ZAGREB SE OPRAŠTA OD SVOG ĆIRE! Otišao dan pre rođendana: "Dva raka sam imao, neću ga dočekati"

JAVIO bi se Ćiro uvek na mobilni, srdačan, spreman da porazgovara, ispriča koju šalu. Tako je bilo i nedavno, kada je bila samo jedna tema razgovora. Njegova bolest. Bio je svestan da odlazi, ali ljubazan, kao uvek. ”Sine, sada je gotovo, ovo su poslednji dani”. ”Ali, Ćiro, vi ste borac”, dok sa druge strane progovara tako poznati glas, ”a, je.. ga, mora jednom biti kraj”.

FOTO: Tanjug/Hina

Ćiro je bio dugo bolestan, jer rak se vratio pre četiri godine. Probleme sa prostatom imao je 2011. kada je operisan od karcinoma, ali povratak je bio gori.

- Idem lekarima, na terapije, slušam ih, ali bolest se širi. Metastaze su svugde, boli me kada hodam - bio je spreman da govori o svojoj bolesti, ne skrivajući ništa.

- Dva raka sam imao, neću dočekati rođendan.

I zaista nije, trebalo je još dva dana da 10. februara proslavi osamdeset i osam godina, kada je zvanično upisan u Travniku u knjigu rođenih. Ali sa Ćirom se nikad ništa nije znalo, pa je i taj datum sporan jer mu se otac napio i nikad nije ustanovljen pravi datum rođenja, najverovatnije 9. februar.

- Život mi je bio jedna obična Golgota, puno razočaranja - rekao je kada je već bilo jasno da neće pobediti bolest.

- Ali, naživio sam se, jednom mora biti kraj - kazao je novinaru ”Novosti”, nimalo razočaran ili uplašen što će taj kraj brzo doći.

Ostaće zapamćena njegova poslednja šetnja Zagrebom, uz pomoć sina Miroslava juniora, kada je teško hodao. Pridržavao se, išao polako, zastajao nakon nekoliko koraka, a Zagrepčani su ga oduševljeno pozdravljali, pljeskali. Bolni grč bio mu je na licu, ali i spremnost da svakom mahne, odgovori. Uostalom, Ćiro je bio maskota Zagreba, uvek elegantan, u sakou, spreman za šalu, iako najčešće nije znao ko ga sve zaustavlja. Dobacio bi svakom ponešto, uz poneku psovku, rado odlazio u kafić Čarli u samom centru, koji je nekad bio u vlasništvu čuvenog Dinamovog fudbalera Mirka "Čarlija" Brauna.

Voleo je da sedi sa prijateljima, uvek zvezda u ovećem društvu gde su glavne teme bile politika i fudbal. Uostalom, Ćiro se 2005. kandidovao za predsednika države, ali je dobio samo 0,8 odsto glasova. Kasnije se sprdao oko svoje političke karijere u koju je uložio 200.000 evra. Nije uspeo ni za premijera, dobio je svega 259 glasova.

Po mnogo čemu će Zagreb pamtiti Ćiru, belom šalu, vespi, sa čokoladom u ruci, a kada smo ga jedanput pitali koja je tajna dugovečnog života Ćiro je ekspresno odgovorio, ”kojeg dugovečnog, pa nisam ni sto napunio”. Kaže, nikada nije pazio šta jede, iako je po svim drugim pitanjima bio umeren. Stalno je vežbao, a onda je bolest pokvarila. Sve planove.

- Nemam više mladenačku energiju, noge me slabo služe, ostale su mi samo cigare.

Znao je otvoreno da govori o izazovima od kako je prvi puta oboleo od raka i konsultovao se sa lekarima u Švajcarskoj i Austriji. Kasnije je zbog toga požalio što nije odabrao zračenje umesto operacije, što mu je savetovao i lekar tada francuskog predsednika Miterana. Ipak, gotovo 17 godina je imao mir, uredno je išao na kontrole, a onda je došla vest da se bolest vratila i metastazirala.

- Ovaj put se ne šali sa mnom - rekao je pošto se rak se proširio na kosti.

Ni melanom koji je pobedio nije bio tako opasan. Poslednju godinu bio je najčešće kod kuće, gledao televiziju i govorio ”daj mi još godinu, za mene je ona duga, kad bi mogao još potrčati”.

Dobio je u zadnje vreme i nagrade, a na dodelu je došao pun entuzijazma. Godilo mu je, ali Ćiro ne bi bio Ćiro da i to nije okrenuo na šalu. Kada mu je rekreativno društvo Srba u Hrvatskoj dalo nagradu ”Vladimir Beara” uzbuđeni i potreseni Ćiro je rekao da mu je ova ”najdrža i poslednja”, a i govor pred ugednicima. Došao je da proslavi treće mesto Vatrenih nakon Katara i bio je jednako primećen kao Zlatko Dalić ili Luka Modrić.

Pun zagrebački trg je skandirao "Ćiro, Ćiro" a Dalić je rekao da je trener svih trenera najveći kojeg su Hrvati imali. Nakon toga smo ga nazvali a Ćiro je oduševljeno rekao, ”produžili su mi život, gledao sam sve utakmice. To me čini srećnim”.

Hrvatska se oprašta od Ćire, Dalić kaže da mu je bio istinski fudbalski otac, Zlatko Mateša iz MOK tvrdio da je obeležio jednu epohu i pozicionirao Hrvatsku na karti sveta. Ćirini bronzani samo poručuju, ”hvala ti”.

Borio se poslednjih meseci, svestan da nema šanse. Zdravstveno stanje mu se pogoršalo predveče u utorak, pa je bio prevezen u zagrebačku bolnicu gde je i umro.

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije