“Brakovi bez dece su drugačiji”: Ovako je Neda Arnerić nedavno govorila za “Novosti” o neprežaljenom gubitku voljenog supruga i životnim krizama

Neda Arnerić je priminula danas. Tužna vest pogodila je njene obožavaoce širom Srbije. Glumica je pre dva meseca poslenji put pričala za "Novosti". Pred sobom imate poslednji intervju koji je Neda dala za naš list. Kompanija "Novosti" ovom prilikom izražava duboko saučešće porodici i prijateljima.

A Tebi Nedo, hvala!

PRVI put, posle pola veka karijere, Neda Arnerić u petak veče, 8. novembra će zaigrati pred najmlađom publikom: na sceni "Puža" biće zla dvorska dama u predstavi "Aleksa u zemlji čuda". Kako kaže, ima tremu, jer deca reaguju spontano, bez ikakvih zazora pokazuju uzbuđenje, ali i dosadu. Za njih će ona biti novo lice u omiljenom teatru, a ne slavna glumica koja iza sebe ima više od sto filmskih i četrdeset pozorišnih naslova, nagradu za životno delo "Pave Vuisić", Zlatnu i Srebrnu arenu, "Caricu Teodoru"...

- U pozorištu sam, kao dete, prvi put stala u "Buhi" na scenu. Bila je to kineska bajka "Crveno i plavo", zamenjivala sam Olju Grastić. Imala sam petnaest godina i tremu, najveću u životu - kaže na početku razgovora za naš list Neda Arnerić. - I eto, sad se zatvorio krug, posle 50 godina. Premijerno sam u bajci, u dečjem pozorištu. Pošto ne verujem u slučajnosti, mora da to nešto znači.

Poznata glumica otkriva da se decenijama, kad god bi srela Branka i Cacu, pitala kad će da je zovu da igra u "Pužu". I, desilo se da ju je baš letos Caca angažovala za rimejk ove predstave:

- Bila sam radosna celog leta što ću sa njom raditi. Ali, desilo se da nas je napustila... Ipak, verujem da odnekud budno prati šta radimo i, pre svega "Cacin Branko", kako ga svi zovemo. A i on sebe. Ne priznaje da je reditelj, već samo realizator Cacine režije od pre petnaest godina. Za mene jeste, zato što čim promenite glumačku ekipu (osim Nenada Ćirića), dobijate sasvim novu energiju.

U "Aleksi u zemlji čuda" Neda igra damu koja spletkari, hoće da zauzme presto i smeni kralja.

- Opet imam veliku tremu. Dečja publika je nepredvidiva, čista i iskrena. Ne možete da je prevarite niti da joj se udvarate. U njihovom teatru nema psihologiziranja. Ja samo treba da budem zla. A zašto, kako, to ne postoji u ovoj vrsti predstave. Igra se veoma brzo, smenjuju se slike i događaji.

Na pitanje da li je baš takav pozorišni angažman i susret sa najmlađom publikom lekovit, Neda odgovara:

- Kako da nije! Lekovit mi je i ceo rad u "Pužu", gde je malo zaposlenih i svi sve rade, kao jedna velika porodica. A u publici niko nije čuo za Nedu Arnerić! I to je pravi izazov, tu sad treba pobediti. Jer, priznajem, ja dugo trajem i dosta me ljudi poznaje. Još uvek me pamte, imaju simpatija prema meni, blagonaklono gledaju na neke moje, možda, greške i nedorečenosti u igri. Ovde sam samo zločesta dvorska dama. Moram od samog početka da ih "uhvatim za šiju" i ne puštam. Volela bih da ni oni mene ne puste.

Za razliku od odraslih, među kojima uvek ima licemerja ili apriori uvažavanja, "Puž" daje pravu priliku za susret s nepatvorenim dušama.

- Gotovo zavidim Branku i Caci što su čvrsto stali iza odluke da rade isključivo za decu, pa i da to traje već 40 godina. Svaki kontakt sa njima je lekovit i prija duši. Ali, isto tako je i nemilosrdno, ako ne uspete da ih animirate.

JUBILARNI "PAROVI"

NA repertoaru naše sagovornice je još jedna beogradska predstava - "Igra parova" u Beogradskom dramskom, koja je nedavno obeležila dvestoto izvođenje. Priču Matjaža Zupančiča o partnerskim odnosima, bliskosti, prijateljstvu, pa i prevari - postavila je na scenu Milica Kralj.

