Mesne zajednice glasaju i javno

IZBORI za savete mesnih zajednica, koji sve češće služe partijama da se pohvale dobrim rezultatima i predstave ih kao pokazatelj svoje snage, nisu regulisani zakonom, već svaka opština propisuje pravila po kojima se organizuju. Izlaznost je često minorna, a sporni su i izborni spiskovi na osnovu kojih se glasanje organizuje.

Iako se pobede na izborima za mesnu zajednicu objavljuju na sva zvona, učešće građana često je zanemarljivo. Tako je, na izborima u MZ Bukovče u Negotinu koja ima oko 1.500 stanovnika, učestvovalo 163 birača. Na izborima za 37 mesnih zajednica u Subotici, izlaznost je bila 23 odsto.

Đorđe Vuković iz CESID-a objašnjava da Zakon o lokalnoj samoupravi ostavlja gradovima i opštinama da odluče o tome da li će ih formirati ili ne.

- I izbori za savete MZ regulisani su aktima lokalne samouprave, a ne zakonom, pa ne postoje jedinstvena pravila. Ono što je najvažnije pitanje jeste - na osnovu kog biračkog spiska se sprovode ti izbori? Mesne zajednice nemaju pravo da vode biračke spiskove, a ministarstvo lokalne samouprave ne bi trebalo da im liste prebacuje, jer to nije regulisano zakonom.

Pravila po kojima se biraju članovi saveta su raznovrsna - u nekim opštinama se organizuju većinski izbori, negde proporcionalni ili čak delegatski, a statut Novog Sada daje i mogućnost izbora javnim glasanjem na zboru građana. Neke lokalne samouprave, kao što je slučaj u većini beogradskih gradskih opština, uopšte nemaju izbore već se članovi saveta MZ delegiraju.

Predsednik opštine Sopot Živorad Milosavljević kaže da se u mesnim zajednicama u ovoj opštini članovi saveta biraju po većinskom principu.