PRIČE O SEDOJ KOSI, PAVLU I GRAČANICI: Tri detalja o životu patrijarha Irineja koje smo zaboravili (FOTO)

Novosti online

20. 11. 2020. u 22:18

ПРИЧЕ О СЕДОЈ КОСИ, ПАВЛУ И ГРАЧАНИЦИ: Три детаља о животу патријарха Иринеја које смо заборавили (ФОТО)

Foto: "Novosti", Tanjug i SPC

PATRIJARH Srpske pravoslavne crkve Irinej (90), preminuo je od posledica korona virusa. Vest da je umro dočekana je sa velikim bolom.

Ovo su manje poznati detalji njegovog života.

Protojerej Miroljub Stojanović, koji je Irineja upoznao tokom njegovom službovanja na Kosmetu, rekao je tada sledeće o njemu.

TE NOĆI JE I OSEDEO

– Bio sam njegov učenik od 1962. godine u Prizrenskoj bogosloviji i kasnije 10 godina njegov đakon u Sabornoj crkvi u Nišu. Bio je svojim životom oličenje patrijarha Pavla. On je skroman čovek bez posebnih rituala. Vrlo se retko ljutio. Poznajem ga 38 godina i nisam ga još video ljutog. Najbolniji trenutak u njegovom životu je kada je izbio požar u Sabornom hramu u Nišu. Mislim da je te noći i osedeo. Obilazio je oko crkve koja je gorela, a ništa nije mogao da učini. To je bio veliki udar za njega – rekao je on.

On je bio originalan, ali je imao najsličnije življenje partijarhu Pavlu jer je odrastao uz njega. Bio je skroman, redovno se molio i odlično poznaje Sveto pismo i nacionalnu istoriju. Svi njegovi govori se bili bazirani na svetom pismu, žitijama svetih i liturgijama svetih… Maksimalno je bio štedljiv, a najviše prema sebi. Umeo je da tri dana jede suvi hleb samo da se ne baci. I još jedna simbolika brojeva povezuje patrijarha Pavla i vladiku Irineja: koliko je Pavle bio na Kosovu, toliko je i Irinej proveo u Nišu – rekao je otac Vlajko 2010. godine.

- Skro­m­nost je ka­ra­k­te­ri­sti­ka ži­vo­ta pa­tri­ja­r­ha Pa­vla. Ne mo­gu ni­kad da za­bo­ra­vim da mi je, kad sam po­se­tio ma­na­stir Ra­ču, ustu­pio svo­ju so­bu, a on je oti­šao da spa­va u šta­li - re­kao je pre nekoliko godina pa­tri­ja­rh Iri­nej u be­se­di u Ku­ća­n­ci­ma kod Do­njeg Mi­ho­lj­ca, rod­nom me­stu pa­tri­ja­r­ha Pa­vla.

MENI JE DAO SVOJU SOBU, ON PRESPAVAO U ŠTALI

- On je me­ni go­di­nu da­na bio pro­fe­sor u Pri­zre­n­skoj bo­go­slo­vi­ji. Kad sam na­kon ne­kog vre­me­na po­se­tio ma­na­stir Ra­ču, bi­la je ma­na­sti­r­ska sla­va i bi­lo je mno­go na­ro­da. On je me­ni, svom đa­ku, dao svo­ju so­bu, a on je pres­pa­vao u šta­li, sa jed­nim će­be­tom je ta­ko pro­veo noć. Jed­na izu­ze­t­na li­č­nost na­še­ga vre­me­na. Nje­go­ve re­či su pos­ta­le po­slo­vi­ce za naš na­rod. I de­ca u Beo­gra­du po­na­vlja­ju „bu­di­mo lju­di“, a to je ono što od nas tra­ži i cr­kva i je­va­n­đe­lje i sam Go­spod naš ko­ji nas je stvo­rio - re­kao je pa­tri­ja­rh Iri­nej i pod­se­tio da je pa­tri­ja­rh Pa­vle ži­veo ži­vo­tom obi­č­nih pros­tih lju­di.

