DOMAĆINSTVA u Srbiji najveći deo kućnog budžeta troše na hranu, dok u Evropskoj uniji najviše izdvajaju za stan i komunalije. Prema podacima statističke službe Evrostat koji se odnose na prošlu godinu, izdaci naših građana za hranu i bezalkoholna pića čine 24,2 odsto ukupnih rashoda, dok su u EU upola manji i iznose 12,1 procenat.

Pročitajte još:Namirnice pod strogom lupom države: Laboratorija za kontrolu hrane radi posle 20 godina i uloženih 20 miliona evra

Ovi troškovi su treća najveća stavka za Evropljane, posle izdvajanja za stanovanje i račune, na koje odlazi 24 odsto, i prevoz, koji u troškovima ima udeo od 13,2 procenta.

Za hranu i bezalkoholna pića najviše izdataka imala su domaćinstva u Rumuniji - 27,8 odsto, a najmanje Britanci, kod kojih su ti rashodi činili samo 7,8 odsto ukupnih troškova. Među državama na tlu bivše Jugoslavije, u Crnoj Gori ova stavka je imala udeo od 24,8 odsto u ukupnim troškovima, u Hrvatskoj šest procenata manje, a u Sloveniji 14 odsto.

Pročitajte još: TAJKUNI Srbiji “pojeli” 160 VRTIĆA: Evo šta smo sve mogli da izgradimo novcem koji bogataši duguju za porez

Analiza našeg Republičkog zavoda za statistiku, koja se odnosi na 2018, pokazuje da su domaćinstva u Srbiji prosečno trošila 64.481 dinar mesečno. Na hranu i bezalkoholna pića odlazila je trećina ukupnih rashoda, 34,3 odsto, što je deset procenata više u odnosu na podatke koje navodi Evrostat.

Da li najveći deo kućnog budžeta izdvajamo za hranu zato što su nam i plate niže, pitali smo sekretara Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarka Malinovića.

- Ne, to je stvar potrošačkih navika, a ne siromaštva - ističe Malinović za "Novosti". - Struktura lične potrošnje domaćinstava govori o načinu na koji građani raspoređuju lični dohodak za svoje potrebe. A to ne zavisi samo od prihoda i ekonomije, već i od potrošačkih navika u nekoj sredini.

Prema njegovim rečima, razlika između nas i EU u troškovima za hranu ne znači da mi više jedemo, niti da su namirnice kod nas skuplje, već to pokazuje kulturološku razliku. Kada se uporedi cena pojedinačnih prehrambenih namirnica, kako ističe, one su kod nas u velikom segmentu jeftinije nego u evropskim zemljama.

- Činjenica je da je naša platežna moć niska, ali ova kategorija je kod nas dominantna u strukturi potrošnje zato što se mi i dalje uglavnom hranimo kod kuće - objašnjava Malinović. - Italijani, Nemci, stanovnici većine zemalja EU uglavnom se hrane po restoranima. Imaju mali broj obroka u svom domu, a naša prosečna porodica minimum dva.

Depositphotos

Ukazuje da kada se saberu rashodi domaćinstava za hranu i restorane u EU, dobija se oko 21 odsto. Na našu konstataciju da deluje nerealno podatak RZS da je prosečno tročlano domaćinstvo izdvajalo za hranu i bezalkoholna pića samo 34,3 odsto, odnosno 22.133 dinara, Malinović ukazuje da treba razlikovati mesečne troškove od potrošačke korpe.

- Nisu oni računali da li je to dovoljno ili ne - kaže naš sagovornik. - Oni su samo prikazali strukturu naših rashoda, a to ne znači da je to dovoljno i da podmiruje potrebe potrošačke korpe za tročlanu porodicu.

Drugačije navike građana EU i Srbije vidljive su i u segmentu strukture troškova stanovanja. Kod njih su ti rashodi znatno viši i iznose 24,2 odsto, a kod nas iznose 16,7 procenata.

- Kada se osamostaljujemo, mi težimo ka tome da steknemo kuću ili stan - ističe Malinović. - Kod njih taj trend vezivanja za nekretninu opada. Oni ih uglavnom iznajmljuju.

Naglašava da su cene zakupa stanova i troškova komunalija u Zapadnoj Evropi mnogo više nego u Srbiji.

- Kod nas, u centru Beograda možete da iznajmite stan za 350 evra, dok u Nemačkoj i Austriji ni u centralnim zonama manjih gradova to ne možete za isti novac, jer je tamo tri puta skuplje - naglašava sagovornik. - Takođe, kod njih su skuplji struja, gas, voda. Komunalna preduzeća su privatizovana i cene se formiraju tržišno.

U Srbiji, kaže, može mnogo jeftinije da se stekne nekretnina. Stan od 100 kvadrata moguće je u Beogradu kupiti za 100.000 evra, a u evropskim metropolama nije.

Razlike između EU i Srbije postoje i u rashodima domaćinstava za kulturu i rekreaciju. Građani EU izdvajaju 9,1 odsto, a u našoj zemlji četiri procenta manje. Prema rečima Malinovića, to ne znači da se prosečan Srbin manje rekreira, niti da ređe posećuje kulturne manifestacije u odnosu na prosečnog Evropljanina.

- Suština je da su kod nas cene ulaznica za različite kulturne događaje, kao i usluge koje se odnose na rekreaciju, neuporedivo niže - naglašava naš sagovornik.

Navodi primer nedavno održanog koncerta Zdravka Čolića u "Štark areni" za koji su ulaznice u parteru koštale od 1.400 do 1.700 dinara. Zamislite da u Zapadnoj Evropi, dodaje Malinović, zvezda takvog ranga nastupa u najpoznatijoj dvorani za 15 evra. To je nemoguće.

SRBIJA NA 48 ODSTO PROSEKA EU

STVARNA individualna potrošnja po glavi stanovnika izražena standardima kupovne moći je merilo materijalne dobrobiti domaćinstava, a u zemljama članicama EU prošle godine znatno je varirala, pokazuju podaci Evrostata. U Bugarskoj je iznosila 56 odsto od evropskog proseka, a u Luksemburgu 135 procenata. Samo deset zemalja EU imalo je stvarnu individualnu potrošnju višu od proseka. Srbija je bila na 48 odsto proseka EU.

PREKOMERNO TOKOM PRAZNIKA

ŽARKO Malinović ističe da struktura lične potrošnje domaćinstava pomaže proizvođačima i trgovcima da razumeju potrošačke navike.

- Kod nas se tokom praznika najviše reklamiraju prehrambene namirnice zato što naši građani imaju naviku da spremaju prekomerne količine hrane u tom periodu - objašnjava Malinović. - Taj obrazac ponašanja može da se prati godinama, jer su na isti način postupali i naši roditelji i dede i bake.