Daske za golo preživljavanje

MOGU li glumci da žive pristojno od svojih plata, ili je usled nemaštine njihovo profesionalno, neretko i lično dostojanstvo stavljeno na probu? Da li plata nedovoljna beogradskom glumcu može da podmiri potrebe njegovog kolege iz unutrašnjosti, ili je reč o istom problemu, bez obzira na udaljenost od teatarskog, filmskog ili televizijskog epicentra?

Glumci niškog pozorišta smatraju da su u gorem položaju u odnosu na kolege iz prestonice ili Novog Sada.

- Osim što grad na Nišavi ima samo jednu, večernju scenu, uglavnom predstave igraju glumačke ekipe koje dolaze sa strane, a njihovi su honorari umnogome veći od onih koje mi primamo - kaže u ime niških umetnika glumac Aleksandar Mihailović.

Prema tvrdnjama glumaca problem predstavlja i to što Niš nema jake medije (Radio Niš je odavno ugašen, a NTV je pred privatizacijom), tako da je kultura u gradu meraka postala valuta za potkusurivanje.

- Mi nemamo prilike da kao glumci iz Beograda imamo nekoliko angažmana, nemamo filmove, a honorari za koje radimo često su zaista smešni, i naravno kasne - navodi Mihailović. - Okreće se tu i tamo ponešto, ali zaista se teško živi. Glumci, koji bi trebalo da predstavljaju deo gradske elite, odavno to nisu, ni u materijalnom ni u bilo kom drugom smislu.

Glumica ovog pozorišta Radmila Kocevska (34) kaže da joj nije lako da sa glumačkom platom prehrani troje dece.

- Da sam sama, verovatno bih mogla da živim pristojno, ali s obzirom na to da školujem troje dece, dovijam se na razne načine. Ne odbijam nijedan poziv za TV reklame, TV serije, a nedavno sam imala i ulogu na filmu. Preživljavam uz dosta odricanja - kaže Kocevska za “Novosti” i napominje da u pozorištu igra skoro u svim predstavama na repertoaru.

- Ipak, uprkos teškim uslovima u kojima radimo otkako nemamo zgradu pozorišta, stvaramo predstave, a plate su redovne - kaže Kocevska.

Prema rečima Miodraga Pejkovića, glumca ove kuće, veliki problem predstavlja i to što većina supružnika zaposlenih u ansamblu - ne radi.

I Leskovčani dele sudbinu pozorišnog sveta širom Srbije. I 15 profesionalnih glumaca stalno zaposlenih u Narodnom pozorištu pokušava da dodatnim angažmanima poboljša svoju materijalnu situaciju. Njihova mesečna primanja, u zavisnosti od statusa, kreću se od 40.000 do 60.000 dinara i isplaćuju se redovno.

Marjanović ukazuje i na činjenicu da postoje ekipe glumaca koje stalno rade i idu iz projekta u projekat. Za to, kaže, ima razumevanje jer svi, u vremenima kada se malo snima, idu na proverenu varijantu i ne ostavljaju prostor za “eksperimente”.

- Na nama je da se borimo i snalazimo. Međutim, ne radi se ovde samo o glumcima, jer iza svake predstave stoji velika ekipa ljudi čije su zarade mnogo niže od glumačkih, a i oni imaju porodice. Treba nam i podmladak i prostor da do stalnih izvora prihoda dođu i kolege koje često volontiraju - zaključuje Marjanović.

BEZ BAŠKARENjA

U Narodnom pozorišu “Sterija” u Vršcu zaposleno je devetoro glumaca, a njihova plata kreće se od 42.000 do 47.000 dinara, u zavisnosti od radnog staža. S obzirom na to da se finansiraju iz opštinskog budžeta, plate su redovne.

- I supruga i ja radimo u pozorištu. To nam nije dovoljno za baškarenje, ali u Vršcu sa tim novcem može pristojno da se živi. Na vreme isplaćujemo kredite i uspevamo da prehranimo troje male dece. Imajući u vidu da mnogo ljudi živi sa dvostruko manje para, nemam hrabrosti da se bunim - kaže glumac Ivan Đorđević, koji odnedavno obavlja i funkciju v. d. direktora NP “Sterija” za deset odsto veću platu od glumačke.

Ivan Đorđević u predstavi NP "Sterija"

Đorđević, koji je dosta putovao glumeći u srpsko-holandskoj predstavi “Ja nisam Antigona”, kaže da ovo nije problem samo u Srbiji, već da se gotovo svuda pozorišni glumci suočavaju sa finansijskim poteškoćama.

- Glumci u Engleskoj imaju platu 1.500 funti, koliko košta renta za stan, pa su prinuđeni da konobarišu i rade razne poslove kako bi preživeli. Kod nas nije baš tako, ali se i mi trudimo da pored svog posla nađemo dodatni izvor prihoda, radeći nešto vezano za struku, od igranja u nezavisnim predstavama do vođenja programa na raznim dešavanjima. Snalazimo se, kao i svi - dodao je Đorđević. J. J.

Glumci šabačkog pozorišta često su viđani u reklamama i popularnim serijama, a verovatno su među retkima u Srbiji koji se mogu pohvaliti redovnim platama od oko 50.000 dinara. Međutim, dodatni prihodi, kažu u pozorištu, i do tri puta su manji nego u sretnim vremenima, dok troškovi života stalno rastu.

Iz predstave "Hotel Kosovo" Srpske drame iz Prištine

- Plate idu dole, cene do neba, ali se nekako izdržava - kaže glumac Borivoje Bora Bižanić.

NEMA ODMORA

- S OBZIROM na to kakva je ekonomska situacija i kolike su prosečne zarade i penzije u Srbiji, zadovoljan sam što primam redovnu platu. Mada, to ne znači da je dovoljno - kaže Bojan Stojčetović, član ansambla Srpske drame Narodnog pozorišta iz Prištine, sa stalnom scenom u Gračanici.

Dragan Marjanović (u sredini) u jednoj od predstava

- Ko ovde stalno živi, kao i u drugim institucijama (poput zdravstva i prosvete) prima i “kosovski dodatak”. Prosečna glumačka plata je oko 55.000 dinara. Usput režiram i komponujem muziku za predstave. Nedavno sam režirao u vranjanskom pozorištu, a napisao sam tekst za predstavu “Škola za ljubavnike” koju ću, u privatnoj produkciji, postaviti u Beogradu. Za nas nema letnjeg odmora, sve radimo da prehranimo porodicu...V. V. S.

(Sutra: Glumačke filmske i TV muke)