SPASITELJ TUĐIH ŽIVOTA: Pisac Nikola Pačariz davalac krvi i osvajač vrhova Balkana

ONI su stvarni i svima svakodnevno vidljivi, a malo poznati ljudi u senci, bez ikakvog značenja ovog pojma naspram kojekakvih tajnih moćnika "ljudi u senci" na srpskoj zemlji.

Pačariz (desno) na Rtnju

Tihi, skromni, bez imalo samohvale, dobrovoljni davaoci krvi, bez čije najdragocenije tečnosti životi hiljada bolesnika, koji su visili o koncu, nikada ne bi bili spaseni. Za njih, čak i za rekordere u dobrovoljnom davanju krvi, retko znaju i mediji. Jer su ovi heroji, nesebični spasitelji tuđih, sebi neznanih života, nenametljivi široj javnosti. Njih odlično znaju samo bolnička odeljenja transfuzije u gradovima gde žive. Često ih po tome ne znaju ni komšije u ulicama gde žive...

- Dosada sam dobrovoljno krv dao 93 puta, i to zaista ne smatram nikakvim podvigom. Jedva čekam da je, po zakonu i medicinskim propisima, dam stoti jubilarni put! I to u Gornjem Milanovcu. Krv redovno dajem četiri puta godišnje u Kosovskoj Mitrovici i Milanovcu. Ovako: prvi put u februaru, nikada ne propuštam 11. maj Dan dobrovoljnog davalaštva krvi, pa u septembru i decembru. Ne računajući to, po hitnim potrebama, za spas bilo čijeg života, kad god me pozovu iz bilo kog Odeljenja transfuzije, uvek se odazovem. Verujte većini iskrenih davaoca krvi, pa i meni, na reč: neizreciv je taj osećaj, kad uobičajeno daš krv, a naročito ako saznaš da si nekom spasao život. Kao da ti padne neki teret sa duše, kao da si se pred Bogom Svevišnjim spasao - skromno priča Nikola Pačariz (62).

NAŠ sagovornik, ne samo po davanju krvi poznati humanista, godinama je profesor srpskog jezika i književnosti u OŠ "Branko Radičević" u zavičajnoj Kosovskoj Mitrovici, koja ima 900 đaka. Sa rudničko-takovskim krajem decenijama ima neraskidivu vezu.

- Radio sam kao profesor u osnovnim školama u Brezni i Ugrinovcima. Ukupno sedam godina. Mlađa ćerka mi je rođena u Gornjem Milanovcu, srećna prinova koja me je čekala sa mog povratka sa ratišta u Istočnoj Slavoniji, gde sam bio mobilisan dva i po meseca. Godine 1999. pre NATO agresije, familija i ja vraćamo se u Kosovsku Mitrovicu. I, sve to novo zlo tamo smo preživeli. Milanovac je grad naših lepih uspomena, povremeno živimo i u njemu. Upravo zato, želim da stoti, jubilarni put krv dam baš u Milanovcu! Pa, da doživim još mnoga davanja krvi, u oba grada, ili gde god zatreba! - iskreno želi Pačariz.

Pačariz tokom jednog od davanja krvi

I LANE, u žiži pandemije virusa korona, četiri puta je dobrovoljno davao krv, kome god je trebalo, uz sve mere u odeljenjima transfuzije.

- I ako, ne daj bože, ova pandemija potraje, davaću krv stalno! Iako od početka pandemije, nažalost, ima manje davalaca. Upozorite javnost - davanje malo svoje krvi drugima ugroženima uopšte nije štetno za svoj organizam - jedino je što nas Nikola Pačariz moli da objavimo.

POZNATI planinar Nikola Pačariz osvojio je, penjući se i na najopasnije načine, skoro sve vrhove Balkana. O tome svedoče planinarski zapisi i foto-albumi.

- Posle još davanja krvi, samo da splasne pandemija, gledaću deo Evrope sa Monblana i teško dostupnih vrhova u Švajcarskoj - najavljuje naš sagovornik.

"REKORDERI" U MITROVICI

- PO zvaničnim podacima, u Kosovskoj Mitrovici "rekorder" po davanju krvi, mada mi to tako ne zovemo, bio je sada nažalost upokojeni 71-godišnjak, koji je dao je krv 140 puta. Sada je, usled njegove smrti od kovida 19, ime moje malenkosti prvo je na toj listi - veli Pačariz.

Preporučujemo

Srbija

0 0

POSETIOCI ŠTRANDA POMAŽU ALEKSI: Akcija "Humanitarni ponedeljak", 20. juna na plaži na Dunavu

17. 07. 2026. u 16:30

Srbija

0 0

NIKO KAO ŽARKO: U Gradsnjkoj kući u Šapcu održan prijem za šampiona Svetskog kupa u kajaku

17. 07. 2026. u 16:30

Srbija

0 0

VOJNI LEKAR NA SELU: Pregledi stanovništva kod Vranja

17. 07. 2026. u 15:02

Srbija

0 0

DOMAĆIN SELO SLADAJA: „Miholjski susreti sela“ i u opštini Despotovac

17. 07. 2026. u 12:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije