Godišnjica smrti Mome Antonovića: Sećanje na slikarskog lava

KAD odlaze veliki - ostaje praznina koju samo sećanja mogu da popunjavaju, zapisao je na vest o smrti profesora FLU Momčila Mome Antonovića (1938-2019), prošlog januara, Dušan Milovanović, koji ga je nazvao slikarskim lavom. Ovaj istoričar umetnosti upravo je među onima koji će prazninu ostalu iza odlaska velikog umetnika, pedagoga, šarmera i patriote, pokušati da nadomseti oživljavanjem sećanja na njega, u četvrtak uveče u Galeriji 73, na Banovom brdu.

Dokumentarističko-likovnom izložbom slika, pod nazivom "Omaž prijatelju", od 19 časova, biće obeležena godišnjica Antonovićeve smrti. Pored Milovanovića, među prijateljima zaslužnim za vraćanje Mominih dela pred publiku su i Rajko Karišić, Dragan Bartula i Saša Marin.

Na izložbi, koja će trajati do 4. februara, biće prikazan i deo fotografija iz života Momčila Antonovića, kao i neke od slika i litografija, koje su javnosti manje poznate, jer su u privatnom vlasništvu. U svojoj bogatoj izlagačkoj delatnosti, tokom gotovo poluvekovne karijere (prve radove prikazao je još kao gimnazijalac u Kraljevu, 1958), Momčilo Antonović imao je gotovo 60 samostalnih izložbi u bivšoj SFRJ, Srbiji i inostranstvu i učestvovao na više od 700 grupnih postavki.

Pročitajte još - Odlazak slikarskog lava - Momčila Mome Antonovića

Poreklom iz ugledne kruševačke familije, pored dara i afiniteta za likovne umetnosti, tokom školovanja pokazao je talenat i za pisanje - kao devetogodišnjak, objavio je prvu pesmu, a potom, u gimnaziji, i prvu pripovetku "Moj stric Mladen". Na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti učio je od Stojana Ćelića, Mirjane Mihać, Mladena Srbinovića, Zorana Petrovića, dok je postdiplomske završio u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Na istom fakultetu, prvo je bio izabran za asistenta na predmetu slikanje i crtanje, da bi "dogurao" do šefa slikarskog odseka, prodekana za nastavu, dekana, ali pre svega predavača omiljenog kod studenata. Usavršavao se u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, SAD, Nemačkoj, Engleskoj, Škotskoj, Holandiji, Belgiji, Španiji, Mađarskoj...

Momčilo Moma Antonović, foto Z.Jovanović

Svoj autorski pogled dizao je ka visinama grčkih Meteora, na koje je u jednom momentu "popeo" i svoj voljeni Beograd, koji niko nije slikao sa toliko strasti, smatraju mnogi. Znao je, na svojim platnima, da se zagleda i u napuštene domove, kao što je sa strašću odao počast običnom čoveku - anonimusu. Uz slikara Dragana Bartulu, fotografa Rajka Karišića i istoričara umetnosti Dušana Milovanovića, jednom do dva puta godišnje odlazio je u manastir Hilandar, gde je uz blagoslov manastirskog bratstva slikao u improvizovanom ateljeu, na drugom spratu Velikog konaka, sa pogledom na baštu, zelenilo i večnost.

"Hram Svetog Save" Foto promo

DUHOVITOST KAO ŠTIT

JOŠ kao gimnazijalac bavio sam se ilustracijom i karikaturom u "Ibarskim novinama", jer sam želeo da se humorom odbranim od svih strahota koje smo proživeli tokom Drugog svetskog rata - ispričao je jednom prilikom, za "Novosti", Antonović, koji je čitavog života ispred sebe kao štit nosio duhovitost. Ostalo je zabeleženo i da se u mladosti aktivno bavio sportom - fudbalom i atletikom.