Nulti pacijent iz Obrenovca: Nisam mogao da stojim na nogama, oko mene su ležali mladići od 20 godina i imao sam vrlo ČUDAN simptom

Dragan Marinković je od novembra 2019. radio kao vozač autobusa u Nemačkoj, na liniji do Pariza. Zbog slabosti koju je osetio, a sumnjajući da je zaražen, posao je ostavio i iz Minhena se uputio ka Srbiji.

U Beogradu ga je sačekala supruga, a po dolasku je i počela bitka sa virusom.

Marinković je nulti pacijent iz Obrenovca, a ujedno i prvi Obrenovčanin koji je uspeo da pobedi Kovid-19. Njegova borba nije bila nimalo laka: tokom 22 dana prošao je kroz Infektivnu klinuku, bolnicu KBC „Dragiša Mišović“, a nekoliko dana proveo je i u privremenoj bolnici na Sajmu.

- Prve simptome osetio sam 5. marta. Dobio sam povišenu temperaturu, popio sam lek za snižavanje i nastavio da vozim na relaciji Minhen-Pariz, prelazeći svaki dan 950 kilometara. Temperatura nije nestajala ni drugog, ni trećeg dana, a onda su počeli bolovi u mišićima i umor. To je trajalo danima, a lekari na zdravstvenoj kontroli na granici između Francuske i Nemačke mi nisu ništa pronašli, iako sam očekivao suprotno – priča Marinković.

Kaže da nije imao apetit, a imao je i jako čudan simptom: prema hrani je osećao čak i gađenje.

- Na tom graničnom prelazu su mi rekli da sam dobro, ali sam ja počeo da sumnjam i samo sam želeo da se vratim u Srbiju, jer nisam imao poverenja u tuđe lekare. Hteo sam da sam u svojoj zemlji, pa makar i umro u njoj – priča Dragan.

Kaže da je po dolasku mogao da stoji na nogama, a onda je pozvao hitnu službu.

- Zvao sam lekare u hitnoj službi u Obrenovcu. Lekarka mi je rekla da me supruga doveze u Dom zdravlja, da imam rukavice i masku i da će doktori doći po mene. Sproveli su me u izolaciju, gde su mi pronašli upalu pluća i da hitno moram u Infektivnu kliniku. Osetio sam lupanje u grudima, falilo mi je vazduha - priča Dragan i dodaje da se malo uplašio.

Nakon tri dana lečenja na Infektivnoj, prebačen je 19. marta u KBC "Dragiša Mišović".


Prema njegovim rečima, srećan je što nikoga nije zarazio, budući da se odmah javio lekarima, ali i zato što je pobedio ovaj smrtonosan virus.

- Mnogo sam srećan što nisam nikoga zarazio, ni kolege, ni porodicu. Da jesam, sa tim ne bih mogao da živim! I uvek ponavljam, nije sramota pasti, sramota je ne ustati. Osećam se sada kao pobednik - rekao je on i zahvalio svim lekarima koji su brinuli o njemu.