Kako preživeti otkaz u Srbiji?

Marija Dedić

01. 04. 2015. u 08:15

Nije lako izboriti se sa gubitkom radnog mesta i nemogućnošću da sebi i najbližima obezbedimo pristojan život

Како преживети отказ у Србији?

Pet slova, a težina ogromna. Otkaz. Visi nad glavom većine zaposlenih u Srbiji danas koji, ne bez razloga, veruju da je gubitak posla tragedija. Jer, u krizi koja nikako da prođe, pronalazak novog zaposlenja graniči se sa nemogućom misijom.

Strah od otkaza ili nemogućnost pronalaženja posla teško pada i muškarcima i ženama. Ipak, pripadnici jačeg pola su za nijansu ugroženiji, jer se od njih i dalje očekuju da privređuju porodici. Zbog činjenice da više nisu u stanju da brinu o deci, muškarci gube samopouzdanje što se negativno odražava i na partnerski odnos. Nezaposlenost pogađa i mlade, koji često sve manje vide perspektivu u društvu u kojem žive. Posledice su osećaj niže vrednosti, nespremnost na ulazak u emotivne veze i odlaganje formiranja porodice.

Ipak, stručnjaci ističu da se i sa aktuelnim ekonomskim uslovima života ili otkazom, čovek može izboriti, jer su ljudi u prošlosti prolazili i kroz mnogo gore situacije.

Nema pravog odgovora na pitanje kome je teže – starijima, koji se pitaju da li će ikada više naći posao ili mladima, koji su besposleni u naponu snage. I jedni i drugi, ipak, imaju mogućnost da preokrenu situaciju u svoju korist u čemu im može pomoći okruženje, a ako je neophodno i psihoterapeut.

- Sačuvati nadu nije lako, ali je neophodno ako želimo da promenimo realnost. Potrebno je izbegavati lenjost i učaurenost i usmeriti se na traženje novog posla. Umesto negiranja problema, nosite se sa stidom i besom. Umesto zatvaranja u sebe, gradite novi put. Razvijajte svoje veštine i kontakte, tražite hrabrost u sebi i posmatrajte situaciju kao novu perspektivu, što ona svakako može biti ako joj dopustimo - kaže psiholog Ivana Paunović.

ZNAKOVI ZA UZBUNU Da vas gubitak posla ne bi pogodio kao grom iz vedra neba, obratite pažnju na znakove koji mogu ukazati da vam se sprema otkaz. Jedan od najalarmantnijih je oduzimanje odgovornosti i dodeljivanje vaših zadataka drugima. Nije dobro ni ako počnete da dobijate pismena upozorenja o malim greškama ili kad vam traže da dokumentujete sve što radite. Povod za zabrinutost je i kad šef, sa kojim ste do juče pili kafu, počne da vas izbegava.

Pre nego što dođete u fazu kad ćete otkaz nazvati, ako ne najboljom stvari koja vam se desila u životu, a ono bar ne tako tragičnom, normalno je da prođete kroz čitav spektar osećanja. Na "meniju" su ljutnja, bes, nemoć, samosažaljenje, tuga. I tako u krug. Gubitak posla veliki je stres, pa je neminovno da osećamo ugroženost, nesigurnost i anksioznost, primećuje sagovornica "Života plus".

- Pored toga što ostaje bez prihoda, osoba se suočava sa poljuljanim samopouzdanjem i brigama za budućnost. Kriznu situaciju otežava i činjenica o stopi nezaposlenosti i broju otpuštanja čiji smo svedoci ne samo mi, već, u manjoj ili većoj meri, ljudi u čitavom svetu. Činjenica da su različite vrste kriznih situacija neretke u Srbiji može nositi posebnu vrstu otpornosti na iste, ali i osećaj iscrpljenosti i potrebu da se "dignu ruke". Ukratko, da li je teško preboleti otkaz? Da. Da li je moguće? Da - jasna je Paunovićeva.

Da nije lako izboriti se sa otkazom i teškom ekonomskom situacijom potvrđuju i mnogobrojne studije. Prema nedavnoj Galupovoj anketi, nezaposleni imaju dva puta veću šansu da postanu depresivni od zaposlenih. Negativni efekti povećavaju se sa svakim novim danom nezaposlenosti. Pa tako, ljudi koji traže posao duže od pola godine imaju tri puta veću šansu da obole od depresije od zaposlenih. I dok se jedni u ovoj situaciji povlače od okoline, drugi traže pomoć, kod trećih, otkaz može izvući na površinu nagomilane probleme.

DA LI PRISTATI NA BILO ŠTA? "Neću da radim kao kasirka za 20.000 dinara" - dobro je poznat argument mnogih, uglavnom visokoobrazovanih ljudi kojima je ispod časti da se zaposle kao trgovci i konobari, pogotovo ako su pre toga imali "ozbiljniju" karijeru. Ipak, ako potraga za poslom ne daje rezultate, stručnjaci savetuju da prihvatite bilo šta, a da u slobodno vreme nastavite traganje. Ne samo da ćete zadržati radne navike, već ćete na razgovoru za idealni posao kod većine poslodavaca imati plus - ljudi cene vredne radnike.

