Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da zemlje kandidati za pristupanje Evropskoj uniji treba da se fokusiraju na reforme, koje, kako kaže, ne treba da budu samo kozmetičke.

Još uvek smo nezavršenog posla. Čeka nas integracija Zapadnog Balkana. Ako pogledamo poslednji krug proširenja, rekao bih da se uslovi nisu promenili. EU nije baš u potpunosti promenila ''karte'' na stolu i ne bih se složio sa takvim kritikama koje se čuju pri svakom krugu proširenja”, rekao je Fabrici na Međunarodnoj konferenciji “Veliko proširenje - pouke za Zapadni Balkan”

On je dodao da je “kredibilitet procesa” ostao isti, navodeći da se do proširenja može doći ako se ispune uslovi, u suprotnom, ako zemlja nije ispunila uslove onda ne može da postane deo evropske porodice.

PROČITAJTE JOŠ - Zvaničnici EU: Zapadni Balkan u senci Bregzita

Često čujem da se zemlje kandidati pribojavaju da ih Evropska unija ne želi, međutim, akcenat treba da se stavi na reforme”, rekao je Fabrici.

Fabrici je ukazao na važnost pomirenja i dobrosusedskih odnosa, te naveo da je jedini način da se promeni slika Evrope - da se promeni način na koji komuniciramo, zato je, kako kaže, sada Zapadni Balkan u procesu pomirenja i uspostavljanja dobrosusedske saradnje.

On je ponovio da se zemlje u procesu proširenja moraju fokusirati na reforme koje, kako kaže, moraju da proizvedu rezultate poput razvoja ekonomije, uz poštovanje društvenog razvoja i socijalnih prava.

PROČITAJTE JOŠ - IŠINGER O ULASKU SRBIJE U UNIJU:EU treba prvo da uradi svoj domaći zadatak

Ukoliko se obezbede svi elementi od slobode medija do bezbednosti, onda je zemlja spremna za prosirenje”, rekao je Fabrici.

Prema njegovim rečima, Evropska unija želi zemlje koje dele iste sisteme vrednosti i koje mogu da doprinesu razvoju celokupnog sistema.

Unija se u tom smislu bazira na odgovornosti i solidarnosti. Zemlje kandidati moraju da sprovedu ozbiljne reforme, ne samo kozmetičke i da ispune standarde koje postoje u EU, jer kada postanete član postavlja se pitanje sta će se desiti, da li ćete biti u stanju da reagujete na proširenje tržišta, migrantsku krizu…”, rekao je on.

Fabrici je poručio da je proces pristupanja - proces, a ne nešto što traje dan ili dva, te da bi zemlja na kraju puta trebalo da bude u stanju da preuzme sva prava i obaveze. “Kao kada idete na ispit. Ne možete da odete kod profesora i pitate da li sam položio ili ne, morate da pokažete svoje znanje”, rekao je Fabrici.

Ukazao je da poglavlja 23 i 24 podrazumevaju osnovne reforme podsetivši da se ona tiču vladavine prava, ljudskih prava...

Takođe, poručio je i da je Strategija za Zapadni Balkan jedan od rukovodećih dokumenata kada je reč o perspektivi EU za region i da je na Sofijskom samitu doneta jasna mapa puta.

Ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana Popa rekla je da je Rumunija bila i da će uvek biti jedna od najsnažnijih pružalaca podrške Zapadnom Balkanu u procesu proširenja.

Ona je istakla da je 2018. godina bila godina ponovnog pružanja podrške Zapadnom Balkanu , između ostalog, i za sprovođenje reformi. Prema njenim rečima, Srbija je jedna od vodećih kandidata i igra ključnu ulogu u regionalnoj stabilnosti Zapadnog Balkana. “Očekuje se od Srbije da pruži primer ostalima u procesu proširenja i možete da računate na našu pomoć”, poručila je ambasadorka Rumunije.

Otpravnik poslova ambasade Poljske u Srbiji Andžej Kinđuk rekao je da Srbija već sada pripada Evropi i da Poljska zvanično čeka da Srbija u zvanično postane deo Evropske unije. “U međuvremenu smo spremni da vam pomognemo”, poručio je on.

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kaže da je evidentno da se EU promenila i da ima dosta izazova sa kojima se sama Unija suočava poput rasta populizma i desničarskih partija.

Samim tim EU je, napominje Grubješić, promenila i pristup u pregovorima sa zemljama koje su ostale izvan nje. Smatra da su se uslovi pooštrili, da je naglasak stavljen na vladavinu prava, a da Srbija ima i specifičnost koja se ogleda u poglavlju 35.

Podsetila je da je regionalna saradnja bila i ostala jedan od ključnih kriterijuma. “U odnosu na prethodne runde proširenja takođe se za nas ostale uvode zadaci ranog prihvatanja obaveza, poput ekonomskog programa reformi, ali to jesu sve izazovi koji stoje pred zemljama kandidatima, ali pred izazovima ne treba pokleknuti”, poručila je Grubješić.