Odlazak tihog buntovnika

AMERIČKI romanopisac i pripovedač Džerom Dejvid Selindžer, autor “Lovca u žitu”, preminuo je 27. januara u 91. godini.
Zvezda američke literature, američki original, legendarni autor koji nije objavio nijedno delo više od 40 godina, živeo je u samoizolaciji, skriven od sveta dvometarskim zidom koji okružuje njegovu kuću. Ostao je, dosledno, najpoznatiji pisac usamljenik, a njegov život velika je tajna koju su mnogi decenijama pokušavali da rasvetle - bez uspeha.
Poslednju priču “Hapnjorth 16, 1924” Selindžer je objavio u junu 1965. godine u časopisu “Njujorker”. Jedan njegov komšija preneo je 1999. godine da mu je slavni pisac rekao da ima najmanje 15 neobjavljenih rukopisa knjiga, ali ih drži na sigurnom, kod kuće.
- Kada je 1951. godine objavljen “Lovac u žitu”, odmah je postao bestseler. Pisac je bio šokiran svojom velikom fotografijom na koricama knjige i žalio se da ga ljudi presreću na ulici. Posle toga je zabranio izdavačima da na korice njegovih knjiga stavljaju bilo kakve fotografije ili crteže - kaže za “Novosti” Flavio Rigonat, čija je izdavačka kuća “LOM” kod nas objavila sabrana Selindžerova dela. - Selindžeru je trebalo gotovo deset godina da napiše ovo delo, koje je izrazilo egzistencijalne strepnje mlade generacije u posleratnoj Americi, kao i bunt protiv licemerja i laži u svetu njegovog junaka. Holden Kolfild je ubrzo postao mitska ličnost, alter-ego za mnoge generacije izgubljenih tinejdžera u Americi i širom sveta.
Vremenom, “Lovac u žitu” postao je sastavni deo školske lektire u mnogim zemljama. S nesmanjenom popularnošću u proteklih 60 godina, samo u SAD štampano više od stotinu izdanja, u ukupnom tiražu od više od deset miliona primeraka, a proda se i dalje oko 250.000 primeraka godišnje širom sveta! Na listi najboljih američkih romana uvek je među prvih deset, a po mnogim anketama najbolja je knjiga ikad objavljena u Americi.
Posle romana “Lovac u žitu”, Selindžer je 1953. objavio “Za Esme - devet priča”, “Freni i Zui”, “Visoko podignite krovnu gredu, tesari” i “Simor: uvod”, da bi 1965. potpuno prestao da objavljuje. Po njegovim rečima: “Čudesan je mir kad ništa ne objavljuješ. Tišina. Spokojstvo. Objavljivanje je užasan atak na moj privatni život. Ja volim da pišem. Ali pišem samo za sebe i za svoje zadovoljstvo... Ljudi na mene gledaju kao na čudaka, nekog ko je po strani od svega. A ja samo pokušavam da zaštitim sebe i svoj rad...”

UTICAJ
SLAVNI pisac više puta je odbijao reditelje koji su nameravali da ekranizuju “Lovca”, a 1961. nije dozvolio ni poznatom režiseru Eliji Kazanu da ga postavi na Brodveju. Kult “Lovca” pokazao je i tragičnu stranu kada je u decembru 1980. godine Mark Dejvid Čepmen, ubica Džona Lenona, izjavio da mu je Selindžerov roman bio inspiracija i da to “izuzetno delo krije mnoge odgovore”.

PLAGIJAT POD PSEUDONIMOM
SELINDŽER je prošle godine prvi put javno istupio, posle gotovo pola veka, kada je podneo tužbu protiv švedsko-američkog pisca Frederika Kotlinga, koji je pod pseudonimom Džon Dejvid Kalifornija napisao knjigu “60 godina posle: prolazeći kroz raž”. Sudski spor okončan je privremenom sudskom zabranom objavljivanja Kotlingove knjige u SAD, čime je uvažena Selindžerova tvrdnja da je u pitanju plagijat njegovog najpoznatijeg dela “Lovac u žitu”, objavljenog 1951. Nastojao je da u svakom pogledu spreči interesovanje javnosti za svoju ličnost i 1986. tražio je od suda da zabrani i objavljivanje njegove biografije pošto je njen autor, britanski pisac Jan Hamilton obelodanio u njoj prepisku s drugim piscima i prijateljima. Dve godine kasnije biografija je ipak odštampana, ali sa parafraziranim materijalom iz prepiske.