Vrištala sam od bola, plakala sam i celo lice mi je bilo prekriveno slinama: Janja Milutinović (33) živi u NJujorku i zaražena je koronom

Janja Milutinović (33) živi u Njujorku, rođenja je u Švedskoj, a po ocu je poreklom iz Srbije. Obolela je od korona virusa i u ispovesti za "Ženu" otkriva sve detalje svoje borbe iz grada koji je jedno od svetskih žarišta pandemije.

"Počelo je sa bolom u grlu koji se u jednom danu pretvorio u suvi kašalj. Narednog dana javila se povišena temperatura, osetila sam glavobolju i vrtoglavicu. Ali ono što je usledilo posle toga nikad u životu neću zaboraviti: vrištala sam od bola na podu. Plakala sam i celo lice mi je bilo prekriveno slinama od toliko jakog bola, koji samo mogu da uporedim sa bolom na porođaju. Trajalo je oko 20 minuta i baš kada sam rekla svojima da moram da odem u Hitnu, smanjio se bol", priča nam Janja koja kaže da tada u bolnicu nije otišla jer nije želela da bude na teretu medicinskom osoblju koje jedva drži korak sa pacijentima:

"Nisam se tada još testirala pa sam razmišljala - ako nisam pozitivna, onda ću se u bolnici zaraziti sigurno. Bila je to veoma teška situacija".



Zaražen suprug, njegovi roditelji, babe, deda



Kaže da su se njena porodica i ona među prvima razboleli u Njujorku gde je prema poslednjim informacijama 81,803 slučaja korona virusa.


Nijedan minut nije bio lak, ali Janja izdvaja najteži momenat, sa one fizičke strane.

"Bilo je to kada sam imala te bolove u stomaku. Ne mogu da opišem koliko me je bolelo, oči su mi se "povukle nazad u glavu" i nisam znala gde sam, ni ko sam... Uh, teško mi je čak i kada samo pomislim na to".

Psihički je bilo najteže kada je videla da joj se dvogodišnja ćerkica razbolela.

"Baš je bilo teško jer smo smo i suprug i ja bili jako bolesni, ali smo je pazili trudeći se iz sve snage. Jedini cilj bio nam je da ona prvo ozdravi", priča Janja i dodaje:

"Ne mogu da opišem stres i strah kada vidiš svoje dete bolesno, a ne možeš da je lečiš. Moj suprug i bili smo veoma uplašeni dok je četiri dana imala povišenu temperaturu i spavala ceo dan. Ali polako se oporavila i danas je zdravija od nas".

Supruga vraćaju na posao iako je i dalje pozitivan


A sa tim što se njen suprug uskoro mora vratiti na posao nikako se ne slaže.

Dani u karantinu u Njujorku

Janja nam opisuje i kako sada izgledaju njeni dani u samoizolaciji.

"Sa dvogodišnjim detetom nema stajanja, uvek ima nešto da se radi - bilo da čistim za njom, da je hranimo, da je kupamo, da se igramo sa njom. Pored toga, kada se osećam bolje, radim onlajn treninge sa klijentima. Kada mi je teško, trudim se da odmorim što duže mogu. Kad imam vremena, čitam knjigu, gledam neki film. Nije meni teško uopšte što sam kod kuće. Ne osećam da sam zaglavljena u kući već da sam sigurna ovde".

Otkriva nam da se leči i prema savetima rođaka lekara koji rade u njujorškim bolnicima, a o ponašanju stanovnika Velike jabuke kaže sledeće:

"Neki ljudi slede nova pravila, neki ne. Verujem da se situacija u Evropa popravlja uvođenjem novih pravila, a primećujem da se mere ovde pooštravaju jer su parkovi i dalje puni ljudi. U Njujorku ima miliona ljudi, pa čak i ako 10 odsto ne veruje u mere predostrožnosti i izađe napolje, to je stotina hiljada ljudi po parkovima, po ulicama i svuda po gradu".


"Želim da ljudi shvate koliko je ovo ozbiljno i da se može dogoditi bilo kome, ne samo starima i bolesnima. Ali istovremeno da znaju da ovo nije vreme za paniku, situacija je previše ozbiljna za to. Kada paničite, um ne misli ispravno. Želim da ljudi poštuju mere predostrožnosti i da ne budu sebični. Ne samo ako se razboli neko u njihovom okruženju, već da nesebičnost pokažu pomaganjem drugima. Ovo je vreme kada moramo da se ujedinimo više nego ikada pre, ali i vreme da se udružimo iz daleka, bez obzira na socijalnu distancu".