HOĆE MAJSTORE, ALI NE DAJU STIPENDIJE: Godinama nam nedostaju građevinski radnici, a mesta u školama prazna

J. Ž. S. - B. B.

10. 05. 2021. u 10:21

U JEDNOJ od svega nekoliko preostalih građevinskih škola u našoj zemlji u toku je gašenje poslednja tri odeljenja koja školuju zidare, tesare i armirače. Iako smo deficitarni sa građevinskim radnicima, odeljenja su nepopunjena, a preduzeća ne nameravaju da stipendiraju mlade da se školuju za ta zanimanja. Za to vreme na gradilištima širom Srbije angažuju se strani državljani.

ХОЋЕ МАЈСТОРЕ, АЛИ НЕ ДАЈУ СТИПЕНДИЈЕ: Годинама нам недостају грађевински радници, а места у школама празна

Foto A. Stanković

Poslodavci bi, smatra Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva, stipendiranjem dobili obučenog radnika, koji bi obezbedio sebi radno mesto i ostao u zemlji, dok bi se istovremeno sačuvali deficitarni obrazovni profili.

- Samo uskom saradnjom škola i privrede sprečilo bi se gašenje neophodnih građevinskih zanimanja, što bi doprinelo usklađivanju ponude obrazovanja i obuka sa potrebama tržišta rada - kaže on.

Prema rečima Dragane Radovanović, direktorke Građevinske škole u Beogradu, prošle godine interesovanje đaka bilo je veoma loše. Obrazovni profil - operater osnovnih građevinskih radova je ukinuto, zato što se na 30 mesta prijavilo samo petoro učenika. Pre tri godine, otvoren je ovaj profil, a iza stručnog naziva se "kriju" tri zanimanja - zidar, tesar i armirač.

- Malo đaka izlazi iz naše škole, zato što nije veliko interesovanje. Oni koji završe, uglavnom, odlaze u inostranstvo, tako da se na gradilištima u Srbiji angažuju stranci ili ljudi koji najčešće nisu građevinci - navodi Radovanović. - Pošto sada svako ko ima 51 bod može da upiše četvorogodišnje školovanje, malo je dece koja se odlučuju za ove zanate. Imali smo više prijavljenih đaka, kada su ova zanimanja bila odvojeni profili, a ne spojeni u jednom.

Ona ističe da tržište traži građevinske radnike, ali da nema interesovanja za ova zanimanja. Strategija obrazovanja, koja je usmerena ka povećanju broja mesta u gimnazijama, a ne jačanju srednjih stručnih škola, uticala je da sve više dece upisuju četvorogodišnje škole.

Foto A. Stanković

- Naši đaci su traženi i cenjeni u inostranstvu - kaže Radovanović. - Stranci su izuzetno zadovoljni njihovim radom. Zidari zarađuju oko 1.300 evra za osam sati rada, dok su mesečna primanja keramičara oko 3.000 evra. Osim stručnosti, stranci mnogo cene i pedantnost uradu, jer posle obavljenog posla ne treba gotovo ništa obrisati.

U našoj zemlji su, prema mišljenju Torlakovića, stvari počele polako da se menjaju. To pokazuje i pilot-projekat Ministarstva prosvete koji testira postupak priznavanja prethodnog učenja, odnosno alternativnog načina za sticanje kvalifikacije. Taj projekat bi omogućio građanima koji su određena znanja i veštine stekli van formalnog sistema obrazovanja, kroz obuke, životno i radno iskustvo, da steknu kvalifikaciju koja je jednaka onoj stečenoj kroz formalno obrazovanje i priznata na tržištu rada.

Na osnovu analize potreba tržišta rada i nezaposlenih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstvo je izabralo devet obrazovnih profila za pilotiranje, među kojima su i zidar, armirač, tesar i rukovalac građevinskom mehanizacijom. Reč je o kvalifikacijama za koje je utvrđeno da ih je kroz neformalne obuke ili radno iskustvo stekao najveći broj nezaposlenih.

- To praktično znači mogućnost da oni radnici koji su proveli sedam-osam meseci na određenoj radnoj poziciji u građevinarstvu mogu da dobiju diplomu građevinskog radnika, što će doprineti usklađivanju ponude obrazovanja i obuka sa potrebama tržišta rada - objasnio je Torlaković.

NAPLAĆUJU IM I "PUTNI REKET"

NA gradilištima u Srbiji radi veliki broj stranaca, naročito iz Turske i Albanije. Oni su u većini potpuno nezaštićeni što se tiče radnih prava, a često i budu prevareni za zarade, smeštaj, topli obrok... Neretko im se naplaćuje i "putni reket", odnosno umanjuje im se zarada za troškove prevoza do naše zemlje, navodi Torlaković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)