Autorka filma o Diani Budisavljević: Da smo razrešili istinu možda se danas ne bi čulo Za dom spremni

Radmila Radosavljević

27. 10. 2019. u 18:02

Ауторка филма о Диани Будисављевић: Да смо разрешили истину можда се данас не би чуло За дом спремни

Foto Tanjug / Dana Budisavljević

Dana Budisavljević, autorka filma "Dnevnik Diane Budisavljević": Još se u Hrvatskoj ne zna ko je pobedio u Drugom svetskom ratu. Snimila sam film o pobedi ljudskosti. Plakali smo dok smo radili

FILMOM o Diani Budisavljević, ženi austrijskog porekla, koja je u doba NDH iz ustaških logora uspela da spase od smrti i zbrine više od deset hiljada srpske dece, što se ubraja u najobimniju humanitarnu akciju tokom Drugog svetskog rata, imala sam želju da počnemo realističnije sagledavati istoriju, da se prestane s lažima i manipulacijama o onome što se dogodilo. Iz istorijske istine treba učiti kako nam se fašizmi danas ne bi ponovili.

Govori ovako, u intervju za "Novosti", Dana Budisavljević, rediteljka iz Hrvatske, ukazujući da priča o Diani, kao odbrani i pobedi ljudskosti, govori da moramo početi da se bavimo našim vremenom i dobrotom, jer je to jedino što možemo. Rediteljka, koja je u Beograd stigla sa najznačajnijim ostvarenjem iz ovogodišnje filmske produkcije u regionu, duboko potresnom i teškom igrano-dokumentarnom dramom "Dnevnik Diane Budisavljević", ovenčanim sa četiri Zlatne arene u Puli, kaže da film veoma dobro govori da je NDH bila fašistička država, jedan sistem i režim utemeljen na rasnim zakonima:


PROČITAJTE JOŠ:
Novinarska projekcija filma "Dnevnik Diane Budisavljević": Mnogo emocija, suza i aplauza

- Tu nema spora, i mislim da u tom smislu ništa hrabro nisam uradila. Ali, ono najstrašnije i najgore što se vidi u filmu jesu posledica tog režima, šta se događa kada neko sebe proglasi vrednijim čovekom od svog sugrađanina neke druge vere i nacionalnosti - deca skapavaju u logorima, stotine hiljada nevinih ljudi strada. U delu hrvatske javnosti, nažalost, iz godine u godinu, ta istorija Drugog svetskog rata pokušava se "prekrojiti"...

* Na koji način?

- Prikazuje se kao da NDH nije bio zločinački projekat, da su ustaše bile isto što i partizani, što ih amnestira za zločine koje su počinili, a te manipulacije na čitavo društvo u Hrvatskoj stavljaju jednu lošu i opasnu etiketu. Ovaj film jasno prikazuje da NDH jeste bio fašistička zemlja, ali da nisu svi Hrvati bili fašisti, da su postojala dva velika antifašistička otpora, partizanski i građanski, čije je delovanje u takvim uslovima bilo još teže i rizičnije. Meni je užasno žao zbog zločina koje je počinio ustaški režim.

Priča o Austrijanki iz bogate porodice koja je spasavala srpsku decu iz NDH / Foto Printskrin

* Strašnu priču o zločinima nad srpskom decom i njihovim roditeljima, i o čovečnosti u nečovečnim vremenima, ispričali ste bez ideologije i politike?

- To je ono što ljude možda i najviše iznenađuje, jer kreću s nekim gotovim pretpostavkama kakav bi ovaj film trebalo da bude. Ali, ono što je meni kod Diane fascinantno, i tako sam pokušavala i da pravim ovu priču, jeste to što se njen dnevnik ne dotiče politike i ideologije. On nije njen lični zapis, nego je popis radnji, ona ga je zvala "Izveštaj o radu akcije D. B.". U tom krajnje svedenom zapisu ona samo navodi šta je tog dana uradila sa svojim saradnicima.

* Imala je kompletnu kartoteku...

- Da, sa evidencijom i imenima sve dece koja su spasena, njihovih roditelja koji su bili rasuti po logorima, kako bi jednog dana opet mogla da ih spoji, kao i imena dece koja su preminula. Ta njena humanost, disciplina, koncentracija, snaga, hrabrost i skromnost, potpuno su zadivljujuće i veličanstvene.

* Diana je Austrijanka iz bogate porodice...

- Da, ništa joj nije nedostajalo, a samo šest meseci posle uspostavljanja NDH krenula je u akciju, i danas se može izučavati kao primer prve građanske aktivistkinje na ovom prostoru.

* Srce ovog filma su potresni iskazi preživele dece - svedoka, danas već starih ljudi na izmaku života.

- Priča o Diani govori o sistematskom dopremanju srpskog seoskog stanovništva s područja Korduna i Kozare u logore, i to je u ovom filmu vrlo opipljivo, konkretno i potresno, i kroz iskaze i sećanja četvoro ljudi koji su tada bili deca - Živka, Nade, Zorke i Milorada. Prvo je to bio logor Loborgrad, u kojem su s decom bile zatočene Srpkinje i Jevrejke, a zatim logor Gradiška, gde su ustaše razdvajale majke i decu. Majke su prosleđivali u nemačke radne logore, a deca su ostavljana da u najstrašnijim mukama umiru od gladi, hladnoće, bolesti.

* Šta vam je bio najveći problem u pripremi filma?

