Umetnici su novi šamani (stvaraoci mitova)

M. Mirković

petak, 19. 06. 2020. u 00:40

Уметници су нови шамани (ствараоци митова)

Foto: Ž. Knežević

Međunarodna konferencija „Beogradski kontrapunkt“ sinoć emitovana na jutjubu
KONFERENCIJA Beogradski kontrapunkt 2020, posvećena temi „Umetnost i mit danas", emitovana je sinoć na Jutjub kanalu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koji sa Ministarstvom kulture i informisanja iz godine u godinu okuplja relevantne sagovornike iz celog sveta, ugledne umetnike i mislioce. O aktuelnim temama, u kontekstu zadatom naslovom ovogodišnjeg „Kontrapunkta“ a u onlajn formatu „zadatom“ uslovima pandemije, prvi put su odabrani književnici razgovarali iz svojih soba:

Dmitrij Danilov iz Rusije, Eduardo Moga iz Španije, Tea Obreht iz SAD, Aleksandar Prokopiev iz Severne Makedonije, Vern Tisen iz Kanade i Hanes Hofbauer iz Austrije, uz reditelja Emira Kusturicu i ministra kulture Vladana Vukosavljevića u ulozi uvodničara i moderatora.

Vukosavljević je u ime domaćina poželeo dobrodošlicu na konferenciju upriličenu, sasvim u duhu vremena, na internetu, dok je Kusturica priču o mitu danas najavio kao „divnu temu u ovo doba u kome upravo svedočimo stvaranju jednog novog mita, koji koliko jeste opasan, toliko je i korišćen kao sredstvo zastrašivanja ljudi“.

-Živimo u doba mita korone, o kojoj se vrlo malo zna a u kome, možda prvi put, učestvuju gotovo svi na planeti – naglasio je Kusturica. – Razgovarati o mitovima zaista je vrlo podsticajno danas, kada živimo u vreme instant-mitova, koji su veoma pažljivo ideološki projektovani kao baza savremenog čoveka.

O drevnim mitovima, u opšteprihvaćenim starim ali i sasvim modernim tumačenjima, ali i o onim najsavremenijim, o starim i modernim herojima i čudovištima novog doba, govorili su nadahnuto autori iz različitih kultura i podneblja, različitih stavova i senzibiliteta, pitajući se da li pandemija koju smo preživeli (ili je živimo) poručuje da svedočimo krahu civilizacije kakvu poznajemo, trudeći se da dešifruju i iščitaju poruke i odgovore na pitanja koja nose Korona i Kovid: da li je pandemija opomena ili alarm, da li je strah jači od težnje ka slobodi, da li će ova kriza (po)roditi novu, drugačiju umetnost, novi svet, drugačije čovečanstvo.

-Prisustvujemo rađanju jednog mita, a verovatno ćemo svedočiti i nečemu velikom: podizanju čoveka posle njegovog velikog pada – rekao je Vukosavljević. – Čovečanstvo doživljava pad usled gramzivosti i besprimernog uništavanja prirode, ali ta velika nesreća s druge strane dovodi i do regeneracije te prirode, koja poput kakvog mitskog junaka želi da kazni čoveka i vrati ga na pravi put. Elementi mita su tu: junak, pad, stradanje, ponovno ustajanje junaka izlečenog od grehova i zabluda koje je gajio pre svog pada. Nova generacija bi, svakako, mogla postati glavni junak jednog novog mita.

Definišući Koronu kao po svemu dvostruku, dvostranu pojavu – o kojoj francuski naučnik sa autoritetom nosioca Nobelove nagrade govori kao o laboratorijskom proizvodu, dok se njegovi oponenti tom stavu suprotstavljaju sa najvećom zamislivom silinom, Emir Kusturica je novoj sociološkoj pojavi dao naslov „Strah i džins nikad ne izlaze iz mode“.

-Taj virus korona, koji me vizuelno podseća na topuz Kraljevića Marka, sasvim sigurno ima efikasno političko dejstvo, i predstavlja dobar tržišni proizvod – istakao je Kusturica, naglašavajući da je čovek pred poplavom bezvrednih sadržaja reduciran na nivo na kome ne uspeva da reši zadaće koje pred njega postavlja jedan uzak krug ljudi, iako u rukama drži mnoštvo knjučeva za otključavanje mitova, i ima dovoljno pameti da ih dešifruje.

Reditelj je podsetio da je osnova svake slobode – čovek sam, da je naša sloboda reducirana preko svake mere, te da je i strah kategorija koja ima mitsku dimenziju, a da je strah od (mitske) korone sam prerastao u pandemiju jer je ova bolest dobila svog dobošara, i svoj ekran, za razliku od svih prethodnih velikih pošasti.

Vukosavljević je ustvrdio da stvaraoci poput romanopisaca, kompozitora, slikara, deluju na upravo istom nivou svesti kao mitovi i postižu isti efekat, stvarajući slike nove stvarnosti krcate simbolima – te da ta sposobnost delovanja na ljude na iskonskom nivou, daje suštinsku snagu umetnosti i umetniku u savremenom svetu.

-Pred umetnicima, i na njima, je velika istorijska mogućnost, oni su savremeni šamani, tvorci novih mitova što nosi veliku snagu ali i razornu moć – rekao je Vukosavljević.


DEMOKRATIZACIJA UMETNOSTI


GOVOREĆI o demokratizaciji umetnosti koja neminovno vodi ka njenom kraju i masovnoj kulturi, te svetu u kome sve generacije drže ajfon, Kusturica je pomenuo i pozitivne strane Jutjuba.

-Verujem da bi Čarli Čaplin, kada bi mogao da pogleda izbor onih gegova koje možemo naći na Jutjubu, zauvek prestao da snima, to zabeležiti na filmu bilo bi nemoguće – rekao je između ostalog slavni režiser.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)