ISTOK KAO SUDBINA: Trnovit put Miloja Prekovića - od "krova" do Uzbekistana

KRATAK je fudbalski vek. Iako je za golmane nešto duži, naš Miloje Preković nije želeo da čeka.

FOTO:

Prerano se otisnuo u svet stasiti dečkić iz okoline Aranđelovca. Sa nepunih dvadeset, Preković je svoje prvo putešestvije završio na golu Košica iz Slovačke. Otisnuo se Miloje zatim i do ruskog Jeniseja, stigao da se vrati u Srbiju, u Voždovac, odakle su ga dobre intervencije odvele do najjače lige - Uzbekistana.

Imao je Miloje teško detinjstvo. Život ga nimalo nije milovao. Priča koja bi najviše priličila nekoj iz pedesetih, posleratnih godina prošlog veka, dobila je svoj zenit tek prošlog meseca.

- Imao sam nekoliko ponuda, jedna od njih bila je i iz Uzbekistana - priča nam Miloje svoju golmansku odiseju.

- Nekako se namestilo da se moj bivši trener iz Voždovca, Rogan, prihvati posla, tako što će da preuzme Dinamo iz Samarkanda. Šampionsku ekipu druge lige Uzbekistana, države, za nas po mnogo čemu čudne i još neistražene. Zadatak da sa svojim novim klubom pokuša da se što duže zadrži u eliti dao je odrešene ruke našem stručnjaku. Od čelnika kluba brzo je stekao poverenje, toliko da odlučuje o spisku pojačanja, a pošto je bio u deficitu sa golmanima, koga će prvo da se seti nego svog zemljaka.

Posredstvom Bojana Marjanovića, menadžera iz Kruševca, svojevremeno jednog od najboljih fudbalera Paktahora, nije postajala prepreka da transfer iz Voždovca u Dinamo ne bude realizovan.

- Zbog toga sam im neizmerno zahvalan. Međunarodnog iskustva nije da nisam imao. Bio sam već golman u slovačkim Košicama, a posle dve sezone i čuvar mreže Jeniseja, člana druge lige Rusije. Znao sam šta bi moglo u Uzbekistanu da me čeka.

Živite i radite u jednom od tri najveća grada u državi - Samarkandu. 

- Za mnoge bi to bio šok, ali za mene svakako nije. Već sam bio pripremljen na tu surovost, vremensku razliku od četiri sata, ali isto tako i ljudsku toplinu koju samo Istok može da pruži. Građevine su tipično ruske, trgovi ogromni, sve je široko i veliko. Na prostoru se nikako nije štedelo. Skriva se tu negde u dubini duše domaćina neka fatalna, samo njima svojstvena skromnost, na koju sam i sam naviknut i potpuno mi prija.

Miloja život nije mazio. Sa 16 godina spakovao je kofere i otišao u nepoznato, daleko od svog Bukovika, sela kod Aranđelovca.

- Prerano sam ostao bez majke, pa samo uz oca, bio primoran da se sam staram o sebi. Jedinac sam, ali i seosko dete, i to ne krijem, štaviše, time se dičim. Naučen sam da se privikavam brzo, kako na nešto loše, tako i na dobro.

Prvenstvo nije ni počelo, a već ste izazvali pažnju javnosti? 

- Uzbekistan je po mnogo čemu specifična zemlja. Siguran sam da bi kod svakog turiste iz Evrope izazvala šok. Jednu od najuočljivijih razlika napravila je priroda, koja je ovu naciju stvorila rastom patuljastu. Mene dvometraša vide kao nekog džina. Iako nisam gorostas među golmanima, klupski doktor je na moje pojavljivanje ostao u čudu.

Od vas se očekuje da u čudu zadržite i navijače. Nadate li se, i da li uopšte možete da očekujete podršku sa tribina?

- Zanimljivo, Dinamo je jedini klub u polumilionskom gradu. Mislim da, koliko god da ne vole fudbal, kapacitet našeg stadiona od 20.000 mesta morao bi da u ovakvoj, po mnogo čemu dosadnoj sredini, bude ispunjen do poslednjeg mesta. Naravno, svemu tome doprineli bi naši startni rezultati. Sa gradom, okolinom i svim ostalim se još upoznajem. U svemu tome pomažu mi saigrači, čelnici kluba. Nedavno sam saznao da naš grad ima još veći, mnogo moderniji stadion. Olimpijsko zdanje, sa pokrivenim tribinama, koje se samo zbog loše podloge ne koristi.

