U petoj emisiji Prva tema večeras se govori o uticaju korona virusa na ekonomiju i merama koje je Vlada Srbije predložila za oporavak privrede.

Gosti urednice i voditeljke Jovane Joksimović su ministar finansija Siniša Mali, predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, član Socijalno-ekonomskog saveta Srbije Slobodan Đinović i predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić.

Korona je ubila svaku nadu da do recesije neće doći. Mnoge zemlje potegle su mere za spas svojih ekonomija. Srbija ima program vredan 5,1 milijardu evra. Koliko je tu našeg novca a koliko će biti iz kredita?

"To je oko polovine našeg godišnjeg budžeta, odnosno ili 11 odsto BDP-a. Mi možemo da izađemo sa ovako obimnom programom jer su nam finansije stabilne, i država želi najveći teret krize da preuzme na sebe", rekao je ministar finansija Siniša Mali.

"Najveći deo te sume biće iz budžeta Republike, najveći deo je domaće tržište HOV, oko 60-65 odsto, ostatak je međunarodno finansijsko tržište i iz budžeta", pojasnio je ministar finansija.

"Budžet je potpuno stabilan, imali smo 4 godine suficita u budžetu“, istakao je Mali.


Prema njegovim rečima, država želi da sačuva sva radna mesta i pomogne opmnima koji su najviše pogođeni krizom. Kako kaže, država želi da pomogne privredi da uz što manje problema prebrodi krizu.

Rekao je da je iznos od 5,1 milijardi izabran kako bi nam posle krize fabrike ostale otvorene, ljudi zadržali poslove, kao i da preduzeća u što kraćem roku dođu do nivoa proizvodnje koji su imala pre mesec dana.

"Ceo svet se suočava sa ovom krizom. Šefica MMF-a Kristaliana Georgieva je danas rekla da se u istoriji nikada nije desilo da je stala ekonomija, a to je izazov za sve zemlje, pa i Srbiju“, rekao je i dodao da mi, ipak ovu krizu dočekujemo jaki i stabilni, sa dovoljno novca.

"Ako kriza potraje duže od tri meseca izaći ćemo sa novim paketom mera“, rekao je Mali.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije. je rekao da neki ekonomsti smatraju da će kriza imati nagli uzlet gde ćemo se brzo opraviti, ali on navodi da smatra da ćemo mi tek u četvrtom kvartalu moći da očekujemo ubrzanje proizvodnje.

Navodi primer Kine gde se sporo obnavljaju lanci proizvodnje.

VLAHOVIĆ: OPORAVAK TEK KRAJEM TREĆEG I U ČETVRTOM KVARTALU

"Ne mislim da će oporavak ići tako brzo, već se tek krajem trećeg i u četvrtom kvartalu može očekivati lagano ubrzanje proizvodnje", kaže predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

"Mere naše vlade ne razlikuju se mnogo od onoga što radi sav razvijeni svet. Prva celina je očuvanje likvidnosti kroz meru odlaganja plaćanja i finansiranje minimalca, druga je povećanje ponude formiranjem garantnog fonda što neće biti teret za budžet, odnosno podstiču se banke da likvidnost usmere ka privrede", kaže Vlahović.

Prema njegovim rečima, nije vreme da se razmišlja o fiskalnom suficitu, sad je vreme da se troši.


CARIĆ: BANKE MORAJU DA ODIGRAJU OZBILjNU ULOGU

Slavko Carić, predsednik izvršnog odbora Erste banke kaže da se sada dešava neviđena krize, imamo krizu ponude, krizu tražnje, kao i krizu poverenja.

"U krizi poverenja banke moraju da odigraju ozbiljnu ulogu, ali to ne mogu same. Mi smo sa NBS napravili sklop mera, smanjena je referentna kamatna stopa i uveden moratorijum na sve kredite", rekao je on.

Kaže da će to omogućiti klijentima da dođu do likvidnosti i da mogu da funkcionišu.

Navodi da su pre desetak dana plaćanja klijenata na dnevnom nivou stala, i zato pozdravlja mere Ministarstva finansija koje su bankama omogućili da lakše daju novac onima kojima je to potrebno.


"Banke preuzimaju veliki rizik ali su u stanju da preuzmu taj rizik", rekao je on.

"Država i banke, svima je u interesu da nam privreda ne stane i da sačuvamo radna mesta", ističe Siniša Mali.

"Najveći teret mera preuzima država, ima Fond za razvoj, ali nema kapaciteta da dođe do stotine hiljada malih preduzeća, za to su nam neophodne banke pošto imaju infrastrukturu po Sbriji. Država staje iza toga a banke treba da iskoriste svoje znanje. Podrška privredi mora da se pruži odmah, već danas. Do petka izlazimo sa celim pravnim okvirom", kaže Mali.


On je rekao da će kompanije plaćati poreze u 24 rate, počevši od januara 2021. godine, a ako se kriza produži, biće i pomeranja rokova.

Ipak, kako kaže, tek je prošlo dvadesetak dana i bilo bi neodgovorno da odmah ispucamo "ceo arsenal oružja".

ĐINOVIĆ: U SRBIJI NEMA FIRME KOJA NEMA PROBLEMA, KRIZA PODSEĆA NA ONU IZ 1929. GODINE

Član Socijalno-ekonomskog saveta Srbije Slobodan Đinović istakao je da ova kriza neodoljivo podseća na onu iz 1929. godine.

"U Srbiji ne postoji firma, osim prodajnih lanaca i i proizvođača hrane i medicinskih potrpeština koja nema problema danas", kaže on i dodaje da je jako važno da mere sprovodimo brzo i da krenemo sa time "juče".

"Mi ćemo morati da platimo porez u nekom ritmu sledeće godine i isplatimo kamate koje nam se pripisuju za ova tri meseca“, dodaje on.

Rekao je da su ovo verovatno najveće ekonomske mere koje je država ikada videla.

Od svih stranih kompanija smo dobili potvrdu da će nastaviti svoje investicije u Srbiji", kaže Siniša Mali, i dodaje da se ceo paket mera odnosi na tri meseca, s početkom od 15. marta i uvođenja vanrednog stanja.

HILjADE LjUDI VRAĆENO NA POSAO

Ministar finansija Siniša Mali preneo je za Prvu tv da su posle predstavljanja mera za pomoć srpskoj ekonomiji zbog epidemije korone vratili na posao više hiljada radnika.

Uveren je da je to zato što je pogođena suština problema, naročito drugom merom koja predviđa da država pokrije minimalac za svakog zaposlenog, a poslodavac ostalo.

Istakao je da ta mera podrazumeva da će država svakom radniku isplatiti oko 750 evra, odnosno nešto više od 90. 000 dinara na ime minimalca za tri meseca i tako, uveren je ministar, sprečiti otpuštanje radnika.

Mali objašnjava i da, osim ovog, poslodavac nema obavezu da plaća kredite i finansijske lizinge, nema potrebe da plaća poreze i doprinose za zarade i akontaciju za porez na dobit za 2020.

Jedini uslov da to dobije, ističe Mali, jeste da nije otpustio više od 10 odsto radnika, što će se proveravati kroz poresku prijavu.