NESPORNO je da se u Srbiji opstruišu srpski jezik i ćirilica. Štaviše, neko se izruguje našem nacionalnom jeziku i pismu!

Kada ovakav prekor, nama samima, uputi prof. dr Dragoljub Petrović, koji već pet i po decenija slovi za jednog od najeminentnijih srpskih lingvista i najbritkijih polemičara u srpskom jezikoslovlju, to znači da je kucnuo krajnji čas da se, kao narod i država, počnemo odgovorno ophoditi prema sopstvenom identitetskom blagu.

Povoda za uzbunu je sijaset, a najnoviji je treća po redu (u proteklih pet godina) presuda Višeg suda u Novom Sadu da ovdašnji Pravni fakultet diskriminiše pripadnike mađarske manjine zahtevajući usmenu i pismenu proveru znanja srpskog jezika. Znači li to da se srpski jezik ni u Srbiji ne sme osećati kao u sopstvenoj kući?

PROČITAJTE JOŠ - Država kreće u boj za spas ćirilice

- Sabirao sam napise iz novina o tom slučaju i suština je da grupa mađarskih đaka, okupljena u jednu nevladinu organizaciju koja tuži Pravni fakultet, hoće da polaže prijemni na mađarskom a da studira na srpskom. Ali odbija da polaže proveru znanja srpskog jezika na kojem će, po završetku studija, obavljati svoju pravničku profesiju. Pitam se ko sedi u tom sudu koji toliko puta obara odluke Pravnog fakulteta. Hajde da je to neka druga nauka, ali pravni fakultet... - kaže profesor Petrović.


Sagovornik "Novosti" naglašava da se ni ovakvi pravnički, a ni drugi paradoksi ne bi danas događali da smo ubrzo po raspadu Jugoslavije ustanovili zakon kojim bi nacionalno pismo i jezik bili zaštićeni. Predlog zakona, međutim, gotovo dve godine čeka u tami nečije ladice i neizvesno je kada će doći na red za izglasavanje. Odugovlačenjem, slepo a duboko zasecamo po temeljima svog identiteta.



Ćirilički instagram-profil Arnoa Gujona i latinički odgovori


- Minulih decenija iz srpske nacionalne supstance iščupano je premnogo tkiva i od njega je stvoreno nekoliko novih nacija, nesrpskih i antisrpskih. Sve ove nacije otkinule su i deo tkiva srpskog jezika i proglasile ga svojim - ističe profesor Petrović, potpisnik 580 objavljenih radova, kao i dvanaest knjiga među kojima je i čuveni naslov "Srpski jezički zaperci".

Da je predlog zakona koji je pre oko dve godine završen i prosleđen Vladi Srbije omaškom zagubljen ne veruje ni prof. dr Sreto Tanasić, dopisni član ANURS i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

- Ne može se tako važan dokumenat slučajno zaturiti. Uz to, Odbor za standardizaciju srpskog jezika obraćao se pismeno čelnim ljudima u državi da u skladu sa svojim odgovornostima pokrenu proceduru usvajanja tog zakona. I "Novosti" su objavile vest da je posebni savetnik ministra kulture i informisanja podneo ostavku iz protesta što se zakon tako dugo drži u fioci. Potiskivanje srpskog jezika i pisma u interesu je onih kojima je stalo do razaranja srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta - kaže, za naš list, prof. dr Tanasić.

Handkeov i ćirilički pozdrav čitaocima "Novosti"



U nastavku razgovora naglašava da nije teško prepoznati one koji rade na potiskivanju srpskog jezika i ćirilice. Kulturno ropstvo, smatra Tanasić, uvek otvara prostor za svako drugo porobljavanje. Istina, i pre raspada bivše države Jugoslavije bila je nedovoljna briga o srpskom jeziku i pismu, a u 21. veku još su vidljivije posledice nepostojanja utvrđene srpske jezičke politike.

PROČITAJTE JOŠ - Završena Deklaracija o očuvanju srpskog jezika

- I slučaj na Pravnom fakultetu u Novom Sadu posledica je činjenice da u Srbiji nemamo zakon o službenoj upotrebi srpskog jezika i pisma usklađen sa novim državnim i političkim okolnostima i sa novim Ustavom Republike Srbije. Da imamo, onda bi taj zakon i odgovarajući podzakonski akti propisivali i sve odnose između srpskog jezika i pisma u službenoj upotrebi i manjinskih jezika u Srbiji. Ne bi bilo ni ovakvih nesporazuma, ni mnogih drugih problema koji su izbijali, često sa velikim štetnim posledicama po srpski jezik i kulturu.

Čekajući zakonske akte, zaključuje dr Tanasić, srpski jezik kao većinski u Srbiji sve više dobija status nezaštićenog manjinskog jezika.


HANDKE ĆIRILICOM, mi LATINICOM

ZA razliku od Rusije i Bugarske, koje su svoj jezik i pismo zaštitile i na internetu, mi smo tu bitku izgubili bez "borbe", jer na društvenim mrežama ćirilica se ne vidi od latinice. U besmislenoj trci za "lajkovima" zaturili smo, izgleda, i osećaj za postiđenost. Jer šta osim stida ostaje kada na profilu humanitarca iz Francuske Arnoa Gujona, njegove napise na besprekornom srpskom jeziku i ćirilici, 80 odsto Srba komentariše na latinici?

Koliko razumemo prijateljstvo Petera Handkea pokazali su i naši izdavači. Pošto je ovom Austrijancu uručena Nobelova nagrada, požurili su da najzad štampaju njegove knjige, ali mahom latinicom, mada nam ovaj veliki čovek svoje poruke prijateljstva šalje na našem jeziku i pismu.


ĆUTANjE KAO ODGOVOR

POVELjA o srpskom kulturnom prostoru koju su u Sremskim Karlovcima početkom prošle godine potpisali ministri Srbije i Republike Srpske, po mišljenju prof. dr Tanasića, dobar je okvir za sprovođenje jedinstvene kulturne (i prosvetne) politike na celokupnom srpskom prostoru. Pripremaju se neki zajednički važni projekti.

- Nešto urađeno jeste, ali nije još dovoljno. I dugo čekanje na usvajanje zakona o jeziku, što je obaveza već od usvajanja Ustava, govori kako teško idu ove stvari. Zašto je tako - pitali smo, i pisali, i podsećali odgovorne, a odgovora nema. I ćutanje je svojevrstan odgovor - naglašava dr Tanasić.