Milutin Obradović: Zarobljen sam u tajnama čiji je večiti čuvar strah

Nakon nedavno završene veoma uspešne izložbe pod nazivom „Običan, malecki san“ u galeriji „Ulus“ u Beogradu, crnogorski akademski slikar Milutin Obradović za „NovostiOnline“ otkriva svoje, do sada neizloženo, platno po kome rečima slika svoj život i dozvoljava nam da ga na taj način još bolje upoznamo.

Jedan od najautentičnijih i najperspektivnijih umetnika današnjice, koji je pored mnogih samostalnih izložbi u regionu, izlagao i na kolektivnim izložbama u Rimu, Milanu i Luvru u Parizu, skrenuo je pažnju na sebe i svoje slikarstvo nesvakidašnjim motivom konja koji na svakom njegovom delu iskazuje po jednu zadivljujuću životnu priču u kojoj se svi možemo pronaći.

Jedinstvena, snažna i pre svega iskrena ekspresija, kako u njegovoj umetnosti, tako i u njegovoj naraciji i pogledu na svet, ljubav i život, čine ga posebnim umetnikom vrednim pažnje u svakom smislu, jer njegov običan, malecki san jeste slika iz koje svi možemo naučiti kako se ostvaruju snovi dovoljni za sreću.

* Kakve impresije ste poneli sa nedavno završene izložbe u galeriji “Ulus” u Beogradu?

- Izložba je predstava u kojoj su “glavni glumci” emocije onoga ko posmatra i ko ima ulogu posetioca likovne izložbe. Sa druge strane, ja kao autor, samo sam “provodnik” tog scenarija koji se nalazi na naslikanim eksponatima. Sa velikim zadovoljstvom mogu reći da je moja likovna predstava u emotivnom smislu bezbroj puta odigrana, iako je u galeriji ULUS-a, samo jednom izložena. Utisak zadovoljstva je potpun i snažan.

* Koja je najvažnija boja vaših slika, života i srca?

- Boje nisu lični stav već refleksija svih stavova - stavova društva, svakodnevnice, i uvek služe informaciji ili prenosu iste, ili ubeđenju u njenu istinitost. Kao takve se vrlo brzo prilagode i umnože. S druge strane, čovek reaguje željom za čistim prostorom, da tom tihom bezbojnošću zapravo napravi skup bojenih zasićenja. Mogu reći, ali ne i tvrditi, da sam ja sluga boja i da još uvek tragam, a ne znam da li ću ikada uspeti, da imam svoju boju iz koje bih izvukao nijanse svoje duše, srca ili svog života.

* Koja je najupečatljivija i najiskrenija slika vaše duše?

- Najupečatljivija slika moje duše može se zvati samoća koja uvek ima dva mosta na svojoj reci. Jedan most isključivo služi da se njime pređe na drugu stranu reke, a drugi da se sa te druge strane vratim na početno mesto. Oni nikada ne menjaju smer kretanja i valjda se tu stvara ta upečatljiva slika koja protiče ispod njih, a zove se - moj život.

* Kojom emocijom i bojom biste pokušali da naslikate autoportret, a da vas to u potpunosti oslikava i kao čoveka i kao umetnika?

- Naslikao bih ga plavom bojom koja krasi prostore širina i dubina. Takve plave tonove smestio bih u osećanje usamljenosti i hrabrosti, dok bih u pozadini sakrio odlučnost i ponos što sam baš takav kakav jesam.

* Čiji portret je uvek u vašem oku?

- To je zasigurno portret moje majke.

* Da li je običan, malecki san dovoljan za sreću i šta on predstavlja a da vas suštinski definiše?

- Sve što je obično uvek je i dovoljno. Savršenstva su nametnuta iz ljudske nemoći da čovek mora biti savršeniji od prirode i uticajniji od njenih moći. Tako su i mali snovi i mala soba i male želje dovoljne da pokreću ogromnu stvarnost koju zovemo život.

* Šta je sa velikim snovima? Gde su oni u vašoj paleti života?

- Veliki snovi su još uvek budni u mojoj samospoznaji. Kada se kao umetnik budem uspavao i ako tada budem imao sreće da sanjam velike, a svoje snove, na javi, oni će stati u moj atelje i biti izuzetno živi u mom nadanju.

* Po kojoj emociji ili osobini ste najsličniji konju koji je osnovni motiv vaše umetnosti, a da to negde predstavlja nukleus vašeg stvaralaštva?

- Mislim da se to najviše ogleda u snazi i načinu koliki teret bola i sreće mogu nositi i podneti, kao i u tome koliko želim da ulazak u moj cilj bude uzorana brazda u kojoj ću sam posejati zrna lepote i čestitosti, čiji je plod biti ukusna hrana svetlijoj budućnosti.

PROČITAJTE I: Nikita Mihalkov ne skriva bogatstvo

* Koliko je sloboda koju konj simbolizuje važna u vašem životu?

