Preminuo Draško Ređep: Perom merio epohu

VEROVATNO je "trajati" jedini glagol koji najprimerenije naleže na šezdesetak i kusur godina mog kritičarskog i esejističkog rukopisa. Bolje rečeno, obraćanje drugima. Iza mene je više od 40 objavljenih knjiga, ali moram da kažem: nisam ja ništa posebno vredan, nego su drugi lenji. Ovako je, u svom prepoznatljivom stilu, govorio dr Draško Ređep. Večiti radoznalac, neverovatno širokih interesovanja, sjajan esejista i kritičar, jedan od poslednjih srpskih enciklopedista, preminuo je juče pre podne u novosadskoj bolnici, posle kraće bolesti, u 84. godini.

Rođen 3. decembra 1935. u Osijeku, gimnaziju je završio u Rumi, a na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu bio student prve generacije. Tu je postao i doktor književnih nauka i predavač. Od 1972. do 1985. bio je direktor tada veoma ugledne i plodne kuće "Neoplanta film". Poslednjih nekoliko godina bdeo je nad knjigama KOV posle odlaska prvog čoveka te kuće i njegovog dragog prijatelja Petra Krdua. Darovito, razbokoreno pero oprobao je još kao maturant, u "Glasu srednjoškolca" 1953, a književnu kritiku počeo je redovno da piše od 1958. u Matici srpskoj. Zapažen po nadarenosti i vrednoći, ušao je kao najmlađi među uglednike ove kulturne institucije, a povereno mu je i uredništvo Matičine "Prve knjige". Bio je predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Novog Sada i Zmajevih dečijih igara i sekretar Sekcije za Vojvodinu UKS, koja je prerasla u Društvo književnika.

PROČITAJTE JOŠ: Dr Draško Ređep: Vojvodina će uvek biti srpski sever ...

Uređivao je časopise "Polja", "Savremenost" i Relations, a u izdavačkoj kući "Prometej" formirana je edicija sa njegovim imenom "Draško i prijatelji". Sa podjednakom strašću pratio je i likovnu umetnost i otvorio više od 110 izložbi poznatih autora za koje je pripremao i autorske tekstove. Među njegovim objavljenim knjigama najviše je onih posvećenih Vojvodini i njenoj prestonici, o čemu je za naš list jednom prilikom rekao i ovo: "Jedini san koji mi je do bola, do sreće, ostvaren jeste da sam živeo i živim u Novom Sadu".

Njegov i dom njegove supruge Jelke, omiljene univerzitetske profesorke i istoričarke književnosti, bez koje je ostao pre četiri godine, postao je kultno mesto književnosti i umetnosti. U kući u Ćirpanovoj 49 u goste su im, radi uvek zanimljivih razgovora, dolazili Ivo Andrić, Branko Ćopić, Dušan Matić, Miloš Crnjanski, Danilo Kiš, Desanka Maksimović, Milan Konjović, Saša Petrović, Mika Antić... Izuzetno elokventan i komunikativan, vodio je "Lektiru" na TV Beograd šezdesetih, kada je napravio i antologijske razgovore sa Crnjanskim i Matićem. Kao čovek širokog znanja i nerva da prepozna ono što je vredno i novo, godinama je bio član najrazličitijih književnih i filmskih žirija. Neumorni kozer magnetskog šarma i jedinstvenog smisla za humor, oko sebe je stalno okupljao mlade i darovite ljude, koji su uživali u njegovim anegdotama o slavnim piscima. Pune tri decenije bio je i u žiriju za nagradu "Meša Selimović", do koje je posebno držao.

Foto D. Dozet

Iza sebe je ostavio ćerku Mirnu Đurić, lekarku specijalistu, i dvojicu unuka blizanaca.

- Iako sam pre desetak godina napisao "Teze o Drašku", ni danas nemam ništa novo da dodam. Tamo je stajalo da nam je on (sada dodajem - bio) poslednja veza sa klasicima: Crnjanskim, Krležom, Konjovićem, Sašom Petrovićem, Matićem, Ćirilovim... - kaže Mirko Demić. - U vremenu kada epistole i pisaće mašine nepovratno nestaju, on ih je besomučno koristio, istim načinom i tonom, zavodljivo i gospodski, kao što ih je nekad pisao pomenutim klasicima. Jedinstven po mnogo čemu u ovoj našoj palanci, ostao je do kraja zainteresovan za nove ljude i ideje. Svojim hedonističkim duhom i smelim butadama bio je kamen bačen u ovu našu žabokrečinu. Veliki gubitak za našu kulturu, kao i za nas koji smo ga poznavali.

Sumirajući svoje stvaralačke decenije, u razgovoru za "Novosti", Ređep je istakao:

- U mladosti sam imao tri tiha pravila: popiti piće, ne treba preterivati, malo je mene ponekad žao. Ali to su bili davni, rani jadi. Ostaće, srećno poživele, bar tri moje sintagme: srpski sever, vertikalna generacija i ćirilica kao govor koji promišljamo, sanjamo, prepoznajemo. Malo li je? Moram da pomenem i moj omiljeni citat, čiji je autor Miro Glavurtić: "Osipate se Vaša Visosti".

A u jednoj anketi naveo je rečenicu koju bi voleo da čuje u govoru nad svojim grobom: "Nepredvidljivost mu je bila konstanta, a radoznalost mahnita".

Mika Antić, Jelka i Draško Foto privatna arhiva

Povodom smrti književnika i književnog kritičara Draška Ređepa telegram saučešća porodici uputio je i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Komemoracija povodom smrti Draška Ređepa održaće se sutra u 13 časova u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Mesto i datum sahrane biće naknadno saopšteni.

PROČITAJTE JOŠ: Draško Ređep: Zavera dobrog ukusa

DELA I NAGRADE

MEĐU najznačajnijim Ređepovim delima su "Ravnica", "Novi Sad grad na reci", "Esejisti i kritičari", "Vojvodina stara", "Sunčanom stranom Vojvodine", "Kao putovanje", "S obe strane reke", "Konkretni čitalac", "Život ili ponašanje", "Strah i neizvesnost"... Objavio je i izuzetne jednoobrazne antologije posvećene Antiću, Matiću, Crnjanskom, Isidori, Veljku, Čipliću, Ćopiću, kao i niz drugih antologija. Dobio je pregršt nagrada: Brankova nagrada, Oktobarska nagrada Novog Sada, "Milan Bogdanović", "Stražilovo", Nagrada Zmajevih dečijih igara.

Milisav Savić: VELIČANSTVENA STARA GARDA

KAO poslednji predstavnik veličanstvene stare garde kritičara, sve što je bilo vredno u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti u drugoj polovini 20. veka, propratio je lepršavim zapisima i zavodljivim tumačenjima. Iako veliki putnik, enciklopedijskog znanja i izrazito evropskog duha, uvek se vraćao svojoj Vojvodini, o kojoj je napisao pregršt neprocenjivih rečenica.

Aleksandar Gatalica: UVEK JE BIO MLADOG DUHA

Mihailo Đoković Tikalo: ČOVEK VELIKOG ZNANjA

TOLIKO sam potresen da ne znam šta da vam kažem. Uvek sam govorio da je Draško, što se znanja tiče, kao tempirana bomba, da je mnogo veliki i značajan i da svaka njegova reč ostavlja veliki trag.

Plašim se da ćemo teško sresti čoveka takvog znanja i sa takvom snagom uma kakav je bio Draško.