Goran Knežević: Evropa pruža šansu seljaku

OČEKUJEM da će Srbi s Kosova i Metohije, nakon prvobitne emotivne reakcije, uvažiti interese države i nacije, i prihvatiti da sprovedu Briselski sporazum - izjavio je za „Novosti“ Goran Knežević, ministar poljoprivrede i potpredsednik Srpske napredne stranke.

- Sporazum se može kritikovati na razne načine, ali predstavlja najbolje moguće rešenje u ovom trenutku. Njegova primena Srbiji daje mogućnost da rešava ostale nagomilane probleme.

* Koliko je za Srbiju značajno da primeni sporazum i da dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU u junu?

- Za privredu Srbije je važno da započnu pregovori o punopravnom članstvu u EU, jer je to jasan pokazatelj čitavom svetu, svakom potencijalnom ulagaču i poslovnom partneru da Srbija napreduje u izgradnji stabilnog i predvidivog ambijenta za život i rad. Srbiji je potreban priliv svežeg obrtnog kapitala, a on dolazi samo u stabilna područja, u države u kojima je mir, vladavina prava, predvidivost zakonskih okvira.

* Srbija je godinama na evropskom putu, a građani nisu videli mnogo dobrobiti...

- Kapital do sada nije dovoljno prepoznavao ovo područje kao plodno zbog visokog stepena korupcije i dugotrajne političke nestabilnosti. Vlada ozbiljno radi na suzbijanju korupcije, a početak pregovora za punopravno članstvo u EU bi značio i kraj političkoj nestabilnosti koja traje još od kraja osamdesetih. U tom procesu, i poljoprivreda Srbije ima svoju veliku šansu da poveća proizvodnju, izvoz, uposlenost i javne prihode.

* Zašto se kasni sa isplatom subvencija seljacima?

- Subvencije se isplaćuju redovno, ali, nažalost, sa zakašnjenjem. Zatekli su nas dugovi iz prethodnog perioda, prinudne naplate merene milijardama dinara, vanredni troškovi zbog prošlogodišnje suše i pojačane kontrole ispravnosti mleka, kao i organizacioni problemi, pre svega u Upravi za agrarna plaćanja. Sve to nas sprečava da novac iz znatno uvećanog agrarnog budžeta na vreme stigne do poljoprivrednika. Problemi su nastajali tokom čitave prethodne decenije i ne mogu se rešiti preko noći. Ukoliko prihodi budžeta budu u okviru planiranih, biće dovoljno novca za podsticaje u poljoprivredi. To je jedan od prioriteta Vlade.

* Koristite li softver za isplatu subvencija za koji tvrdite da je nabavljen u prošlom mandatu za 5,5 miliona evra i to bez tendera?

- Taj softver se trenutno ne koristi, nije funkcionalan, i njime se sada bave državni organi nekih drugih resora.

* Jeste li ustanovili „političku pozadinu“ afere sa aflatoksinom u mleku, pošto ste tvrdili da ona postoji?

- Danas je svima jasno da niko u Srbiji nije pio „otrovno i kancerogeno“ mleko, već da je u pitanju bila političko-medijska afera. Najveću štetu pretrpeli su seljaci, i to oni siromašni, koji imaju po nekoliko krava i proizvodnjom mleka obezbeđuju egzistenciju svojoj porodici. Iako se aflatoksin u nešto većim koncentracijama pojavio u svim državama našeg klimatskog pojasa, samo je u Srbiji od toga napravljen skandal s lošim posledicama po privredu i građane. U svemu tome jasni su politički motivi DS i aktuelne Vlade Vojvodine, ali i nekih pojedinaca koji rade u interesu uvoznog lobija, za ličnu korist, a protiv interesa domaćih proizvođača.

* Koliko se tržište mleka stabilizovalo?

- Tržište mleka se stabilizovalo čim su potrošači shvatili da nema nikakve opasnosti od konzumiranja mleka i da je u pitanju isfabrikovana afera. Nivo aflatoksina zavisi od mnogo faktora, od njive do trpeze, i njegovo povećano prisustvo u ekstremnim klimatskim uslovima kakvi su bili prošlog leta ne može se sprečiti kampanjski, već sistematskim i dugogodišnjim merama. Ministarstvo poljoprivrede radi na uvođenju dugoročnih i sistemskih rešenja, a, ako bude potrebe, intervenisaće ponovo i vanrednim kratkoročnim merama, kako bi hrana bila što zdravija.

* Na koji način može da se promeni struktura izvoza agrarnih proizvoda, za koju kažete da je loša?

- Uvek je bolje, umesto kukuruza, izvesti meso i mleko, a još bolje čajnu kobasicu i sir. Jedini način da ne izvozimo sirovine već gotove proizvode jeste obezbeđenje novih investicija u agroindustrijskom kompleksu. Osim toga, potrebno je i sazrevanje svesti poljoprivrednih proizvođača i prihvatanje ideje sa njihove strane da se u narednom periodu radi i proizvodi na drugačiji način nego što se radilo i proizvodilo decenijama unazad.

* Koristi li Srbija u dovoljnoj meri bescarinski izvoz hrane u Rusiju?

- Nažalost, ne. Problem je u tome što ogromno tržište Rusije zahteva stalnost kvaliteta i kvantiteta hrane koji naši proizvođači i izvoznici u ovom trenutku ne mogu da postignu. Ukoliko želimo mesto na tako ozbiljnom tržištu moramo se izboriti za njega, jer se u biznisu ne računaju tradicionalna nacionalna prijateljstva, već isključivo ekonomski interesi.

- Ta investicija počinje ove godine, a biće dugotrajna. Očekujem veće prinose na zemljištu koje će obrađivati nova kompanija, kao i na zemljištu koje će biti navodnjavano sredstvima iz aranžmana sa Emiratima. Biće i značajnih multiplikativnih efekata - od zapošljavanja, preko zdravije konkurencije na agrotržištu, do stimulacije ostatka privrede koja će sarađivati s novom kompanijom.

* Kakve koristi srpska poljoprivreda može imati od potencijalnih izraelskih investitora?

- Izraelski investitori, osim kapitala, donose najsofisticiranije naučno i tehnološko znanje u oblasti poljoprivredne proizvodnje. U Izraelu smo dogovarali i bescarinsku trgovinu, kao i izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije, pre svega goveđeg mesa, u Izrael.

I DATUM BI MOGAO DA UTIČE NA RASPISIVANjE IZBORE

* HOĆE li biti izbora do kraja godine?

- Pregovore sa EU treba da vodi vlada koja ima pun legitimitet, što znači da na odluku o izborima može da utiče i konkretan datum o otpočinjanju pregovora. I neki drugi faktori značajno utiču na mogućnost izbora, kao što je doslednost koalicionih partnera u realizaciji ciljeva, pre svega, u borbi protiv korupcije.

* A izbori u Beogradu i Vojvodini?

- Očekujem prevremene izbore u Vojvodini, jer vlast DS više nema legitimitet, a i rezultati su joj u prethodnih trinaest godina katastrofalni. Do njih se može doći ostavkom predsednika pokrajinske vlade, što je i zahtev SNS. I u Beogradu je značajno promenjena izborna volja građana, i to moraju da uzmu u obzir odbornici Skupštine grada.