolja, ali su ih u tome sprečili čobani i meštani!

U kosjerićkom kraju mnogi nikad nisu ni poverovali da je skončao u borbi od zalutalog četničkog metka, već je kažu - bliža istini trvrdnja publiciste Mila Gligorijevića i nekih istoričara da su Žikicu smakli njegovi iz Valjevskog partizanskog odreda. U narodu još kruži i verovanje da je Žikica umesto blagostanja narodu u devet sela doneo prokletstvo. U selima oko Memorijalnog kompleksa ne osećaju se ideali revolucije. Tada izgrađeni putevi su propali, mnoge kuće opustele, nema farmi stoke, plantaža voća. Spomenički plato je zarastao u korov, a Žikicu i simbole revolucije godinama čuvaju samo čobani. Mada, pitanje je koliko su Žikica i partizani krivi što je neko posle njih sve to pretvorio u besmisao ili ruševine...

Nedaleko od spomenika održava se Ivanjdanski vašar, ali izuzev delegacije boraca juče niko nije ni pomislio da prošeta do spomenika nekad proslavljenom heroju.

KRUPANj - U Beloj Crkvi kod Krupnja, u organizaciji Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i SUBNOR, i ove godine polaganjem venaca ispred bista Žikice Jovanovića - Španca i njegovih saboraca, obeležen je 7. jul, Dan ustanka naroda i narodnosti Srbije.

- Ustanak koji je buknuo ovde pripremili smo ranije, a izvođenje predali u ruke sinovima Rađevine i oni su, kao i sinovi Kosmaja, Valjeva, Timoka i Toplice pretvorili u delo naš plan i stoprocentno ga izvršili, jer je, evo, pobeda izvojevana - rekao je sedmojulski besednik prof. dr Milosav Bojić, predsednik republičkog odbora SUBNOR Srbije.

A, narod Rađevine, kao i svake godine, svetkuje veliki srpski pravoslavni svetac Ivanjdan. Na taj dan, ali i uoči njega održava se čuveni ivanjdanski vašar, jedan od onih kakav je bio i 7. jula 1941. kada je Žikica Jovanović Španac sa saborcima usmrtio dvojicu srpskih žandarma, Bogdana Lončara i Milorada Brakovića.

Ivanjdanski vašar u Beloj Crkvi jedan je od onih koji su sačuvali nekadašnju tradiciju saborovanja ovdašnjih ljudi. Kako nam reče Zoran Pavlović Žule, jedan od vlasnika četiri ovdašnje kafane, još uoči vašara u nedelju uveče ovde se skupilo više od dve i po hiljade ljudi.

- I ovaj vašar bledi, ali se i dalje drži - kaže Pavlović. - Nekada, i u vreme komunizma, okupljalo se toliko ljudi da praktično presuše i izvori koliko je narod pio vodu pa su neki mešetari znali i da učesnicima saborovanja naplaćuju vodu.

Mada je juče bio svetac, i dan kada se posti, okretali su se jaganjci i prasići po ceni od 1.000 do 1.200 dinara, piće pod šatrama, kao u najboljim restoranima, bilo je od 150 do 200 dinara.