Stara gradnja ohladila amfiteatre: Problemi sa grejanjem na prirodnim i tehničkim fakultetima aktuelni su nekoliko decenija

B. BORISAVLjEVIĆ

ponedeljak, 27. 01. 2020. u 08:50

Стара градња охладила амфитеатре: Проблеми са грејањем на природним и техничким факултетима актуелни су неколико деценија

Zgrada Hemijskog fakulteta; Foto K. Mihajlović

Zgrade koje su građene pedesetih godina prošlog veka su energetski neefikasne
TEMPERATURA u minusu ponovo je "otvorila" pitanje problema sa grejanjem u zgradi prirodno-matematičkih fakulteta, koji traju decenijama. Radijatori u amfitetarima i laboratorijama Hemijskog, Fizičkog, Matematičkog i Fakulteta za fizičku hemiju su mlaki, dok se hodnici ne greju. Ništa bolja situacija nije ni na Mašinskom fakultetu, gde su "celzijusi" na donjoj granici. Reč je o zgradama ogromne površine, koje su energetski neefikasne, pa svakog meseca fakulteti moraju da plaćaju velike račune za grejanje, iako su radijatori tokom zime mlaki ili hladni.

Prema rečima prof. dr Ivana Gržetića, dekana Hemijskog fakulteta, zgrada je građena pedesetih godina prošlog veka po standardima iz tog vremena, sa ogromnim hodnicima, visokim plafonima i sa više od 1.000 prozora.


- Tada postavljeno parno grejanje za površinu od 36.000 kvadratnih metara, od čega su samo hodnici 17.000 kvadrata, odavno ne radi, jer je ta tehnologija prevaziđena i nepopravljiva - kaže profesor Gržetić. - Iako smo priključeni na gradsku toplanu, i uz to dogrevamo šta se može na struju, efekti su slabi. Pritužbe ne stižu samo od studenata, već i od zaposlenih, najčešće posle novogodišnjih praznika. Prvog dana posle praznika u kabinetu me dočekala temperatura toliko niska da sam sedeo u kaputu. Ovaj problem je bio prisutan i kad sam ja studirao hemiju, a to je bilo sedamdesetih godina prošlog veka.


Naš sagovornik ističe da su posledice zimske hladnoće i letnjih vrućina vidne, jer je zgrada "zatrpana" grejalicama, klima-uređajima i velikim računima za struju.

- Studenti su se žalili zbog hladnoće u velikom amfiteatru u prizemlju zgrade - navodi dekan. - Tu je sistem grejanja uređen preko toplotnih pumpi koje se preko praznika isključuju. Neki nestrpljivi "korisnik" je pokušao da pojača grejanje, pa je izokretao ventile i ispritiskao dugmiće tako da su nam bili potrebni sati da se sve popravi i postavi kako treba.


Profesor Gržetić naglašava da uprava ne podržava zahteve pojedinih profesora da studenti skinu jakne ako je temperatura u učionici ili amfiteatru neprijatno niska.


PROČITAJTE JOŠ: Gradiće se kula od 168 metara: Beograd će imati najvišu zgradu na Balkanu


- Fakultet nije bogat i nema mogućnosti da obezbedi sve odmah. Zgrada se zagreje za dan-dva, a uslovi se postepeno poboljšavaju - ističe naš sagovornik. - Uprava na Hemijskom fakultetu raspolaže ograničenim sredstvima, a prioritet je da se obezbede adekvatna obuka i rad studentima u laboratorijama, jer mi smo eksperimentalni fakultet. To je naša komparativna prednost, to čini naše diplome priznatim u svetu, a odmah iza toga dolazi na red njihov komfor.


I dekan Mašinskog fakulteata prof. dr Radivoje Mitrović navodi da se grejanje održava na minimumu, kako bi se smanjili računi. Svakog meseca, samo na ime grejanja, fakultet plaća 3,6 miliona dinara, a država pokriva 36 odsto svih materijalnih troškova.


OSPORILI TUŽBU


JAVNOBELEŽNIČKA komora smatra da Viši sud u Beogradu nije nadležan za ocenu njenog statuta, već je za to nadležan isključivo Ustavni sud, saopštila je ova komora, posle okončanja prvog ročišta po tužbi Advokatske komore Beograda, koja im je osporila legalitet. Notari takođe smatraju da AKB ne može da bude tužilac iz procesnih razloga, kao i da je tužba neblagovremena. Advokati su osporili osnivanje JBK jer nije bilo zakonskog osnova za njeno osnivanje- 100 notara.


ZA ENERGENTE 27 MILIONA


GRŽETIĆ ističe da je prošle godine Hemijski fakultet, koji je odgovoran za 60 odsto površine zgrade, izdvojio čak 27 miliona dinara za energente.

- Od države za energente dobijamo nedovoljnih 17 miliona dinara, a za ostalo se snalazimo - kaže dekan. - Kod plaćanja grejanja nema kašnjenja, jer to vuče skupe kamate. Iako se hodnici ne greju, dakle 17.000 kvadrata, mi moramo da plaćamo za grejanje tih kvadratnih metara toplani.



Komentari (2)

Niko

27.01.2020. 11:15

Zar je moguce da jedan dekan sa masinskog fakulteta nema doviljno znanja da projektuje i napravi grejanje za fakultet??? Kako se greje rajicev trzni centar, ideja... Metro.. Delta siti??? Velike povrsine a tople kada se udje

h

28.01.2020. 12:48

@Niko - Па шта се чудиш један ЕТФ немоѕе да примирише Comtradeovom веб сајту јер тамо седе људи који су плачени да блеје док код другог мора да се ради. Није ни чудо што су им књиге из 1974 са новим штампаним корицама.