- Ukoliko je kumulacija nezadovoljstva i nenošenja sa ranijim problemima velika, otkaz recimo može pokrenuti bujicu. Posledice su anksioznost, napad panike, psihosomatske bolesti, nasilje prema sebi ili drugima. Destruktivni obrasci ponašanja ogledaju se kroz konflikte sa kolegama, prijateljima, porodicom, partnerom. Valjalo bi da ne izgubimo iz vida značaj bliskih ljudi, da pokušamo da u njima nađemo podršku, a ne još jedan izvor nelagodnosti - podseća psiholog.

Stručnjaci podsećaju da je posle otkaza važno otarasiti se negativnih osećanja i odoleti niskim strastima. Ma kako bili u iskušenju, nemojte poslati mejl bivšim kolegama i direktorima, ili još gore klijentima, u kom ćete "opljuvati" firmu. Nikad ne znate ko će čuti za vaš postupak koji vas slika kao ogorčenu i osvetoljubivu osobu. I zato, ako već ranije niste imali hrabrosti da nadležnima kažete sve što mislite, sada ćutite. Sledeći korak je da se kritički pogledate u ogledalo. Da li je razlog otkaza objektivne prirode, poput lošeg poslovanja kompanije ili je u našim nedostacima? Koliko smo ulagali u obrazovanje nakon završetka formalnog školovanja? Koliko jezika govorimo? Kakve veštine posedujemo? Da smo na mestu poslodavca, da li bismo primili kandidata našeg profila? Nakon skeniranja sebe, razglasite prijateljima i poznanicima da tražite novi posao, bez ulaženja u detalje i razloge otkaza. Smanjite sve nepotrebne troškove. Budite uporni i ne očekujte da vam posao pokuca na vrata. Istražite tržište i razmislite o promeni karijere, pa čak i o pokretanju sopstvenog biznisa.

- Važno je uvideti koji kapaciteti su nam najslabiji. Treba da pristupimo sebi celovito, kritički i da se trudimo da promenimo ono što je u našoj moći. Jačajmo snagu da prihvatimo ono što ne možemo promeniti, hrabrost da promenimo ono što možemo i mudrost da razlikujemo ta dva - podseća psiholog.


NE GUBITE VERU

Za trenutak, iz surove srpske svakodnevice preselimo se u Ameriku sredinom osamdesetih. Nakon meteorskog uspeha, tada 30-ogodišnji kompjuterski genije Stiv DŽobs dobija otkaz u „Eplu“. Nekoliko meseci proveo je razmišljajući šta da radi sa svojim životom, da bi onda osnovao novu kompaniju. Deceniju kasnije, trijumfalno se vratio u „Epl“ otkrivši da je otkaz najbolja stvar koja mu se ikada desila. NJegovom savetu "nikad ne gubite veru" neverne Tome će odmah prigovoriti kontraargumentom da se to desilo u Americi u doba kad recesija nije bila ni na pomolu. Ali, ma kako zvučalo nerealno, pogotovo u trenutku kad vam se čini da se svet ruši, ne zaboravite da ima istine u onoj "kad se jedna vrata zatvore, druga se otvore". Čak i ako niste Stiv DŽobs.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (18)

Realista

01.04.2015. 08:51

Svidja mi se savet: "usmeriti se na traženje novog posla" ... U Strbiji? Bolji vic odavno nije napisan! Objektivno, najbolje na sta moze da se racuna je prodavac u nekom hipermarketu i to ako imate do 45 g

Cole

01.04.2015. 09:10

Nikako da napisete ,da ,ukoliko zelis pristojan posao mozes da ga dobijes preko politicke stranke? :/

cr24

01.04.2015. 09:15

Ako je u BG tako tragicno ako ostanete bez posla onda ne mozete ni zamislite kako je nama u manjim mestima, selima. Imam svoju kucu, zenu dete, drugo na putu, ostao sam bez posla, zena na trudnickom bolovanje vec mesecima nema nikakvih primanja, a radila je za minimalac. Da sve stavim na stranu, samo cu vam reci privatni ginekolog 5.000 din plus put do grada. U opste ne ocekujem da cu vise ikada, igde, raditi. Moja porodica je prepustena ulici ali za sada plivam. A sta ce mo sa neplivacima?!

Realista

01.04.2015. 11:17

@cr24 - @cr24Ч: Управо тако! Још само да чујемо "савет" да " ко нема хлеба, нека једе колаче" и циркус је комплетан!

boki

01.04.2015. 09:55

Zalosno je sto u Srbiji posao mogu dobiti samo preko rodbinske i stranacke veze,ostalo je nemoguce.

