Radoslav Lale Pavlović za Novosti: Evropa jedno kaže, drugo misli, ali treće radi

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

KO želi da prođe kratak kurs savremene istorije Srba, dovoljno je da pogleda "Šovinističku farsu", "Balkanska pravila" i "Rođaka sa sela" u kojima je dramski pisac Radoslav Lale Pavlović iscrtao kontemporalnu sliku naše nacije. Odnedavno, na mestu direktora Kulturnog centra Srbije u Parizu, pokušava da Srbe približi i Francuzima, jer je, kako kaže, u Francuskoj dvadesetak godina postojao negativan naboj prema našoj naciji i geopolitici.

- Šira francuska javnost je neobaveštena. Pariz je veoma nezainteresovan za čoveka. Ovde svako trči svoju trku. To je sindrom metropole i nije ništa neobično. Prosečan Francuz danas nema pojma da postoje Srbija i Srbi, dok oni malo obrazovaniji nisu više tako negativni. U medijima su malo promenili odnos prema nama, možda i zbog miliona emigranata koji su došli u Evropu. Verovatno sada bolje razumeju naše probleme. Da se izrazim narodski, mečka je došla i pred njihova vrata.

* Vratili ste se na mesto gde je nastala "Šovinistička farsa"?

- Frankofon sam i mnogo puta sam bio u Parizu, još od drugog razreda gimnazije. Akademiju sam završio 1977. i trebalo je te jeseni da odem na poslediplomske studije u Nemačku. Imao sam prijatelja u pariskoj ulici Viala i dva meseca sam se pre toga smucao po Parizu. Takav mi je karakter da stalno nešto moram da radim, pa sam seo i u Parizu, još tada, napisao prvu verziju "Šovinističke farse".

Pročitajte još: RTS se odrekao "Rođaka"

* O čemu bi Slobodan Mihajlović i Bernard Drah danas raspravljali?

- Sigurno o tome da je EU ćorsokak. Čitava Evropa je žrtva liberalizma. Svaka ideologija u jednom trenutku izađe iz svoje osnovne forme i pređe u preterivanje. Mislim da smo malo iskliznuli iz šina i da moramo da se vratimo svojim civilizacijskim izvorima, odnosu prema porodici, susedima, radu.

* Hoće li nam u EU biti bolje nego u Jugoslaviji?

- Biće nam onako kako budemo radili. Tu nam niko neće ni pomoći, ni odmoći. Složio bih se sa naslovom knjige pukovnika Žaka Ogara, da je Evropa umrla na Kosovu. Tu nije teško biti prorok. Ljudi koji su imali puno moći u rukama, nisu shvatili da su razvaljivanjem Jugoslavije, koju su cepali sa strane, izvršili eutanaziju Evrope. Javljaju se danas primeri Škotske, "bregzita", Katalonije, Flandrije, Korzike... "Videće Evropa svoje kada ih uhvati SAO virus", kaže jedan od istoričara u "Šovinističkoj farsi 2". E, mislim da je Evropu sada uhvatio SAO virus.

Pročitajte još: Radoslav Pavlović: Nemam kad ni da spavam!

* Precenjujemo li mi Srbi sebe, potcenjujemo li se, ili smo, samo, realni? Imamo li pravu sliku o sebi?

- Kad je reč o eliti, potcenjujemo se. Nismo dorasli, niko nije gori od nas. A običan narod gleda svoja posla i ide svojim drumom. Veoma je realističan. I složan, kada nastupe ozbiljne situacije. Tokom bombardovanja, u Beogradu nije bilo nijedne tuče. Nijedan stan nije obijen. Veliko poštovanje i solidarnost iskazani su kada je umro patrijarh Pavle, ili kada su bile poplave. U velikim krizama, narod se pokazuje kao dubok i snažan. A svakodnevica naruši čoveka. Ipak je čovek samo čovek.

* Koliko su Srbiju održali rođaci sa sela? Sve se, kao, vrti oko Beograda, a stvari se odvijaju negde drugde?

