U našoj epopeji o Košarama nema mržnje: Reditelj Balša Đogo o snimanju drame koje počinje, simbolično, na Vidovdan

Radmila RADOSAVLjEVIĆ

nedelja, 14. 06. 2020. u 13:00

У нашој епопеји о Кошарама нема мржње: Редитељ Балша Ђого о снимању драме које почиње, симболично, на Видовдан

Foto: Tanjug

Film je duhovni spomenik onima koji su za domovinu založili život. Dužnost i odgovornost je da se bavimo istinom, da ne lažemo ni sebe ni druge
SVESTAN sam da je pred celom ekipom filma "Košare" veliki i odgovoran posao. Prošla je dvadeset jedna godina od tih događaja, što je u istorijskim i ljudskim merilima i mnogo i malo. Ljudi su preživeli jednu od najsurovijih i najtežih bitaka u novijoj srpskoj istoriji, za koju kažu da je bila pakao na zemlji, oni su njeni svedoci, a mi pravimo film o nečemu što se njima dogodilo. Oni su bili pored onih koji su stradali ili teško ranjeni, sa njima su živeli petnaest meseci.

Govori ovako, u intervjuu za "Novosti", reditelj Balša Đogo, najavljujući ovaj veliki projekat. Ukazuje da je komplikovan posao napraviti priču kojom će se zadovoljiti neposredni akteri ove bitke, dramaturgija i umetnička slika.

Početak snimanja ratne drame koja se odvijala na srpsko-albanskoj granici tokom 1999. godine, koju mnogi nazivaju i srpskim Termopilima, zakazan je 28. juna, na Vidovdan, jer taj datum, kako ističe Đogo, za Kosovo ima mnogo simbolike. Scenario filma potpisuje Đorđe Milosavljević (TV serija od 12 epizoda snimaće se po scenariju Strahinje Radetića).

* Šta je vama lično najuzbudljivije i najvažnije u epopeji vezanoj za Košare?

STO PEDESET GLUMACA U EKIPI od 150 glumaca neke od glavnih junaka "Košara" igraće Svetozar Cvetković, koga ćemo gledati u liku generala, Viktor Savić, Luka Grbić, Jovan Jovanović..., a očekuje se i učešće Žarka Lauševića i Miloša Bikovića. Biković će igrati jednog od "starijih momaka", koji je već učestvovao u ratovima 1991. i 1995, a dolazi na Košare da bi pomogao mladim 18-godišnjim vojnicima, "jer zna kako je njemu bilo".

- Najuzbudljivija mi je ta mera između dokumentarnog i mašte, između onoga što je priča koju smo uklopili, i onoga što se zaista dogodilo. To je jedna vrlo zavodljiva i uzbudljiva igra, kao i trenutak da ću tu igru, i gotove slike koje su napisali Đorđe i Strahinja, podeliti sa sto pedeset glumaca. Bitka za Košare je trajala dva meseca, započela je 9. aprila 1999, na pravoslavni Veliki petak, a završena je 14. juna, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Vojska Jugoslavije herojski se borila protiv nekoliko hiljada pripadnika OVK, potpomognutih snagama NATO koje su tada bombardovale naše zemlju, artiljerijom albanske vojske i instruktorima "Legije stranaca". Događaji koji su se dogodili jesu pravi, ali imena aktera nisu, i to što smo mi dramatizovali od onoga što se dogodilo nije uvek najtačnije, ali su rezultati događaja autentični. Trudili smo se da nađemo meru, jer se po nekom položaju, nekom datumu i nekom vremenu zna da se nešto odnosi na određene istorijske ličnosti, kao što je, primera radi, pukovnik Ostojić iz 63. padobranske brigade i njegova pogibija.

* Da li je istina i najveća odgovornost u ovoj priči o herojima sa Košara?

- Mi se u ovom filmu i seriji bavimo događajima, a ne mitovima. Naša je dužnost, ne samo odgovornost, da se bavimo istinom, i da ne lažemo ni sebe ni druge. Glavna tema filma je sudbina pripadnika 53. graničnog bataljona Vojske Jugoslavije, od trenutka kada u martu 1998. dolaze na odsluženje vojnog roka, do nekoliko godina posle bitke na Košarama 1999. Na Košarama je poginulo sto osam vojnika, a prosečna starost palih boraca bila je dvadeset pet godina, i najveće breme borbe poneli su mladići koji su u tom trenutku bili na redovnom odsluženju vojnog roka. Želimo da pokažemo i šta se dogodilo sa onima koji su preživeli, a paralelno, pratićemo još nekoliko tokova priče koji se odnose na pozadinu rata na Kosovu, poput onoga šta se dešavalo u malim sredinama i varošicama kao što je Orahovac.

* Scenario filma zasniva se i na svedočenjima ljudi koji su preživeli pakao Košara. Šta vas je možda najviše iznenadilo u njihovim izjavama?

