Rafaelovih 500 godina: Rim odaje počast GENIJU RENESANSE, čija su dela dostigla univerzalnu lepotu

RIM-OD STALNOG DOPISNIKA

U RIMSKOJ Skuderiji Kvirinala u četvrtak je otvorena najveća izložba Rafaelovog stvaralaštva sa naslovom "Rafael: 1520-1483". Ukupno 204 dela, među kojima su slike, crteži i remek-dela, pristigla su sa raznih strana sveta: iz Galerije Ufici (Firenca), Palate Barberini (Rim), Vatikanskih muzeja, Luvra (Pariz), Nacionalne galerije iz Londona, iz Albertine (Beč), Nacionalne galerije umetnosti (Vašington) iz muzeja Prado (Madrid). Ovo je samo jedna u nizu izložbi koje će biti postavljane tokom 2020. godine, širom Italije, ali i u Londonu i Berlinu.

Rim tako odaje počast geniju renesanse, najvećom izložbom njegovih radova ikada postavaljenom. Dela ostvarenih za kratkog života, počast za univerzalnu i apsolutnu lepotu, plodnom do razmera nepoznatih pre i posle njega, svetskom mitu koji je za 37 godina boravka na zemlji postao besmrtan i smatran najvećim umetnikom svih vremena.

Rafael Sanzio (1483-1520), rođen u Urbinu (u regionu Marke), koji je važio kao umetnički centar ideala renesanse, učio je u slikarskoj radionici svoga oca, vrsnog slikara. Uz njega je izučavao dela velikana toga doba, počevši od Pjera dela Frančeske, a od oca je ponajviše naučio tehniku fresknog slikarstva. Imao je samo 11 godina kada je u Peruđi zabeležen njegov stvaralački rad, slike za oltar i freske, a sa 15 godina stvara delo "Madona sa Hristom u naručju".

Pročitajte još -Stalone na Rafaelovoj fresci u Vatikanu?

Umbrijom se širi njegova slava, radi brojne ikonostase i započinje seriju ikona sa Madonom (Bogorodicom): "Madona sa Hristom", "Madona sa Hristom između svetaca Jeronima i Franje". Boravak u Sijeni gde sa slavnim Pinturikjom islikava Biblioteku Pikolomini i potom odlazak u Firencu (1504), gde ostaje četiri godine, imali su presudni značaj na Rafaelov slikarski izraz u dostizanju savršenstva i produbljivanju modela.

U firentinskom periodu Rafael dostiže različitosti od svojih uzora (Mikelanđelo i Leonardo): grupe figura plastično strukturisane u prostoru, one simboličke zamenjuje "neodređenim", psihološki i sentimentalno postaju spontanije i prirodne. Likovi Bogorodica i Svetih porodica bivaju sa posebnom pažnjom postavljani u harmoniju, pojačava intenzitet boja i koloraturnu raznovrsnost, a pejzaž u pozadini likova savršeno je jasan i uvek je onaj iz Umbrije, koju umetnički nikada ne napušta.

“Madona“

Njegova serija Madona nenadmašno je delo i to ga je, pored ostalog, svrstalo u večnost, a brojne su sa malim Hristom u naručju: "Madona iz Kardelina", "Madona iz Orleansa". Njegova Madona je monumentalna ispred pejzaža i dominira svojom elegantnošću, dok se s gestom ljubavi obraća deci (Hristu ili nekom svecu). U tom periodu Rafael slika i nekoliko portreta i u njima pokazuje sposobnost da pažljivo istražuje psihu.

"Polaganje u grob", delo ogromnog značaja, ima kompoziciju monumentalnu, dramatičnu, a poslednje delo iz tog perioda "Madona ispod baldahina" svedoči o veoma živim gestovima, sa pogledom koji govori, i to je ono što će se veoma brzo videti na likovima u vatikanskim sobama koje će islikati Rafael na poziv pape Julija Drugog.

Odlazak u Rim menja njegov život u potpunosti. Tamo ostvaruje dela koja će ga upisati u večnost, islikava nove papine sobe nazvane potom Rafaelove sobe, gde je evidentan radikalni stilistički razvoj, više je "dramatičnosti" u izrazu, kao što je "Isterivanje Heliodora iz hrama" i "Misa u Bolseni", a u "Oslobađanju svetog Petra iz zatvora" dostiže kulminaciju u studiji svetlosti, u noćnom povratku u život prvog pape u zatvoru. U "Sobi Signatura", divimo se "Raspravi o presvetom sakramentu" i najpoznatijem delu "Atinskoj školi".

“Fornarina - pekareva kći“

U Rimu ga pozivaju naručioci, bliski papskom prestolu, za prebogatog bankara Agostina Kiđi izrađuje fresku "Galatein trijumf" i "Lođa sa Psihom", a tu je i posebno ambiciozni projekat - Kapela Kiđi u crkvi Santa Marije del popolo. U Rimu dostiže krunu u stvaralaštvu, a "Madona iz Folinja", jedna je od najlepših njegovih kompozicija, prepuna nežnosti izraza, a nedovršeno "Preobraženje" pripada najpoznatijim slikama na svetu; ta slika bila je nošena na sprovodu Rafaelovom iza sanduka u kojem počiva, u rimskom Panteonu.

“Madona“

Iza Rafaela je ostalo mnogo dela samo u nacrtima, ostalo je delo slikara koji je imao najviše uticaja na istoriju zapadne umetnosti. Njegovi učenici nastavili su njegov slikarski izraz, a on je postao izvor inspiracije brojnim velikanima kroz vekove: Gvidiju Reniju, Karavađu, Rubensu, Velaskezu, Delakroi, Pikasu, Daliju.