- Od svih sela u Srbiji, Beograd je najveće. Tu ćete moći malo šta da završite, osim nekih tehničkih i pravnih stvari. Suštinski život Srbije je u Pirotu, Nišu, Vranju, Užicu, Golupcu, Kostolcu. Ti prostori žive svojim tempom. Kad uđeš u džunglu metropole, u čoveku se bude loše osobine. Svi pokušavaju da se snađu, da idu kraćim putem. U Beogradu se ne zna ko je ko. Znaš samo one ljude s kojima si išao u gimnaziju, s kojima radiš i one koji ti dolaze na slavu. A u Kraljevu i Prokuplju poznaješ svakoga. Zna se ko je kakav profesor, ko je bio najbolji direktor Prve kragujevačke gimnazije. Tu nema prevare. Život je bliži, topliji, izvesniji i mirniji.

* Koliko ima istine u bolnom saznanju da kod nas muškarac ne postane čovek sve dok mu je otac živ?

- U porodicama u kojima postoji poštovanje, ne možeš da odrasteš dok ti je otac živ. Ili možeš, ali samo ukoliko ti otac iz ljubavi da saglasnost da odrasteš. Slava je najbolji primer za to. Pritom ne bih mistifikovao odrastanje. Nije nikakva prednost kada se odraste brzo i rano. Treba odrasti što kasnije, ugledati se na nekog, u određeni autoritet i vrednost. Ne vidim ništa izrazito pozitivno u tome što deca odu brzo od kuće. Nije istina da mladi na Zapadu rano odlaze. Bogati, koji sve kreiraju, ostaju na istom imanju. Kenedijevi i danas žive zajedno. Zašto milijarderi drže decu uz sebe, a sirotinja ih tera iz kuće? Tu je neko nekog prevario.

Pročitajte još: Radoslav Lale Pavlović: Selo je republika

- Istorija ume da bude tolerantna. Mislim da će jedan period da nas zaboravi. Sledi nam vreme mira. Mislim da će, po Tarabićima, ovaj put da izbegavaju naš prostor. To je prilika da se u miru više bavimo sobom. Nije gubljenje vremena ako se obrazuješ ili ako si radoznao. Treba da pokušamo da shvatimo da nismo sami, da živimo u zajednici, da imamo kolegu, partnera, da nije teško biti ljubazan, strpljiv i da, ako je moguće, jedni drugima olaškamo život.

* Da li naša sudbina zaista često zavisi od događaja koji se zvanično nikada nisu dogodili?

- Bojim se da Zapadna Evropa radi po sistemu Čehova: jedno kaže, drugo misli, treće radi. A tema je četvrta.

* Hoćemo li ikada saznati pravu istinu?

- Istina je biti čovek. Ako si pravi čovek, saznaćeš sve.

* Hoćemo li mi iznenaditi budućnost ili ona nas?

- Mi budućnost. Nije bilo onoga što nam se nije desilo. Kupili smo pravo na budućnost. Ušli u radnju i platili pošteno.

* Ima li tačnijeg vremena od ovog danas da se kaže da je svet podeljen na budale i na one koji trpe?

- Broj budala je standardan. Ali, naiđu neki periodi u istoriji kada se budale udruže. To se zove nevolja.

* Nikad manji broj ljudi nije držao više kapitala u svojim rukama?

- I nikad veći broj ljudi nije kukavički ćutao nad svojom zlom sudbinom. I ako bude neke promene u svetu, neće je biti na religijskom i rasnom karakteru, nego na socijalnom.

FRANCUSKO SLIKARSTVO NEMOGUĆE BEZ SRBA

* ŠTA su vam bili prvi potezi kada ste, pre tri meseca, došli na čelo Kulturnog centra?

- U životu nisam radio na nekom mestu koje je tako anonimno kao što je ovo. Mesto za koje se ne zna i na koje se ne dolazi. Od Srba, malo ko svraća ili niko, a Francuzi gotovo uopšte ne. Za početak, krenuo sam da uredim i obeležim prostor. Iznad ulaznih vrata je stavljen Beli anđeo, da se zna kome Centar pripada.

* Šta dalje planirate?

- Nameravamo da priredimo veliku izložbu o srpskim slikarima u Francuskoj, što se ovde, verovali ili ne, još nije desilo. Reč je o izuzetno priznatim umetnicima, kao što su Sava Šumanović, Marko Čelebonović ili Milo Milunović. Slikarstvo Francuske 20. veka je nemoguće zamisliti bez slikara srpskog porekla. Imamo projekat i za mlade slikare koji stvaraju u Francuskoj i koji su ovde veoma uvaženi, od Mihaila Milunovića do Koste Kulundžića.