Pa­tri­ja­rh Iri­nej je tom prilikom ista­kao da je pa­tri­ja­rh Pa­vle čo­vek ovo­ga vre­me­na, ali i čo­vek ko­ji je bio iznad vre­me­na, ko­ji je od mo­men­ta kad se za­mo­na­šio do po­sled­njeg da­na ži­vo­ta ostao isti i pro­vo­dio iste pri­n­ci­pe.

- Ono što ga po­se­b­no kra­si je smi­re­nost. To je jed­na do­bro­ta ko­ja je sa­mo­svoj­stve­na lju­di­ma Bo­ž­jim. I tu do­bro­tu su svi ose­ća­li. Svi su že­le­li da ču­ju reč nje­go­vu, a nje­go­va skro­m­nost je pri­mer za sve nas. On se ugle­dao na sve­te apos­to­le, či­je ime i no­si, kao i što su se apos­to­li ugle­da­li na svo­ga uči­te­lja Spa­si­te­lja Hri­sta. To što je nau­čio i sa­znao ni­je bi­la sa­mo teo­ri­ja, to ni­su bi­le nje­go­ve re­či, to je bio nje­gov ži­vot - re­kao je Iri­nej.

On je na­gla­sio da se mno­ge re­či pa­tri­ja­r­ha Pa­vla stal­no po­na­vlja­ju, a ko­li­ko je bio uva­ža­van, ne sa­mo u Beo­gra­du već i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, gde je pro­veo 35 go­di­na, na­j­bo­lje se vi­de­lo na dan nje­go­ve sa­hra­ne, kad je go­to­vo či­tav Beo­grad do­šao da ga ispra­ti.

- Tu se po­ka­za­lo ko­li­ko je nje­go­vo ime pri­vla­č­no bi­lo za lju­de. Ma­da dok je bio na po­lo­ža­ju na kom je bio, bi­lo je mno­go zlih lju­di ko­ji su mu pri­pi­si­va­li mno­ge oso­bi­ne ko­je su bi­le da­le­ko od nje­ga. Pa­tri­ja­rh Pa­vle je uvek go­vo­rio da zlo ni­kad do­bro do­ne­ti ne­će, i ne mo­že. Da izvu­če­mo po­ru­ku da zlo ne mo­že da osta­ne tra­j­ni po­re­dak i od­nos me­đu lju­di­ma - za­klju­čio je tada Iri­nej.

EMOTIVNO VEZAN ZA PRIZREN, U GRAČANICI KAO KOD KUĆE

Patrijarh Irinej bio je posebno emotivan vezan za Prizren gde je predavao u prizrenskoj Bogoslovoji, ali i za Pećku patrijaršiju, gde je ustoličen. Često je dolazio do Gračanice, gde se, kako je govorio osećao kao kod kuće.

Ovo su prve reči koje su izgovarali Srbi sa Kosmeta posle vesti o upokojenju srpskog patrijarha Irineja. Vest o njegovom upokojenju primili su sa tugom, ali kako nam govore, i sa radošću jer je voleo naš narod i svetinje na Kosmetu.

I dok ponavljaju njegove izjave da je “Kosmet bit srpskog naroda” povratnici iz metohijskih sredina prisećaju se ustoličenja srpskog patrijarha Irineja u Pećkoj Patrijaršiji trećeg oktobra 2010 godine. Tada je u besedi posle ustoličenja patrijarh pozvao na mir i ljubav i istakao da srpski narod nema drugu državu osim zemlje Srbije, u čijem je sastavu, kako je naglasio, vekovima, Kosovo i Metohija.

Manastirska porta bila je mala tada da primi sve vernike koji su želeli da prisustvuju ovoj ceremoniji, a radost monaštva i sveštenstva sa Kosmeta ogledala se tada zbog ove svečanosti ali i čina ustoličenja 45 po redu srpskog partijarha. Patrijarh Irinej rado je dolazio. Tako je sredinom aprila prošle godine posle posete Štrpcu i kosovskom pomoravlju patrijarh boravio u Gračanici gde se okupljenim vernicima koji su ga dočekali obratio u porti manastira, zadužbine svetog kralja Milutina. I tada je srpski patrijarh pozvao na jedinstvao rekavši da je srpskom narodu najneophodnija sloga i zajedništvo.

(Telegraf)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)