Mnogi pogrešno isključuju određene namirnice iz ishrane: Ovo je šest najčešćih zabluda vezanih za dijabetes i insulinsku rezistenciju

DIJABETES i insulinsku rezistenciju, iako su među najčešćim i najpoznatijim bolestima savremenog čoveka, prati veliki broj zabluda. Mnogi tek kada se suoče sa poremećenim vrednostima šećera u krvi počinju da menjaju svoje navike u ishrani.

Ove promene često prati niz predrasuda koje vode u odluke i odricanja koja nisu neophodna.

Ovo je šest najčešćih zabluda u vezi dijabetesa i insulinske rezistencije.

Previše šećera uzrok bolesti

Iako loša ishrana sa puno rafinisanog šećera definitivno utiče na razvoj bolesti, ne bi se moglo reći da je on sam po sebi uzrok. Treba uzeti u obzir i celokupan stil života, genetiku kao vrlo važan faktor, fizičku aktivnost. Dakle, uvek je reč o uticaju više faktora. Svakako da nije dobro da se slatkiši jedu svakodnevno i u velikim količinama, ali parče torte s vremena na vreme neće da naškodi ukoliko se ostatak vremena vodi računa. Uvek je ključ u balansu.

Ugljeni hidrati su loši

Potpuno izbacivanje ugljenih hidrata iz ishrane se nikako ne preporučuje. Bitno je samo da se vodi računa o njihovoj količini i vrsti. Kada se kaže vrsta, misli se na to da nisu isti ugljeni hidrati iz slatke, pržene krofne i na primer ovsene kaše. Trebalo bi jesti složene ugljene hidrate.

Voće nije dozvoljeno

Doručak, ručak i večeru ne bi trebalo da zameni obrok. Vođe se jede za užinu, ali ne ceo kilogram. Nekoliko porcija voća uz neku namirnicu koja ima niži glikemijski indeks se apsolutno preporučuju. Posebno bobičasto voće.

Lekovi sve kontrolišu

Pravilna ishrana i adekvatna fizička aktivnost su neophodni čak i kada se piju lekovi. Jedno ne isključuje drugo, tako da u svakom slučaju treba da se vodi računa.

Obolevaju samo gojazni

Oboleli od dijabetesa i insulinski rezistentni često jesu gojazni, ali ne znači da oni sa normalnom telesnom težinom i mršavi ne obolevaju.