NAFTU TROŠIMO KAO PRE KOVIDA 19: Vlada nedavno usvojila akcioni plan za formiranje obaveznih rezervi za energetsku bezbednost

E. B. TALIJAN

07. 06. 2021. u 12:19

POTROŠNjA derivata nafte u Srbiji od januara do kraja aprila, veća je za jedan odsto u odnosu na isti period 2019. godine. To je optimističan podatak, jer pokazuje da se sve vratilo na tadašnji nivo potrošnje, kaže za "Novosti" Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

НАФТУ ТРОШИМО КАО ПРЕ КОВИДА 19: Влада недавно усвојила акциони план за формирање обавезних резерви за енергетску безбедност

Foto Shutterstock

Vlada je krajem maja usvojila Akcioni plan za formiranje i održavanje obaveznih rezervi nafte i njenih derivata, a Mićović objašnjava da je izuzetno važno da se obezbede zalihe zbog energetske bezbednosti i sigurnosti snabdevanja.

Srbija je kao članica Energetske zajednice preuzela obavezu da u procesu pridruživanja EU, do 2023. ima rezerve dovoljne za 61 dan prosečne dnevne potrošnje, odnosno 530.000 tona ekvivalentne nafte. Kako navode u Ministarstvu energetike, prema poslednjim podacima imamo prosečnu neto dnevnu potrošnju od 8.700 tona naftnog ekvivalenta tako da su rezerve dovoljne za 21 dan prosečne dnevne potrošnje. Zalihe se čuvaju kao sirova nafta, derivati ili kroz opcijske ugovore, što predstavlja pravo na kupovinu u slučaju krizne situacije.

- Srbija trenutno ima 115.000 tona nafte i derivata u fizičkoj robi i 50.000 tona evrodizela u obliku opcijskih ugovora - kažu u Ministarstvu za naš list. - To je 165.000 tona ukupno, odnosno 177.000 ekvivalentnih tona.

Ovi podaci pokazuju da našoj zemlji nedostaje 353.000 tone ekvivalentne nafte. Od 2014, od kada je uvedena naknada za formiranje obaveznih rezervi, u javnosti stručnjaci često ističu da se deo ovog novca ne troši za tu namenu i da to usporava formiranje zaliha. Kada vozači sipaju gorivo, 2,6 dinara od svakog litra ide za tu taksu. U Ministarstvu smatraju da ako bi se novac od naknade trošio isključivo na formiranje rezervi, a ne i u druge važne i hitne svrhe, para bi za ove namene bilo dovoljno. Uz neke druge pretpostavke, kako navode, procena je da bi budžet, od 6,6 milijardi dinara godišnje, omogućio formiranje rezervi do kraja 2022.

Mićović ukazuje da je Srbija jedinstvena u Evropi po tome što je na celokupne obavezne rezerve koje se nalaze u gotovim proizvodima, plaćena akciza i PDV:

- Akciza je tu najkrupnija stavka i naše udruženje smatra da je treba naplatiti kada se roba stavi u promet, a ne kad je u zalihama. Kako bi se ubrzalo formiranje rezervi, država treba što više novca da ulaže za kupovinu fizičke robe. Dizel je ključan za sve, a sada imamo 74.000 tona u fizičkom obliku i 50.000 tona u opcijskim ugovorima što je visok procenat.

Osim novca za kupovinu nafte, potrebno je obezbediti i skladišta. U Ministarstvu navode da je u toku izgradnja 40.000 kubnih metara u Smederevu, kao i pripreme za još toliko kubika na istom mestu. Procenjeno je, kako navode, da je, pored toga potrebno izgraditi još kapaciteta za smeštaj oko 205.000 tona.

PARTNERSTVO

UDRUŽENjE naftnih kompanija Srbije je još 2017. godine iniciralo uspostavljanje javno-privatnog partnerstva u obezbeđivanju skladišta za obavezne rezerve nafte.

- Na taj način privatni kapital bi se uključio u izgradnju skladišta, a državni u kupovinu robe - kaže Mićović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

VUČIĆ RASTURIO LAŽI LAŽNE DRŽAVE U NJUJORKU: Istina o Kosovu i Metohiji odzvanjala salom - Priština stvara nepodnošljive uslove za život Srba