ZNAJU li potrošači Srbije koliko im se litara tečnog naftnog gasa zaista natoči u automobile? Praksa je pokazala da svakoga dana na pumpama ogroman broj građana Srbije plaća više litara gasa od onoga što njihove boce u automobilima primaju. Asocijaciji potrošača Srbije APOS obratio se potrošač kome je sipano 48 litara tečnog gasa, dok je stvarna zapremina njegove auto-boce 45 litara. Uz to, on poseduje atest i potvrdu da je zapremina boce 45 litara.

Povodom tog slučaja APOS se obratio Upravi za transport opasnog tereta Ministarstva saobraćaja, odnosno Agenciji za bezbednost saobraćaja, gde je objašnjeno da ne postoji mogućnost punjenja preko deklarisane zapremine rezervoara.

APOS se obratio i davaocu usluge, tj. pumpi, koja je u odgovoru navela da poseduje svu potrebnu dokumentaciju, koja pokazuje da karakteristike TNG-a, koje je utočeno u automobil potrošača, odgovaraju propisanim standardima Srbije, dobijene od kompanije ovlašćene od države za kontrolu i kvalitet goriva.

- Potrošač nije dobio jasan odgovor na osnovno pitanje kako je moguće sipati više litara gasa od stvarne zapremine TNG boce - kaže Jovanka Nikolić, pravnik APOS-a. - A na osnovu Zakona o zaštiti potrošača, na davaocu usluge je teret dokazivanja, a ne na potrošaču. Oštećeni kupac jeste dobio odgovor od pumpe, ali nije dobio zadovoljavajući odgovor, kojim bi se rešio problem. A s obzirom na to da je prošlo više od mesec dana, potrošač želi da ide na sud, kako bi putem veštačenja i stručnih mehanizama dokazao propust, to mu po Zakonu naravno ostaje.

Pre suda, dodaje Nikolićeva, postoje mogućnosti pregovaranja koje na neki način još traju, jer je APOS još jedan dopis poslao pumpi, a čeka se i odgovor od tržišne inspekcije, jer je potrošač platio iznos sa fiskalnog računa, koji je veći od onoga što njegov rezervoar može da primi. Nakon tržišne inspekcije, sledi i medijacija, kao proces posredovanja, pa tek onda dolazi sud.

TERET DOKAZIVANjA

PO važećem Zakonu o zaštiti potrošača, teret dokazivanja nekog propusta ili greške je na trgovcu, odnosno davaocu usluge, što je u spornom slučaju sa auto-plinom - pumpa. To znači da su prodavci na pumpi dužni da dokazuju istinitost tvrdnji potrošača, da je platio tri litra više tečnog gasa, nego što je dobio. Takođe, treba da dokažu i svoju tvrdnju da pumpe rade po propisanim standardima.