O tome da li je ovakav susret još lekovitiji za one koji odrastanje malih ljudi nisu pratili u sopstvenoj kući, Neda kaže:

- Ne znam odgovor na ovo pitanje... U svakom slučaju, jedno je sigurno, brakovi bez dece sasvim su drugačiji od onih s njima. Supružnici su mnogo više vezani jedan za drugog, otvoreniji, privrženiji. Jer kad ljubav rasipate na više strana ona se, na neki način, "umanji". Ljudi sa decom imaju problema kojih smo mi lišeni. Gajiti decu, po mom mišljenju, veliki je i odgovoran zadatak. Partneri pomalo zaborave na odnos koji treba da imaju jedno s drugim, uglavnom je sve podređeno deci. Možda smo mi zato osetljiviji, pošto nismo očvrsli uz dečje probleme - ističe slavna glumica, koja je posle decenija divnog braka prošle godine izgubila dugogodišnju ljubav, supruga Milorada Mešterovića.

A onda se priča za "Novosti" spontano nastavlja o još jednoj njenoj predstavi, duodrami "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo" (s Feđom Stojanovićem), koju je publika primila s velikim simpatijama:

- Nažalost, izgubili smo beogradsku scenu. Počeli smo da igramo u Zemunu, u divnom, malom pozorištu "Kart blanš". U međuvremenu je bankrotiralo. Ipak, i dalje je igramo na gostovanjima. Izgleda da ništa (ili teško) u pozorištu može da opstane bez pomoći države. Da imam para, otvorila bih svoje pozorište.

Na konstataciju da je u jednom periodu (kao diplomirani istoričar umetnosti), sa uspehom vodila svoju galeriju "Atrijum", popularna glumica objašnjava:

- To je slično pozorištu. Radila sam sa entuzijazmom. Bilo je malo zarade koja je, uglavnom, služila za opstanak samog galerijskog posla, pripremanja izložbi. Veoma sam ponosna što je potpuno privatna galerija opstala 15 godina i što je napravila 90 i kusur izložbi. Ali je, na kraju, morala da bankrotira jer su došla teška vremena za ovu državu. Imala sam sreću da je vodim dok su ljudi još mogli lagodno da žive od svojih plata, pa i da imaju za neke luksuznije stvari kao što je kupovina umetničkog dela. Kad su počeli ti isti da mi se javljaju, s molbom da ga pustim u prodaju jer nemaju za lekove i život, shvatila sam da galerija mora da se zatvori. Tužna priča.

Ipak, kako kaže, ovaj period joj ne nedostaje, tu je fazu "zatvorila":

- Umem da zatvorim neke životne faze. U meni ostaju samo kao uspomene. I dobre i loše. Bilo, prošlo, i idemo dalje. Uostalom, neke stvari se ne događaju samo meni, već svim ljudima na planeti. Shvatila sam da život nije lepa, laka priča, već velika borba. I znam da kad naiđe loš period - da će proći, da su amplitude normalne. Neko je to tako "smislio" od Adama i Eve, pa naovamo. Prema tome, nije to samo moja priča, već priča svih nas. Samo što smo mi javne ličnosti, pa se o nama više govori.

Povodom nekih životnih kriza kroz koje je bolno prošla i izašla kao pobednik, Neda kaže:

- Mislim da glumci nisu senzibilniji od ljudi ostalih profesija. Teško nam je i lako kao drugima. Uostalom, i među glumcima imate čvrstih ljudi, zločestih, onih koji prave kompromise, ne dozvoljavaju da budu ranjeni, imaju samoodbrambene mehanizme. A imate i ove, tanane i nežne dušice, među koje slobodno mogu i sebe da ubrojim.... Ponekad mi je samo žao što nisam slikar ili pisac. Mnogo im je lakše, zavise jedino od sopstvene inspiracije. A mi, glumci, zavisimo od producenata, reditelja, scenarista, publike... Zbog toga tanane dušice teže opstaju u ovom poslu. Čudim se sebi da ovoliko trajem.

SERIJE I NOVE ULOGE

- TRENUTNO igram samo u ove tri predstave. Volim da pratim šta se radi u mom poslu, ali za mene nema uloga. Ne vidim ih. Nisam naišla ni na jednu ulogu za koju bih rekla: "Au, što me nisu zvali, baš sam mogla ovo da odigram..." Ipak, sigurna sam da će ih biti. Uvek kada dignem ruke i kažem sebi "dobro, nije ni bitno, naigrala sam se", desi se neka značajna, nova uloga. Od ovoga što gledam na televiziji, neke serije su zaista negledljive, a nekima skidam kapu - kaže poznata glumica.