Prevara sa Nobelom krivično delo?

PREVARANTI koji su Dobrici Ćosiću u četvrtak „dodelili“ Nobelovu nagradu mnoge su obmanuli, iznervirali i uvredili, ali da li će zbog toga i odgovarati - tek ćemo videti. U tužilaštvu za visokotehološki kriminal proveravaju da li u „internet prevari veka“, kako su je mnogi nazvali, ima elemenata krivičnog dela.

Manje od sat vremena pre zvaničnog proglašenja pobednika na sajtu, koji izgleda identično kao originalni sajt komiteta za dodelu Nobelove nagrade, objavljena je vest da je ovogodišnji dobitnik priznanja za literaturu srpski pisac Dobrica Ćosić. Ubrzo su mediji „zatrpani“ saopštenjima poslatim sa lažne internet adrese Srpske akademije nauka i umetnosti sa linkom prema prevarantskoj internet stranici.

I dok se čitav svet bavi pitanjem ko je Tomas Transtremer, za mnoge malo poznati švedski pesnik, ovogodišnji nobelovac za književnost, Srbija se pita ko stoji iza ove dobro isplanirane i vešto izvedene podvale. Mnogi postavljaju pitanje da li bi neko trebalo da snosi odgovornost zbog širenja lažnih vesti? Šta bi se desilo da je neko objavio lažnu vest da je izveden teroristički napad u Srbiji ili izbio rat na Kosovu?

- Čim smo iz medija saznali šta se dogodilo, po službenoj dužnosti smo formirali predmet - kaže Branko Stamenković, tužilaca za borbu protiv visokotehnološkog kriminaliteta.

- Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminaliteta SBPOK uputili smo zahtev za prikupljanje potrebnih informacija. Zasad ne možemo da tvrdimo da postoji krivično delo. Eventualno, mogli bi da odgovaraju za neovlašćen pristup računaru, ukoliko je do toga došlo. Moramo, međutim, da budemo veoma oprezni jer, prema informacijama iz medija, izgleda da su oni podigli sopstveni sajt.

U policiji potvrđuju da su dobili zahtev tužilaštva i da su počeli da istražuju slučaj, a prve rezultate očekuju početkom naredne nedelje.

Ko stoji iza dobro smišljene društvene i političke provokacije još je nepozanica čak i u hakerskim krugovima, gde takve informacije obično brzo procure. Poznavaoci interneta kažu da obmanu tehnički nije bilo teško izvesti i da nije nužno da iza nje stoji velika grupa. Prevaranti su, međutim, bili veoma dovitljivi.

Napravili su sajt koji izgleda gotovo jednako kao originalna stranica, a svi linkovi sa njega vodili su do delova pravog sajta Nobelovog komiteta. Ipak, da je reč o neslanoj šali moglo se naslutiti po tome što je navodno saopštenje SANU poslato sa adrese registrovane na domenu gmail.com gde je može otvoriti bilo ko.

- Kupili su domen sa sličnim nazivom kao originalan sajt i to može da uradi svako za svega desetak dolara - objašnjava Danilo Cvetičanin, konsultant za bezbednost na internetu. - Da bi se registrovao domen potrebno je dati podatke o kupcu. Ako ostavi lažno ime, do vlasnika domena moguće je doći preko podataka sa kreditne kartice kojom ga je platio. Postoji, ipak, način da se i to obavi anonimno.

Ovaj „poduhvat“ uslovno bi se mogao uklopiti u definiciju „haktivizma“ - korišćenja hakerskih znanja za društveni aktivizam. Glavni uzor takivih grupa i pojedinaca je svetski poznata hakerska grupa „Anonimus“, koja se proslavila upadima u sajtove državnih organa od Amerike, preko Španije do Tunisa, ali i objavljenim pa nikad pokrenutim „ratom“ protiv „Fejsbuka“. U Srbiji su slične akcije uglavnom bile usmerene na obaranje sajtova - u početku hrvatskih, a poslednjih godina pre svega albanskih. Domaći hakeri, ili oni koji sebe tako vole da predstaljaju, na meti su imali i sajtove političkih stranaka. Veliku medijsku pažnju izazvalo je rušenje sajta Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, zbog čega je uhapšeno nekoliko ljudi.

LAŽNO IME

LAŽNI sajt Nobelovog komiteta registrovan je na ime Gjorda Halvorsena, sa elektronskom adresom hgjorn@yahoo.com. Uz, po svemu sudeći, lažno ime, navedena je i adresa, na kojoj se nalazi Nobelov centar za mir u Oslu.