NAJNEOBIČNIJA figura i najveća atrakcija Beograda, tokom nemačke okupacije i po oslobođenju, bio je Dragoljub Aleksić (1910-1985), rođen u selu Vina kod Knjaževca.

Ovaj neobično snažan čovek, čeličnih mišica i atletske građe, bio je izuzetno upečatljiva ličnost, a sećanje na njegove podvige i danas čuvaju neki Beograđani.

Neustrašiv akrobata, filmski scenarista i glumac, bio je po zanimanju kovač. Pa ipak, doživeo je da o njemu piše i čuveni londonski "Tajms".

Tokom ratnih godina Nemci su ga hapsili pod izgovorom da njegov film "Nevinost bez zaštite" - prvi srpski srednjometražni - budi nacionalistička osećanja i uzbunjuje javnost. Nije mu bilo lakše ni po okončanju okupacije, jer su ga oslobodioci optuživali i zatvarali tvrdeći da je kolaboracionista, jer je kupovao od neprijatelja bioskopsku aparaturu i filmske trake.

Dokazao je, u oba slučaja, da je nedužan i "Nevinost bez zaštite" punila je ono malo preostalih predratnih bioskopskih sala, na opšte zadovoljstvo Beograđana, željnih zabave posle surovih četvorogodišnjih okupacionih ratnih godina.

- Imao sam tada 12 godina, i sa roditeljima živeo na Terazijama na petom spratu Palate "Beograd", iznad bioskopa-pozorišta, gde su se prikazivali nemački UFA filmovi i retko pojavljivali na sceni pozorišta glumci u neutralnim ulogama - pripoveda za "Beogradske priče" Vlastimir Ignjatović, iskusni novinar i hroničar tog doba. - Sa prozora našeg stana lepo se videlo kako Aleksić izlazi iz sedišta iza pilota, staje na donje krilo dvokrilnog aviona i spušta se "lopovskim" lestvicama. Stavljao je neku guku u usta i visio držeći se jedino zubima na čeličnoj sajli, dok je u obe ruke nosio jugoslovensku trobojku sa crvenom petokrakom zvezdom.

Ljudima, na ulici ili u domovima, zastajao bi dah dok su se divili izuzetnoj hrabrosti akrobate koji je, na vratoloman način, uveseljavao stanovnike grada, koji je u tom trenutku imao tek nešto malo više od 400.000 žitelja.

- Sa roditeljima i sestrom redovno sam išao na Studentski trg - dodaje Ignjatović. - Tamo je Aleksić izvodio, pred oduševljenom publikom, nekoliko svojih popularnih, dramatičnih tačaka.

Najuzbudljivija atrakcija odvijala se kada bi akrobati neko iz publike iznad šaka vezivao ruke lancima i zaključavao ih katancem. Potom je Aleksić ulazio u duguljasti gvozdeni kavez podignut na oko 25 metara visine pričvršćen kanapom za specijalan stub. Tada bi konopac, dodatno - zapalili.

Akrobata je nastojao da se otarasi lanca pre nego što plamen na konopcu stigne do kaveza. Uvek mu je to uspevalo u poslednjim sekundama. Tada bi dobio gromke aplauze nekoliko hiljada gledalaca na Trgu.

Hrabrost, koncentracija i neverovatna ravnoteža kod njega dominirale su dok je vozio bicikl na čeličnoj sajli razapetoj između kuća sa obe strane ulice.

Požarevljane je šokirao kada je onemogućio, "sirovom" snagom, da polete dva zahuktala aviona, sa jedne i druge strane ovog Baš-čelika.

- Imao sam prilike da se lično upoznam sa ovom urbanom legendom - uz ogromno poštovanje se seća naš sagovorik. - Često je navraćao u poslastičarnicu "Takovo" na Terazijama, koju su držali moj otac Borisav i majka Stanojka, a njegovi prisni prijatelji.

Aleksić je bio oniži, sa ramenima "kao šifonjer" i neverovatno snažnim rukama. Njegove šake su kod pozdravljanja, "pretile" sagovorniku da će mu prste i zglob pretvoriti u "mleveno meso".

- Znajući za svoju nadljudsku snagu, on je u tim prilikama nastojao da bude neobično nežan - seća se Ignjatović. - Još ga pamtim kao šarmantnog čoveka talasaste kose i neodoljivog osmeha.

Naš sagovornik se sa velikim poštovanjem seća snažnog heroja svog detinjstva. Baveći se njegovom biografijom, ipak nam skreće pažnju na to kako neki heroji nepovratno završe u senci vremena, nezasluženo potisnuti iz sećanja javnosti.

- Kako se, gotovo uvek, sudbina poigra sa herojima, tako je i Dragoljub Aleksić skončao sa 75 godina u bedi - zaključuje Ignjatović.

- Ovaj svet napustio je u Staračkom domu na Bežaniji, zaboravljen i od vlasti, i od onih kojima je ukrasio detinjstvo svojim besmrtnim akrobacijama. Ostao je i bez bilo kakvog značajnog priznanja javnosti. Ali zadržan je u srcima i uspomenama onih koji su imali tu privilegiju da vide njegove vratolomije i film pun nežnosti dvoje zaljubljenih.


FOTO-DOKUMENTACIJA "BORBE"

U raskošnoj foto-arhivi kojom raspolažu naše kolege iz "Borbe" pronašli smo i snimak koji pokazuje kako preko Aleksića prelazi automobil. To je bila još jedna vrhunska atrakcija ovog vrsnog umetnika, zabavljača i atlete.

Podsećamo, arhiva "Borbe", kao i foto-dokumentacija ove ugledne kuće otvorena je za sve istraživače koje interesuje istorija Beograda, ali i ondašnje države.