U SRBIJI se godišnje sklopi sve manje brakova, ali je zato sve više razvoda! Ovo pokazuje najnovija Demografska statistika za 2018. godinu, koju je objavio Republički zavod za statistiku. Te godine sklopljen je 36.321 brak, a razvedeno 9.995. Samo četiri godine ranije, brakova je bilo za 100 više, ali je razvoda bilo za 3.300 manje.

Raspadaju se mahom zajednice bez dece ili sa jednim potomkom, koje su najčešće trajale duže od pet godina. Prosečan razvedeni bračni par star je između 40 i 45 godina, i završio je srednju školu. Zanimljivo je da je u poslednjih 10 godina dupliran i broj onih koji su se razišli, a da je makar jedan partner stariji od 65 godina.

Statistika još pokazuje da se građani sve kasnije venčavaju (muškarci prosečno sa 34 godine, žene sa 31), kao i da majke sve kasnije rađaju decu. Sredinom prošlog veka gotovo je bilo pravilo da žene rode makar prvo dete između 20. i 30. godine, a najčešće do 25. Sada je najviše onih koji se porađaju između 30. i 34. godine. Prosečna starost majke je 30 godina, dok je početkom milenijuma bila oko 26.

PROČITAJTE JOŠ - Žene se u tridesetim, razvode u četrdesetim, razlaz posle 13,6 godina braka: Šta sve kaže statistika o Beograđanima


Zanimljivo je i da je vanbračne dece u 2018. rođeno 17.130, što je oko 26 odsto od ukupnog broja rođenih. To je, ipak, manje nego u ostatku Evrope, gde se brojevi kreću između trećine i polovine ukupno rođenih.

Demografi, po rečima Vladimira Nikitovića iz Instituta za društvena istraživanja, ovu situaciju nazivaju "druga demografska tranzicija". To praktično znači da su partnerski odnosi sve relaksiraniji i brak više nije nužno prva opcija:

- To je globalni trend, ali u razvijenim zemljama on ne znači automatski manji broj dece, dok se u Srbiji dešava upravo to. Na zapadu partneri i kroz vanbračne veze ostvaruju željeni broj potomaka, a posle razvoda stupaju u druge bračne ili neformalne zajednice, u kojima se nanovo ostvaruju kao roditelji. Kod nas iz vanbračnih, pa i bračnih zajednica posle razvoda, najčešće izlaze samohrane majke, koje su uglavnom izopštene iz dalje reprodukcije.

Stopa rasta vanbračnih zajednica i razvoda, prema rečima Nikitovića, može se očekivati i nadalje. Razlozi za pucanje porodica, kako kaže, nisu dominantno ekonomski. Dokaz za to su devedesete, kada je ekonomska kriza držala ljude na okupu, čak i kad porodica ne funkcioniše, zbog smanjenja troškova.

PROČITAJTE JOŠ - Ovo su jasni pokazatelji da treba ozbiljno da razmislite o razvodu braka


- Slažem se sa svetskim demografima koji smatraju da emancipacija muškaraca kasni za emancipacijom žena, i to je vidljivo upravo u društvima poput našeg, koje je spoj tradicionalnog i modernog. Žena je ugroženija, ima zahtevniju ulogu na tržištu rada, svaki čas može da izgubi posao, a istovremeno se očekuje da bude vredna domaćica i posvećena majka, i to u vremenu kad su deca zahtevnija nego ikad. Malo je muškaraca koji su spremni da dele kućne obaveze. Pored globalnog trenda, to su dodatni razlozi za sve manje brakova - kaže Nikitović.


DVAPUT VIŠE ABORTUSA NEGO BEBA

U SVETU se žene generalno kasnije ostvaruju kao majke, ali ipak rode željeni broj dece. Kod nas to nije slučaj, a jedan od razloga je i veliki broj abortusa i polnih bolesti, kao faktora sekudnarnog steriliteta. Precizne statistike ne postoje, ali su procene da jedna žena prosečno ima 2,8 abortusa. Poređenja radi, prosečan broj dece po ženi je 1,4. Nikitović smatra da je jedino pravo rešenje seksualna edukacija.