- Život nas uvek iznenadi, iako sam i sam, na osnovu svega što sam istraživao o Košarama bio blizu istine. Ti ljudi s kojima sam razgovarao i posle dve decenije vrlo jasno i emotivno čuvaju uspomene na tuđe junaštvo, na tuđe strahove, na te dane na Košarama i svoje saborce. Praviti filmsku priču o ljudima kojima se sve to dogodilo, koji su sa ranjenima i poginulima delili hleb zaista je posebno iskustvo, i naša je želja da ovaj film bude duhovni spomenik svim borcima sa Košara koji su braneći domovinu založili sopstveni život.

* Svaki film sa nekom herojskom temom je univerzalna priča. Ipak, koliko će "Košare" biti zanimljiv za neke svetske festivale?

- Od Homera naovamo svaki ratni film ima istih deset-petnaest motiva koji se provlače kroz istoriju. Tako je i u ljubavnim filmovima, tako je u trilerima. Mi smo se trudili da razrešenja dramskih situacija u našem filmu budu zanimljiva ljudima koji ne žive ovde, kojima ova tema nije važna kao što je nama, nego je još samo jedna bitka, na nekoj, još jednoj koti, nebitno da li se desila u Čečeniji, u Alžiru ili Avganistanu. Ratni film ima neke svoje zakonitosti, ali je dobar antiratni film priča koja svuda može da se gleda. Ne mislim da će ono što će najviše privlačiti publiku biti bitke i pirotehnika. Važno je da prepoznate motive rata, da pronađete neobično i uzbudljivo razrešenje koje će iznenaditi publiku, nešto što tera ljude da gledaju i da vole neki film. Mi smo na "Košarama" baš dosta radili, imali smo sreće da se godinu dana bavimo ovom temom, i mislim da smo dosta od toga uspeli da napravimo.

* Najavljujući ovaj film rekli ste da niste ni vaspitavani ni školovani da budete politički korektni. U kom smislu on možda neće biti politički korektan?

- To će publika morati da otkrije kad vidi film. A reč je, zapravo, o ovome: nisam se nijednog trenutka trudio da u priči o Košarama neko mora da bude bezuslovno dobar ili bezuslovno loš. Mi ovo nismo pisali mrzeći bilo koga, nego baveći se nama. Hteli smo da napravimo film koji ne upućuje na mržnju, koji bez laži govori nešto o nama, i ima ljubavi prema našem narodu. Nemam nameru da "duvam u neki rog", kao da to sad mora biti nešto bogzna kako patetično i veliko. Ne. Mi pričamo kako se to zaista dogodilo na Košarama, i kako su ljudi koji su učestvovali u tim bitkama videli te događaje. Naš scenario je razmaknut onoliko koliko to dozvoljavaju likovi, i pravedan je sam prema sebi i prema tim događajima. Trudili smo se da nađemo neku meru, koju, možda, ne bismo tražili na nekom drugom mestu, ali smo ovde morali, s obzirom na našu zajedničku odgovornost, jer se ipak bavimo ovako velikom temom. A da u scenariju nema mržnje govori i to što u njemu postoje uloge i za albanske glumce.

* Postoje kritičari koji analiziraju filmove po tome da li su oni dovoljno patriotski, ili su, po njihovom sudu, antisrpski orijentisani. Kako vi doživljavate tu vrstu ocenjivanja?

- Mač kritike i mač javnosti je strog, ljudi će u "Košarama" možda očekivati više dokumentarnog od ovoga što mi želimo da napravimo, možda će im smetati neke stvari koje smo domaštali, a uradili smo ih da bi film bio uzbudljiviji, ili će nekima možda faliti što u toj mašti nismo otišli još dalje.


PREMIJERA U FEBRUARU 2021.

RATNE scene će se snimati na tri lokacije, u "Košarama" će biti više od 350 eksplozija, a podršku ovom filmu iza koga stoji producentska kuća Omega Production, pored Filmskog centra Srbije dali su i Ministarstvo odbrane i "Telekom Srbija".

- Dozvolu za snimanje na Kosovu nismo tražili, jer pretpostavljamo da je ne bismo dobili. Prve scene snimaćemo iznad Surdulice, na bugarskoj granici, gde se nalazi karaula "Krvavi kamen", koja je karauli na Košarama slična, i po godinama i arhitektonski, i po terenu, osim što nema Prokletija u zaleđu. Potom na Tari i na Zelengori u Republici Srpskoj, a na Prokletijama ćemo snimati sa crnogorske strane, pošto je od Berana do Košara samo četrdeset kilometara. Ukoliko ne bude nekih iznenađenja, premijeru planiramo u februaru sledeće godine - kaže Đogo.






Pratite nas i putem iOS i android aplikacije