Treće koleno prva briga

PRESTONICU Srbije ove nedelje posetio je najbliži živi rođak Nikole Tesle, Amerikanac Vilijam Tardo (78). Treće koleno čuvenog naučnika pristao je za naš list da pričao o svom promotivnom radu, poreklu i planovima njegovog udruženja.
U foajeu hotela “Palas” srdačno nas je dočekao stariji gospodin u žutom sakou, širokog osmeha, koji krase dva reda biserno belih zuba. Obučen je onako američki, ali su koščate šake i visoka građa otkrivale deo njegovog porekla sa ličkih vrleti.
Pun energije i života, ne čekajući pitanje, počeo je da priča o svome dedi:
- Pored mog rođaka Jovana Trbojevića iz Čikaga, ja sam jedini živi potomak Nikole Tesle - rekao je sa tugom u glasu. - Teslini roditelji Milutin i Georgina imali su i tri kćeri. Jedna od njih je i moja rođena baba Angelina. U prvom kolenu bilo je desetak naslednika, već u narednom samo pet, a, nažalost, u trećem knjiga se zatvara.
Porodično stablo sa svim bočnim linijama uspeo je da kompletira prošlog meseca. Šarajući prstom, objašnjavao je ko je ko i zastao je na mestu gde se on nalazi.
- Jako sam ponosan na to što imam četvrtinu Tesline krvi - kaže Tardo. - Imao sam samo 13 godina kada je on umro, pa nisam imao priliku da ga bolje upoznam. Ipak, prateći porodičnu tradiciju, i ja sam se školovao za inženjera. Dok sam studirao, zbog krvne veze pojedini profesori su me posmatrali kao Teslinog naslednika. Nisam to postao, ali sam na drugi način nastavio da promovišem njegov rad.
Prema njegovim rečima, sedamdesetih godina prošlog veka osnivaju se prva udruženja posvećena Tesli. Najpre 1973. godine u Vašingtonu, a naredih godina u Čikagu, Pitsburgu... Sa prijateljima 1979. godine u Nju Džerziju osniva “Memorijalno društvo Tesla”, gde poslednjih godina radi na mestu generalnog sekretara.
- Osnovali smo jedno apolitičko, neprofitno i volontersko udruženje, koje ima brojno članstvo u svim krajeva američkog kontinenta. Kao jedan od najvećih uspeha ističem to što sam uspeo da iz muzeja u Pitsburgu dobijem 26 Teslinih nacrta, koje sam kasnije doneo u Beograd - objašnjava Tardo. - Veliku pomoć u radu u Srbiji i Evropi dugujem Momčilu Simiću, koji mi godinama nesebično pomaže. Zajedno smo u više navrata učestvovali u raznim tribinama i seminarima u zemlji i inostranstvu.
Prema njegovim rečima, za razliku od Amerike, u zemlji predaka vlada veliko interesovanje za Teslu. U svojim prethodnim dolascima imao je brojne kontakte sa naučnicima i običnim ljudima. Svako od njih želi da sazna nešto više i “uđe u misteriju” o genijalnosti njegovog pretka.
Ovaj šarmantni gospodin svoju vitalnost i krepkost u 78. godini duguje supruzi Bojani, sa kojom je skoro dve decenije u braku.
Ona ga prati na svim putovanjima i aktivno mu pomaže u radu.

POČAST NA NIJAGARI
RADEĆI kao generalni sekretar “Memorijalnog društva Tesla”, imao je puno aktivnosti sa medijima. Gostovao je u televizijskim emisijama, kao narator uzeo je učešće u mnogim dokumentarnim filmovima. Ipak, najveću čast doživeo je na ceremoniji podizanja bronzane statue u Parku kraljice Viktorije, na Nijagarinim vodopadima, za Teslin 150. rođendan. On je tada pred desetinama kamera i ogromnim auditorijumom govorio kao zvanični predstavnik porodice