ISTORIJSKI DODATAK - SVENARODNI OTPOR FAŠIZMU: Osamdeset godina od izbijanja opšteg ustanka u Srbiji protiv okupatora

I. M.

06. 07. 2021. u 17:14

NESUMNJIVO da istoriografija nije razrešila neka bitna pitanja vezana za istoriju Jugoslavije i Srbije u Drugom svetskom ratu.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СВЕНАРОДНИ ОТПОР ФАШИЗМУ: Осамдесет година од избијања општег устанка у Србији  против окупатора

Arhiva

Ovu tezu ne opovrgava izrazito velika produkcija pod vidom istorijske nauke. Tek nestajanjem stare epohe, na dobroj dokumentarističkoj osnovi, našoj i stranoj, otvaraju se i otvaraće se stara i nova istoriografska pitanja, račvati istorijsko interesovanje, čuti naučna kritika.

Srbija ima razloga da proučavanju perioda 1939-1945. posveti u budućnosti više pažnje, jer je u tome zaostajala, bivajući pritisnuta raznim predratnim, ratnim i posleratnim zabludama i hipotekama.

Zaostajalo se iz političkog oportunizma, kojem se znala priklanjati i nauka. Potpadalo se pod uticaj parcelne obrade Srbije i pokrajina. Nastajalo je mnogo sličnih knjiga sa onima o perifernim pitanjima koje nisu proširivale krug saznanja. Neki kvazi, istoričari proklamovali su tezu da je istorijska istina samo ono što se prihvata u svim krajevima Jugoslavije.

Učesnici, kao kazivači istorije, nisu mogli biti pouzdan izvor kazivanja. Udaljavanjem od događaja sećanja su bledela, dogmatika prvobitnih shvatanja sve više osvajala, emocije preplavljivale. Otpadanjem iz vladajućeg sistema, kod mnogih se javljao suprotan fenomen - hiperkriticizam. Osudom stare epohe od strane istorije nestaje nekadašnje monolitno jednozvučje i pogledi obloženi ideološkim normativizmom.

Kome danas još nije jasno da se ne možemo ne suočavati s drukčijim gledištima, reinterpretacijama, različitim vrednovanjima istih događaja?

SRBIJA, odnosno srpski narod, imala je ključnu ulogu u Drugom svetskom ratu: kao žrtva, narod koji je najviše stradao, doprineo obnovi druge Jugoslavije i pobedi narodnooslobodilačkog pokreta.

Svako ozbiljnije proučavanje partizanskog pokreta, naročito zapadno od Drine, pokazaće u njemu izrazito srpsku, patriotsku, epsku, guslarsku boju.

Iz programa i operativnih planova suparničkih snaga u prošlom ratu, Nemačke, na jednoj strani, a SSSR, Velike Britanije i SAD na drugoj, jasno proizilazi da su i jedan i drugi pokret - narodnooslobodilački i pokret Mihailovića - u Srbiji i srpskom narodu gledali kao faktor koji odlučuje u prošlom ratu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)