KAVALjERSKI POZDRAV: Pročitajte intervju koji je Marinko Madžgalj dao za Novosti

Milan Adžić / Novosti Online

26. 03. 2016. u 15:11

КАВАЉЕРСКИ ПОЗДРАВ: Прочитајте интервју који је Маринко Маџгаљ дао за Новости

Foto: youtube.com

Poznati glumac Marinko Madžgalj umro je u 37. godini posle duge borbe sa bolešću

Poznati glumac Marinko Madžgalj umro je u 37. godini posle duge borbe sa bolešću. Prenosimo vam u celosti intervju koji je glumac dao za „Novosti“, objavljen u maju prošle godine:

KAŽE se da dobra domaćica ručak može da pripremi i vezanih očiju. Tu tezu, u kulinarskom TV šouu "12 veličanstvenih" (nedeljom na Pinku), kao njegov domaćin, na tihu vatru stavlja kotorski glumac Marinko Madžgalj. Dokazavši glumački talenat, ali i muzički u grupi "Flamingosi" sa Ognjenom Amidžićem, pokazao je da nema životne uloge koja bi ga uplašila. Novi, voditeljski izazov, kaže, još je jedna pružena prilika da opravda nečije poverenje, a angažman u "12 veličanstvenih" više zadovoljstvo nego posao. "Zalogaj" na njegovom profesionalnom meniju, koji se ne sme zaobići.

- Okupljena je dobra ekipa takmičara, i oni su "mirođija" ove TV čorbe. Svi su me iznenadili, jer nije lako napraviti ručak od namirnica koje izvuku vezanih očiju. Pogotovo su se dobro pokazali muškarci. Za mene kao glumca ovo je prijatno osveženje. Nadam se da ćemo dobiti "zeleno svetlo" za sledeću sezonu - ne krije Marinko oduševljenje izletom u svet voditeljstva, i otkriva da nema strah od toga da će ga on razdvojiti od njegove prve ljubavi.

Društvo u "12 veličanstvenih", pravi mu i prijatelj Ognjen, koji ovoga puta umesto mikrofona drži varjaču. Zajedno su "skuvali" mnoge kreativne papazjanije.

- Ognjen je iznenadio i mene, a verujem i sebe. Dobijao je visoke ocene. On je konceptualni kuvar. Njegova jela se više gledaju, a manje ili skoro nikad, ne probaju - dočarava Marinko Ognjenove kuvarske kvalitete i otkriva da i sam uživa u kuvanju, ali da zbog obaveza retko staje uz šporet.

KAVALjERSKI POZDRAV BUDUĆI da je rođen u Crnoj Gori, gde pripadnici jačeg pola preuzimaju ulogu istinskog muškarca prema lepšem polu, pitamo Madžgalja šta misli o današnjim kavaljerima. - Pravi kavaljer uvek podseća svoju damu zašto se u njega zaljubila. Da li postoje? Ja poznajem njih nekoliko i ovom prilikom ih pozdravljam. Kavaljerski.
- Znam sve da spremim. Ljudi kojima sam pravio ručkove dosad nisu imali primedbe ili, ne daj bože, stomačne probleme (smeh). Najviše volim da jedem najobičniju musaku s krompirom i mlevenim mesom. Ne preterano začinjenu, baš onakvu kakvu smo spremali u porodičnoj kući na moru. To jelo mi je omiljeno još od detinjstva, za šta su se pobrinule obe bake. Ljubitelj sam i punjenih paprika i mediteranske kuhinje, svih vrsta grilovane ribe i rižota - otkriva nam gurmanske "apetite", ističući da tajnu dobrog jela, kao i kvalitetne uloge čini prava mera.

U prvom slučaju, reč je o idealnom spoju ukusa, a u drugom presudna je kombinacija teksta, reditelja i partnera. Kad na "prvi zalogaj" oseti da je uloga zadovoljila njegova merila - ne odbija je.

- Gluma je niz izazova. Čini mi se da nikad ne možeš da odigraš sve uloge i kažeš - to je to, optrčao sam krug. Glumac se uvek trudi da bude nov i da pomeri ličnu granicu. Da se istraži dalje i dublje.

Na put samoistraživanja, Madžgalj je krenuo s ulogom u "Crnom Gruji". Ipak, čini se da ga je TV publika naročito zavolela kao Safeta u "Ranjenom orlu".

- Posebno me je radovalo što je uloga zahtevala da bude odigrana na hercegovačkom dijalektu, bio je to dodatni izazov. Dobro odigrana rola vas može preporučiti i za neke naredne, što se meni i dogodilo - priznaje glumac, a jedna od tih "preporučenih" uloga je i aktuelna u predstavi Gorana Markovića "Male tajne", o pozorišnoj trupi koja je postojala od 1939. do 1959. Zahvaljujući njoj, dobio je priliku da kao glumac, prosudi koliko se promenio odnos prema njegovoj branši.

- Ranije je odlazak u pozorište ili u bioskop imao društveno-sociološki značaj. Ljudi su imali utisak da prisustvuju nečemu fascinantnom. Sada slobodno vreme ima veću cenu. Ljudi svakog jutra započinju borbu da prehrane porodicu i isplate kredit. Kad odvoje malo vremena za sebe, okreću se nečemu što im ga neće oduzeti. Za pozorište se treba doterati i izdvojiti novac, a TV im na klik nudi gomilu zabave. A sećam se, kad sam kao klinac išao u bioskop, to se danima iščekivalo i pod utiskom filma živeo sam narednih sedam dana - ističe Madžgalj, dodajući da zbog toga pomalo strahuje za budućnost kulture.

- U politiku se ne mešam, ali država mora više da se bavi kulturom. Osim što identifikuje narod, ona nas formira kao ličnosti. Najezda tehničkih dostignuća prisutna je u svuda, ali ljudi u Britaniji i dalje odlaze u pozorišta i bioskope. Kod njih se, dakle, neko ozbiljno bavi umetnošću. Kod nas su se bioskopi pozatvarali, a pozorišta jedva spajaju kraj sa krajem. Iako karta ima previsoku cenu, morala bi da bude tri puta skuplja, što je nezamislivo uz prosečnu platu u Srbiji.

Život umetnika na Balkanu, smatra, nije ništa lakši niti teži od života svih koji se bave onim za šta su se školovali. Umetnici se trude da opstanu u poslu i teškom mukom žive od svog zanata, a među njegovim kolegama vlada mišljenje da su zarada i umetnost nespojivi. - Pobrkali su se lončići. Došlo je doba kada ne smeš da poželiš da dobro naplatiš svoj rad, jer onda nisi pravi umetnik. Teško je okrenuti ćurak i sutra, recimo, otvoriti butik, ali kolege su prinuđene da i to rade, što nikako nije rešenje - poručuje on. - Pozorišta će uvek biti. Drago mi je što ljudi ne sede skrštenih ruku, već počinju da rade predstave u svojoj režiji. I ja sam ih radio. Obično se kaže da su te produkcije nekvalitetne. Oni koji pokreću te priče, iz ličnog nezadovoljstva, znaju da nije tako. Opasno je suditi o tome šta jeste, a šta nije umetnost. Ovo je teško vreme za kulturu, pa svaki trud nešto znači. Možda iz njega neće proisteći delo klasične književnosti, ali biće to pošten posao koji će usrećiti zaboravljene ljude iz malih mesta - zaključuje on.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

ЗоЗоНаЦ

26.03.2016. 16:37

вечна ти слава слављени човече, много многи тешка година ...