Obeleženo 75 godina rada Fakulteta likovnih umetnosti

SEDAM i po decenija Akademije likovnih umetnosti, odnosno od 1973. Fakulteta likovnih umetnosti obeleženo je monumentalnom izložbom u tri segmenta i na tri lokacije. Predstavljeno je nešto više od 300 dela 123 profesora koji su prošli kroz Akademiju, od osnivanja do danas, i dali izuzetan doprinos umetničkom životu nekadašnje Jugoslavije i Srbije.

U Kući legata izložena su dela osnivača Akademije i potom umetnika, profesora koji su se priključili osnivačima a svi oni su se školovali u inostranstvu: u Parizu, Beču, Firenci, Minhenu, Budimpešti, Krakovu.

- Na neki način to je mala muzejska postavka - kaže za "Novosti" Bojana Burić, umetnička direktor FLU i kustoskinja izložbe. - Izložena su dela velikana domaće likovne scene Petra Dobrovića, Mila Milunovića, Tome Rosandića, Ivana Tabakovića, Sretena Stojanovića, Petra Lubarde... Neka od njih nalaze se u vlasništvu FLU, druga su pozajmljena iz Narodnog muzeja, ali i iz privatnih kolekcija. Niz umetnina ovde je po prvi put predstavljen široj javnosti i sudeći po statistici to je i najposećeniji segment ovog likovnog spektakla - kaže Burićeva.

Organizatori su se za drugi segment oslonili na Muzej Cepter koji ima veliku zbirku. Tu su dela prve generacije koja je studije završila u zemlji, a okosnica je upravo "Decembarska grupa" značajnih umetnika i profesora na FLU. U Cvijeti Zuzorić predstavljeni su radovi sadašnjeg radnog sastava FLU.

- Pripreme za izložbu i katalog često su više ličile na detektivski nego na naučno-istraživački rad. Naime, izgubili smo kontakte sa rođacima i naslednicima nekih nekadašnjih profesora, pa je njihovim radovima trebalo ponovo ući u trag. Trebalo je proveriti i šta je ostalo ili naknadno promenilo vlasnike od tih zaostavština. Takođe smo tragali i za onim biografijama koje nam nisu bile dovoljno poznate ili su bile nepotpune - objašnjava Bojana Burić.

I ono što se ranije znalo ili bilo dostupno u poslednjih nekoliko decenija drastično se promenilo.

- Kad je FLU obeležavao četiri decenije rada Jerolima Mišea, na primer, slike su pozajmljene iz kolekcije Flegl koja je sada zbog sudskog spora zatvorena i moralo se tragati za drugim delima. Tokom devedesetih mnogi radovi profesora beogradskog FLU koji su poreklom bili Hrvati ili Slovenci otišla su iz privatnih zbirki u te dve nove države, razmenom ili prodajom... Da bi se došlo do reprezentativnog dela Nemanje Brkića trebalo je otputovati u Vrdnik i snimiti deo živopisa koji je tamo uradio, pa je Mileta Prodanović to sam uradio. To je, naravno, samo jedan od primera o "detektivskom traganju".

Priređivači nisu hteli da izostave delo nijednog od bivših profesora, bez obzira na prepreke. Insistiralo se na reprezentativnim radovima.

Pripreme za ovaj likovni spektakl su trajale bezmalo godinu dana. Burićeva je, kaže, morala i da pregovara sa nekim umetnicima koji su se kolebali da li da učestvuju na izložbi ili ne, "ali smo se dogovorili da treba svi skupa, zajedno da nastupimo i celovito prikažemo sedam i po decenija Fakulteta".

Koliko je izložba interesantna za publiku, toliko ona intrigira i studente. Naime, nekad su profesori slikali i(li) vajali tamo gde su predavali. Ali, to već decenijama nije praksa.

KOSMOPOLITIZAM

IZLOŽBA, pogotovo onaj njen deo u Kući legata, govori i o kosmopolitizmu beogradske Akademije likovnih umetnosti jer su osnivači doneli, shodno mestima gde su se školovali duh Evrope toga vremena. Rosandić je bio vezan za secesiju i preko Beča za Rodena koji je tamo bio visoko cenjen. Sreten Stojanović izlazi iz pariskog Burdelovog ateljea, duh Italije i Evrope donose Milunović, severne Afrike Kolarević...

Pažljivi posmatrač će videti da je na Akademiji vladala sloboda stvaralaštva. Neće se, recimo, naći tragovi neke prisile i(li) diktata socijalističkog realizma.

Izložba demantuje i priču da su enformelisti imali političke neprilike jer upravo dva korifeja tog opredeljenja postaju profesori na FLU - Zoran Pavlović i Živojin Turinski.