Ekonomija

NE ODUSTAJU OD PROVIZIJE ZA DONACIJE: Uprkos inicijativi NBS, samo šest banaka se odreklo naknada na humanitarne uplate

B. Caranović

19. 03. 2021. u 11:00

SAMO šest banaka koje posluju na našem tržištu ne naplaćuje provizije na gotovinske uplate u humanitarne svrhe. Iako u Narodnoj banci Srbije kažu da banke imaju pravo na naknade za svoje usluge, još pre dve godine su ih zamolili da preispitaju mogućnost da ih se odreknu kada se radi o donacijama u humanitarne svrhe. Očigledno se inicijativi Centralne banke nije odazvao veliki broj ustanova, od ukupno njih 26.

НЕ ОДУСТАЈУ ОД ПРОВИЗИЈЕ ЗА ДОНАЦИЈЕ: Упркос иницијативи НБС, само шест банака се одрекло накнада на хуманитарне уплате

Ilustracija

Kod prebacivanja novca na račune klijenata koji nisu u istoj finansijskoj ustanovi, sve banke uzimaju provizije od 0,6 do dva odsto. Bez obzira na procenat, postoji minimum ispod kog ne idu. Tako ta usluga košta najmanje od 45 do čak 250 dinara, od banke do banke, dok su maksimalne naknade, bez obzira na iznos koji se prebacuje, od 5.000 do čak 15.000 dinara! Zvanično, ovih provizija se i dalje ne odriče, čak ni za novčanu pomoć u lečenju dece, 20 banaka. Kako u NBS kažu prema Zakonu o platnim uslugama, banke imaju pravo da za svoje usluge korisniku naplate naknade, koje moraju da budu iskazane u Tarifi i sastavni su deo ugovora koji su zaključili banka i korisnik. Zato svima sugerišu da pre uplate pogledaju koje banke ne naplaćuju provizije, ili da uplaćuju tamo gde primalac ima račun, da bi prošli bez provizija.

- Narodna banka Srbije, poput centralnih banaka svih razvijenih država, ne propisuje i ne utvrđuje visinu naknada, već samo obavezu za razumljivim i transparentnim informisanjem korisnika o provizijama - kažu u NBS. - U okviru svoje kontrolne funkcije, nadziremo da li se banka pridržava, između ostalog i odredaba ugovora zaključenih s klijentima, ali u tržišnoj privredi, ne utvrđujemo cenu usluga po kojoj će banke ili javni poštanski operator pružati svoje platne usluge korisnicima, sve dok to čine u okvirima postojećih propisa.

RETKI IZUZECI

BANKE koje su posebno istakle da ne naplaćuju naknadu za bezgotovinski prenos sredstava po osnovu humanitarne pomoći su Inteza, Komercijalna, AIK, NLB, Alta i Srpska banka - kažu u NBS. - Kada su u pitanju gotovinske uplate po osnovu humanitarne pomoći, banke koje su posebno navele da ne naplaćuju naknadu za uplate u humanitarne svrhe su Komercijalna banka, AIK banka, u korist računa Budžetskog fonda za lečenje dece u inostranstvu, koji je osnovala Vlada Republike Srbije, Srpska banka, MTS banka, Alta banka i NLB banka.

Ipak, kako kažu, svesni značaja ovog pitanja za građane, NBS je 14. novembra 2019. godine uputila svim bankama inicijativu da preispitaju mogućnost da se odreknu naknada za uplate i prenose po osnovu donacija u humanitarne svrhe upućenih kredibilnim humanitarnim organizacijama.

- Više banaka pozitivno je odgovorilo na ovu inicijativu i odlučilo da ne naplaćuje naknadu za uplate i prenose po osnovu donacija na račune određenih humanitarnih organizacija, ali i na druge račune otvorene u humanitarne svrhe - kažu u NBS.

PROVERA PRE UPLATE

 

POJEDINE banke, u okviru određenog paketa platnog računa, korisnicima ne naplaćuju naknadu ili ne naplaćuju određeni broj u toku meseca, u okviru aplikacija elektronskog i mobilnog bankarstva - kažu u NBS. - Tako uplata u humanitarne svrhe može da prođe i bez provizije. Pored navedenog, pojedine banke ne naplaćuju naknadu, ili naplaćuju nižu, za transakcije u istoj banci. U tom slučaju, korisnik koji ima račune u više banaka, a želi da uplati određena sredstva u humanitarne svrhe, treba da proveri da li se možda i račun primaoca humanitarne pomoći vodi u nekoj od banaka u kojoj i on ima račun i da onda uplati u banci u kojoj se vodi i račun primaoca plaćanja.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 16

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države
Ekonomija

0 1

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države

NEUSKLAĐENOST evropskih propisa o minimalnim uslovima, koje proizvođači treba da ispune pre plasiranja proizvoda na tržišta, glavni su argument za čuvenu dilemu zbog čega je ukus neke hrane drugačiji od onog u drugoj inostranoj zemlji. Proizvođači maksimalno koriste ovu zakonsku rupu, istovremeno odgovarajući na uslove koje propisuje konkretna zemlja u koju izvoze. Zato poređenja sa drugim državama nisu opravdana, a pitanje kvaliteta je škakljivo, na koje tačan odgovor u stvari - ne postoji.

19. 04. 2024. u 11:54

Politika
Tenis
Fudbal
UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države