- Ono što je zahtevalo veći angažman od traženja preživele dece koju je Diana spasla bilo je pronalaženje istorijskih dokumenata i arhive, jer je njen dnevnik ipak privatni zapis, i ne mora biti da je tu sve potpuno tačno. I da nisam pronašla sva dokumenta koja se istorijski mogu dokazati, ne bih to sebi nikada oprostila, jer bi joj se time opet nanela nepravda.

* Tu je i jedan ekskluzivni filmski zapis iz Gradiške, najozloglašenijeg logora za decu. Kako ste došli do njega?

- Ono što je u našem istraživanju možda bilo najfascinantnije upravo je pronalaženje tog filma, jer ga je Diana pomenula u svom dnevniku. Zapisala je da je bila u poseti logoru u Gradiški, i da je tamo bila jedna filmska ekipa koja je snimala neki propagandni film. To nam je bio znak da se on može naći, i našli smo ga u Jugoslovenskoj kinoteci, gde se čuvaju svi materijali iz doba NDH. U tim snimcima, na dve sekunde, prepoznala sam Dianu, a kako se decenijama njom niko nije bavio, niko je nije ni povezao sa tim filmom.

* To je samo potvrdilo njene zapise...

- Sve što je ona opisala u svom dnevniku događalo se tog dana u logoru, što je zaista senzacionalno otkriće. Meni je to omogućilo da ceo film gradim tako da se na kraju vidi taj dokument, što je veoma važno. Rekonstruisati toliku patnju i stradanje kroz igranu formu ne može imati ni približnu snagu kakvu može da donese dokumentarni snimak. Moram reći da smo mi mnogo plakali dok smo radili "Dnevnik Diane Budisavljević", a sada ljudi plaču dok ga gledaju, i te suze su, po meni, vraćanje poštovanja tim stradalim ljudima i deci.

* Kako će Hrvatska i Srbija dalje u budućnost ako smo svedoci revitalizacije ustaštva i stravičnog pozdrava "Za dom spremni", naročito kod mlađih generacija?

- LJudi koji stvaraju te sadržaje izuzetno su manipulativni u tome. Zato je potrebna istorijska istina, a ona je trebalo da dođe mnogo ranije - da je u posleratnoj Jugoslaviji na vreme razrešeno pitanje NDH i ustaških zločina, možda se danas u Hrvatskoj više ne bio čuo pozdrav "Za dom spremni", koji je simbol najvećih zločina. Nekakva državna politika, državni vrh, nažalost, konstantno toleriše tu revitalizaciju ustaštva, čak bih rekla da koketira sa ustaštvom, i ja ne razumem zašto je to tako.

* Zašto, imate li objašnjenje?

- Izgleda kao da ta vrsta diskursa i tolerancije donosi neke glasove na političkim izborima, ali je neshvatljivo zbog čega, jer je sve to apsolutno nebulozno. Istorijski je toliko jasno dokazano šta se dogodilo u doba NDH da nijedna vlast u Hrvatskoj nikako ne bi smela dopustiti da se taj fašistički projekat relativizuje na bilo koji način, jer ljudi, naročito mlađe generacije, postaju zbunjeni.

* Kuda nas to vodi?

- U Hrvatskoj se više ne može reći ko je tačno pobedio u Drugom svetskom ratu, partizani ili ustaše, logor Jasenovac je i dalje tabu tema, nema zajedničke komemoracije predstavnika hrvatske vlasti i naroda koji su tu stradali, i ta situacija nije dobra, iako u većinskoj Hrvatskoj postoji tihi prezir i nezadovoljstvo tim falsifikovanjem istorije.

* Vidite li izlaz iz tog tunela?

- NDH je bio projekat za nacionalno čistu državu, a trošak toga je trebalo da bude da se pobije pola stanovništa, što je van normalne pameti, i naravno da je morao biti osuđen na propast. Pozdrav "Za dom spremni" u ovom našem vremenu još više je van normalne pameti, i nadam se da je napokon došao čas da ljudi javno pokažu da im je svega toga dosta.


PROČITAJTE JOŠ:
Stiže film o Diani Budisavljević

PORUKA

* ŠTA je za vas suštinska misija ovog filma?

- Mi gledamo TV, čitamo štampu, komentare na društvenim mrežama i zgražavamo se, a niko ništa konkretno ne uradi povodom toga. Diana je pokazala da se i u najstrašnijim vremenima mogu činiti najbolja dela, i da to moramo činiti mi sami. To je i njena poruka nama danas.


POLITIČKA NEPODOBNOST

* DA li je film o Diani Budisavljević posveta i građanskoj klasi koja u raznoraznim režimima nekako uvek postaje politički "nepodobna"?

- Taj pojam da nisi "podoban" prati nas kroz sve sisteme - nema veze što si sve uradio čestito i kako treba i što si najbolji, ali se ne uklapaš u trenutnu politiku. Diana je uradila veličanstvenu stvar, ali kao Austrijanka, pa buržujka, kako su govorili, nikako nije mogla ići u ono što je 1945. bilo važno, ni biti heroj. Bez neke velike zavere i ozbiljnog plana, Diana je jednostavno "sklonjena" i doživela je veliku nepravdu posle rata. NJena kartoteka zaplenjena je 1945. i onemogućen joj je rad na spajanju preživelih majki i dece, mnogo je dece izgubilo identitet, i decenijama nisu znali ko ih je spasao iz ustaških logora. Diana je preminula 1978. u Zagrebu, a ovaj film je snimljen zahvaljujući tome što nam je njena unuka Silvija Sabo dala njen dnevnik.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

kosmajac

27.10.2019. 18:56

Nazalost i danas preko 90 % Hrvata podrzava NDH ...to je tragika tog naroda koji zivi na lazima .Ceh ce platiti kad tad.