Srbija

ŠARA SE UČI ČAK PET GODINA: Maja Ćirić (45) najmlađa tkalja ćilima od svega nekoliko u pirotskom kraju

Milica Stanojković

16. 10. 2021. u 08:38

U NEKA prohujala vremena devojke nisu mogle da se udaju ako nisu znale da tkaju i ako u miraz nisu spakovale ćilime i šustikle.

ШАРА СЕ УЧИ ЧАК ПЕТ ГОДИНА: Маја Ћирић (45) најмлађа ткаља ћилима од свега неколико у пиротском крају

Danas, ovaj zanat polako izumire čak i u njegovom rodnom kraju - Pirotu. Da zamori prste, ali i ne gleda na sat, jer je za samo jedan kvadrat ćilima potrebno čak mesec dana neprekidnog rada, u ova vremena kada je "vreme novac", pre 15 godina, u svojim tridesetim, odlučila se Maja Ćirić (45).

I tada, a i sada, najmlađa je tkalja od svega nekoliko preostalih koje su i dalje uporne da sačuvaju tradiciju pirotskog kraja. Na "Danima banice" u Beloj Palanci nedavno je nagrađena trećim mestom za najbolju tehničku izradu.

Od trenutka kada je odlučila da sedne za razboj do onog kada se potpuno prepustila magiji ćilima, bilo je potrebno veoma malo. Ipak, da bi ispekla zanat i u glavi pribeležila sve boje, vune i šare, trebalo je pet godina. Čak toliko potrebno je za "studiranje" ovog zanata.

- Svaki početak je težak, ali uz dosta truda i upornosti i podrške porodice, uspela sam.

Tkanje ćilima nije nimalo lak zanat. Ali kad jednom počneš da tkaš, zavoliš to toliko i ne možeš da odustaneš. Nešto te vuče ka ćilimu i iz tog razloga kažu da u njegovoj izradi ima dosta magije - objašnjava Ćirićeva svoj put, za "Novosti".

Njene generacije u ćilimarstvu gotovo da nema. Čuvaju ga uglavnom bake od zaborava. Za ovaj zanat, kao na primer, za krojački - nema šablona. Stari ćilim ogledalo je "novog", a šema se prenosi s kolena na koleno. Ipak, ova tradicija se polako gasi.

- Danas je veoma teško da se nađe devojka koja želi da nauči ovaj divni zanat. Najmlađa sam žena u Pirotu koja tka, dok najstarija ima 82 godine. Ostalo ih je baš malo koje se bave tkanjem. Ovom zanatu preti odumiranje ukoliko se nešto ne preduzme po tom pitanju - navodi Maja.

Sati i smirujuća energija ćilimarke utkane u rukotovorinu iznedrile su brojne tradicionalne motive koji u dom onoga ko ih kupi ili dobije na dar, unose posebnu simboliku. Ipak, najskuplja šara ne postoji. Cena isključivo zavisi od veličine šustikle.

- Svaki ćilim sadrži neku autentičnu šaru, koja ima svoju simboliku. Neke od najpoznatijih su kornjača, vraško koleno, gugutka. Među najtraženijima je gugutka jer postoji verovanje da je simbol radosti. Zbog te simbolike sam je odabrala za ime zanatske radnje.

Da uzmu tupicu u ruke i uposle svoje prste odnedavno su mogli svi posetioci Muzeja Ponišavlja u Pirotu gde je Maja pripovedala "Priču o ćilimu". Kada bi zavirili iza vrata Muzeja, ona im je osim kustosa, vraćala na ćilimu, dašak starih vremena.

Ćilim može da izrađuje svako ko ima osećaj za umetnost, uveravala je posetioce Maja.

Ipak, za onoga ko prvi put sedne za razboj pored ove vešte ćilimarke, nepregledni niz konaca od vune koje treba da se oblikuju u šaru, deluje nedostižno:

- Mogu da se pohvalim da su svi posetioci bili oduševljeni. Svako je hteo da sedne za razboj, uhvati tupicu u ruke i pokuša da uz moju pomoć prodre u proces nastajanja ćilima.

Omađijani i puni utisaka izlazili su iz Muzeja.

Kupci mahom stranci

MAJINI ćilimi lete često avionom u inostranstvo. I najčešće se kupuju nekome na dar.

- Najviše kupuju stranci i naši ljudi za poklon. Ipak, spor proces tkanja mi ne dozvoljava da zadovoljim tržište. Kad stavim na vagu uloženi trud i krajnju cenu, dobijam veoma malo. Svakom proizvodu se maksimalno posvetim što je možda i najveći problem - objašnjava Maja Ćirić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

NEMCI, ODAKLE VAM PRAVO? Poruka iz Rusije u vezi sa Rezolucijom o Srebrenici: Vi ste istrebili 10 miliona ljudi!

Politika

2 39

"NEMCI, ODAKLE VAM PRAVO?" Poruka iz Rusije u vezi sa Rezolucijom o Srebrenici: Vi ste istrebili 10 miliona ljudi!

UČESNICI međunarodne sednice o bezbednosti u Sankt Peterburgu došli su do zaključka da je rezolucija o navodnom genocidu u Srebrenici, koju Nemačka promoviše u UN, licemerje i izvrtanje činjenica, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev.

25. 04. 2024. u 18:08