Cira

01.04.2015. 09:56

Upravo je ovih dana Eurobanka otpustila 256 zaposlenih. Uglavnom su to stariji ljudi sa 5 do 10 godina do penzije.

Petar

01.04.2015. 10:06

Mrzelo me da citam ceo clanak posto je dug, ali najbolji nacin da se prezivi je da se ode u inostranstvo. Pricam iz licnog iskustva, n puta veca plata a radim isto. Sve sto imam da kazem je: "Zbogom zhohari!".

repus

01.04.2015. 14:06

@drobilica - продај стан плати комуналије или иди у било које село код сељака увек има посла село вапи за радном снагом сада је орезивање и риљање воћки и није лоша дневница да али многи сажаљиво кажу немам коституцију да радим и завршио сам вииисоооке школе не иде да ја радим физички него да ми се нађе посао да седим и гледим и мудрујем

repus

01.04.2015. 11:32

икакав проблем нек се врте овде код мене на село на дедовину она је отхранила и ошколовала њихове родитеље који су после побегли у градове да буду радници нерадници и да добију станове џабе сада нексе сви врате на очевину или дедовину чекају их опемљена сеока доаћинства додуше мало у корову али све се то поново брзо довде у ред уместо да кукају и траже сажалење како су изгубили посао

Realista

01.04.2015. 12:14

@repus - @repus: Ма наравно! Може да се живи и уз огњиште и да се чувају овце , није спорно! Јесте да се у развијеним земљама мање од 10% становништва бави производњом хране и прехрањује осталих 90% и извози, ал` зашто бисмо ми морали да живимо као развијени свет? Заиста та цивилизација нам само пробелме прави! Нема везе што смо од индустријализоване државе постали "дупло голо" ! Није нам потребна ни производња ни образовање...Заиста шта ће то нама "небеском народу"? Пасимо здраву "непрскану" траву!

repus

01.04.2015. 13:37

@repus - време је показало да ми нисмо земља технологија еи ниш је диван пример нити земља ауто индустрије црвена застава нам је школа али смо земља сточара и сељака 99 посто је било у србији сељака и од пољопривреде живело када иматзе пара можете да платите лекара који је странац баш као у тим развијеним земљама ко је сигуран да ако заврши за доктора или нешто друго да ћер радити до краја живота нека студира али да не кука како је изгубио посао на дедовини или очевини је супротно има посла 16

Утеривач

01.04.2015. 19:56

@repus - @repus:Господине! 150 година постоји индустрија у Крагујевцу! Пре 80 година смо производили "Месершмит" е и "Дорније" е по немачкој лиценци! Од 1960. године Србија није доминатно пољопривредна држава! Пре свега за домаће потребе су произвођене грађевинске и алатне машине и целе роботизоване линије пре 30 година! Једна осредња фабрика месечно донесе приход колико сви наши малинари заједно! Одшколовати инежењере па им дати мотику или их најурити у иностранство?Уништити фабрике?Глупост невиђена!

repus

01.04.2015. 20:33

@repus - па о томе и причам одлично сте то навели то потвврђује да нисмо као народ за технологију где су те фирме сада а код немаца или других су још увек и унапређене такве фирме које суи биле пре 150 година а школовали смо ижињере по политичкој основби а не по потреби штас ће толико ижињера у земљи где је пољопривреда доказано кроз векове број један што онај каже у филму ниси требо да продајеш краву да би платио студирање чекаћеш деценијама на бироу но све у свему сви моји сељаци сада нек се врате

Realista

02.04.2015. 08:18

@repus - @repus: Ма `ајде? ! А шта ћете ви овде ? Почели су пролећни радови , мотику у шаке! Немојте губити време са овим "технологијама" и онако вам нису пиотребне!

repus

02.04.2015. 14:17

@repus - ја сам мотикао 50 година куповао земљу кад су је моји сељаци из града продавали буд зашто каже иду на море па у бање те деца им се школују е сада они раде код мене на њиховој продатој земљи море бање а поготову школе дечије факултети све пропало и заборављенои али рачуни и да се данас једе то није тако да они раде ја сада одмарам у пољопривредној пезији и добро их плаћам они не размишљају као што и нису никада дали ће да роди и како ћу да преодам бикове и кукуруз

vh

01.04.2015. 12:21

Prazna prica preuzeta sa zapadnjackih sajtova za ispiranje mozga. Ako nema uslova za nova radna mesta, (=nema posla), nema izvoza itd onda je resenje odlazak u selo ili u inostranstvo. Ranije ili kasnije se mora doneti teska odluka- nema mesta za sve u gradu. U inostranstvu je tesko u selu je tesko a u gradu nezaposlenom je najteze. Skolovanje/diplome se obicno pokazu kao gubljenje vremena- osim ako nisi u politici ili imas uticajnu rodbinu.