- Sloboda je večito putovanje u svoj lični povratak. Slobodu treba strahopoštovati, kao i zatvor, jer u životu su važne dve stvari - kada ste slobodni duhom i kada ste zarobljeni srcem.

* U čemu ste zarobljeni?

- U tajnama čiji je večiti čuvar strah.

* Od čega je satkana vaša potkovica i da li vam donosi sreću?

- Moja potkovica skovana je od ljubavi i odlučnosti. Iako je često razumom gubim u svojoj je duši uvek vrlo lako pronađem.

* Šta radite kada na nju počne da se hvata rđa?

- Ništa. Sve što je na ovom svetu stvoreno ima zube kojima će biti pokidano ili nagriženo. Sreća je osećanje koje živimo a nikako ono za kojim tragamo i očekujemo.

* Kada trčite galop, ka čemu ili kome trčite?

- Trka je uvek usmerena ka cilju, a kada pređete tu liniju cilja svesni ste da ste utrčali u sopstveni spokoj za koji ste od svog rođenja bili trenirani.

* Kada se nađete pred belim, netaknutim platnom čime slikate? Srcem, iskustvima, sećanjima ili istinom?

- Belilo platna je jedina istina, nevina i čista pred kojom slikar kada kreće u proces rada stoji kao pred oltarom. Umetnikova iskrenost u ideji ili motivu gubi svaki smisao čim dodirne i bojom “uprlja” belu površinu platna. Sve kasnije što umetnik stvara čini njegova podsvest, a iskrenost se pronalazi kada ta sadašnjost svoj “lik” preslika u nekoj daljoj budućnosti. Zbog toga ni sam nisam siguran da li se može biti iskren ako već umetnost ima moć da služi budućnosti.

* Vaše slike plene eksplozijom boja, emocija, strasti, ljubavi, života. Ipak, u nekom oku se ponekad vidi suza. Da li je taj nemi plač konja ustvari odraz vašeg bola?

- Sve je refleksija. Podsvest nagovesti sve što emocije ispolje i posle određenog vremena razum sve to prizna i potvrdi. Tako su i suza i bol i radost simboli na mojim platnima, ali i moja iskrena, intimna ispovest.

* Da li su vaše tuge, senke, bure i samoće vešto skrivene iza raskošnog kolorita vaših slika i da li bez njih one ne bi bile takve kakve jesu?

- Sve je skriveno u svemu. Najsočniji ukusi života su skriveni u skromnim ambalažama, najskuplji biseri u najružnijim školjkama. Tako su se i moji crni i sivi tonovi skrili ispod svih onih zlatnih, crvenih, plavih, žutih…

* U čemu je svetlost crne boje na slikama i u životu?

Svetlost crne boje skrivena je u njenoj neutralnosti i mudrosti. A mudrost i jeste kada jedna boja uspe da u sebe skupi sve boje sunčevog spektra. Na kraju krajeva, u crnom ste jednako svečani bilo da se spremate za radost ili za žalost.

* Posle čega što ste naslikali ste ostali emotivno potpuno prazni i šta ste iz toga spoznali?

- Slikarstvo je punoća površine koju uvek oboji autorova praznina. To je ona nemoć razuma kada se podsvest uliva u emotivna stvaralačka zasićenja. Vrlo često ostajem prazan i skrhan u svakom svom stvaralačkom procesu. Nadahnuće odnosno inspiracija je “napad” od koje se umetnička duša najlakše iscrpi i polomi.

* Šta je nedostižna slika koju još uvek niste uspeli da oživite na svom platnu?

- Ubeđen sam da je mi Bog dati da naslikam glas pevca koji najavljuje novi dan.

* Kada i zašto ste slomili svoju četkicu, a kada svoje srce?

- Četkicu sam slomio jer je Bog tako hteo, a srce jer je ljubav tako naredila.

* Koji porazi su bili najteži, a koje pobede najvažnije na vašem dosadašnjem putu?

- Najteži porazi bili su kada bi me sustigla samosažaljenja, a najveće pobede bile su spoznaje da je život uvek zaslužio da bude poslužen dobrim zdravljem, ljubavlju i stvaralaštvom.

* Ko vam nije oprostio uspeh, a ko reči, slike i običan, malecki san?

- Uspeh mi nije oprostio strah. Reči mi nisu oprostile misli. Slike i snove nije mi oprostilo vreme u kojem živim.

* Gde se nalazi vaš deo mora, kamena i neba?

- Ja sam svuda po ovom šarenolikom svetu. Umetnost mi je dala krila i peraja, samim tim i uslove raznovrsnih staništa, a najviše me ima tamo gde me emocije posmatrača razumeju i shvate.

* Koje snove još želite da ostvarite?

- Voleo bih da moj san usliši moju molitvu i ostane običan, malecki san. Dovoljno je.

* Šta je izvesno u budućnosti? Gde nastavlja put “Običan, malecki san”?

- U avgustu ću izlagati na festivalu “Kotor art” u Kotoru, a zatim u septembru u galeriji “Novak” u Ljubljani.