Mihael Milunović: Svet u lažnim bojama

PARIZ

OD STALNOG DOPISNIKA

MIT o napretku nestao je u 21. veku, smatra srpski slikar Mihael Milunović, koji stvara u trouglu Brisel-Beograd-Pariz, nastojeći da svojim stvaralaštvom povrati izgubljenu nadu u bolje sutra. Proteklih dana svoje slikarske vizije izlagao je u galeriji "Krus" u pariskoj ulici Lepih umetnosti.

- Moje slikarstvo je amalgam ideja koje su se ispraznile tokom prošlog stoleća. Na kraju, može se reći da je pozitivna kritika vremena u kojem živimo. Možda ove slike predstavljaju veru u bolje: da fabrike, na slikama, mogu da se napune novim idejama. Ako postoji inflacija u nečemu, to je onda inflacija u vizijama, na globalnom nivou - kaže Milunović, za "Novosti".

Milunovićeva izložba je nosila naziv "Senka realnog". Na njegovim uljima na platnu i crtežima, rađenim tradicionalnom tehnikom, poznati oblici dobijaju sasvim novo značenje, otkrivajući da nije sve onakvo kako vidimo, naročito ne danas, u vreme opštih obmana i zabluda.

- To je odraz mojih vizija, onoga što sam video i proživeo, onog čega se sećam. Dosta elemenata vučem iz dečačkog sećanja. Vezani su za ilustracije iz knjiga, stripova, filmova. Mešavina su vizuelnog sećanja koje sam uspeo da sakupim i potpuno irealnih elemenata. Nikada to nije samo izmišljeno, niti krajnje realno.

To je, u stvari, razotkrivanje licemerne predstave servirane deci o svetu koji ih spolja očekuje, smatra autor:

- Taj svet nije tako dobar kakvim se prikazuje, nego je onakav kakav jeste, sa lošim i dobrim stranama.

Na Milunovićevim slikama se ponavljaju određeni motivi i povezuju to tkivo nastalo u prelomu između sna i stvarnosti.

- Ti motivi su receptori energije, predajnici i prijemnici. Ali, ambijent se stalno menja. Postoji atmosfera koja može da bude između viđenog i oniričnog.

Fatamorgana je već sama boja.

- Moji pejzaži nisu realni. Svi će reći da sam naslikao dalekovode. Ali, crveni i roze dalekovodi nigde ne postoje. U toj vrsti kolorne apstrakcije često se povezujem s ranom renesansom. Ova konkretna bojena šema postoji kod Fra Anđelika. Predmeti su interpretacija realnih prostora, ali postavljeni drugačije. Tako se stvara psihološki momenat. Naivno ćemo verovati da smo nešto negde već videli. Ali, da li to zaista postoji, da li smo ga stvarno dodirnuli, videli, ili bili u nečemu takvom?

Na Milunovićevim platnima ogleda se i ovo vreme u kome je zreo čovek potcenjen.

- Odsečeni smo, u mnogo čemu, od pravih informacija. Društvo se prema ljudima odnosi kao prema robi. Kao prema jedinicama. Ono što se nekad smatralo za zločin, danas se radi u velikim razmerama.

Umetnik, međutim, ne smatra da je u njegovom slučaju reč o angažovanom i intelektualnom slikarstvu.

- Ovo nije dnevnopolitička stvar koliko je vezana za lični stav u društvu ili, možda, prema prirodi, prema sopstvenom životu i sećanju.

RUŽIČASTI TENK

- NA jednoj slici svima će se učiniti da je reč o tenku kao ratnoj mašineriji - objašnjava Milunović. - A to je ružičasti lažnjak s montiranom TV kamerom. To su u stvari prave razmere. Jer, ono što danas proizvodi najviše žrtava i štete, više nisu ni top, ni avion, ni bomba, već video-kamera i televizijska reportaža.