Znači, u Uzbekistanu našem Miloju ništa ne manjka. Šta više, svega ima duplo.

- Ima svega, samo ne kafića i noćnih izlazaka, što naciji daje neki svoj mir. U stvari, njima su kafići nešto poput naših restorana. Po istančanim ukusima svetskih kuvara, uzbekistanska kuhinja se smatra jednom od najzdravijih. Iako ne zvuči baš higijenski, ovde se ručak servira u jednom tanjiru. Ogromna porcija dovoljna je za ručak učetvoro. Na meniju je najčešće nacionalno jelo - plov. Ne bih mogao da prepoznam sve začine, jer su domaći i specifični za ovo podneblje. Znam samo da su osnovni sastojci pirinač i teleće meso. Mislim da greške neće biti i ako naručite šaurmu, koja je nalik grčkom girosu.

Šta bi u ovoj azijskoj državi još moglo da bude zanimljivo za putnika ili tek novajliju?

- Zanimljivo, nijedna evropska automobilska industrija nije uspela da plasira svoj proizvod i održi se na ovom tržištu. Država je rigorozna po tom pitanju. Uvela je 100 odsto poreza na sve limuzine koje nisu sišle sa njihovih proizvodnih traka. Maksimalno su zaštitili svoje fabrike koje imaju licence samo za proizvodnju "ševroleta" i "daevua".
Kako priča odmiče, "vožnja" Uzbekistanom počela je i nama da se sviđa.

- Vožnja, kako to da zaboravim. Taksijem sam obišao pola grada, ili tu negde, a "prevedeno" u našu valutu, sve to me koštalo samo 37 dinara! Ovde je prosečna plata oko 100 dolara. Ljudi su skromni, tako i žive. Ovo je jedno od retkih mesta na planeti gde se i mi Srbi možemo ponašati kao milioneri.

Uzbekistan troši racionalno. Država bogata zlatom, gasom, godinama je bila pod "lupom" velikih osvajača. Zanimljivo, i oni su, kao i Srbija, bili već viđeni svetski proizvođač litijuma. Ostali su hrabri i složni, toliko da su iz države proterali sve inostrane kompanije koje se bave rudama.

- Opet su pod pritiskom. Bolje upoznate političare ili biznismene nije začudilo to što je na tri dana ceo region ostao bez struje. Avganistan, Uzbekistan i Kirgistan bili su nedavno u mraku, navodno zbog ljudske greške. Energetska situacija se stabilizovala, sijalice ponovo svetle.

Da li se kriza prenela i na sport? Kako klubovi uspevaju da zatvore finansijske krugove. Dinamo je novi član elite, bez novca, sigurno da ne bi bio to što jeste. 

- Zanimljivo, kako bi kod nas funkcionisao sistem da jedan čovek, kao što je ovde ili u Rusiji slučaj, gubernator prelomi kolika suma novca može biti dovoljna da zadovolji prohteve klubova. Taj regionalni bankar ne sme da pogreši, a bilo da su oni: streljački, skijaški, ili neki iz kategorije borilačkih sportova, koji su ovde baš zastupljeni. Čudan sistem, ali nema manu, po svemu što sam za ovih mesec dana mogao da primetim.

Znači, mora da se zna gde svaka para ide.

- Iako na fudbalskoj mapi sveta Uzbekistana gotovo da nema, sve utakmice lige prenose se uživo, snimaju dronovima, dok je VAR tehnologija potpuno zaživela.

Nije nemoguće da na golu Dinama, u zavisnosti od posla, dobijete toplotni udar. 

- Prvenstva Uzbekistana su duga i naporna. Traju gotovo cele godine. Nas pečalbare su upozorili da su ovde leta mnogo izraženija od zime. Bilo bi poželjno da se već na startu bodovno obezbedimo. U junu i julu, živa često zna da pređe 40. podelak.

Kada je već tako vrelo, da li se i koliko isplati biti pečalber u Uzbekistanu? 

- Plate igrača u Uzebekistanu variraju od 5.000 do 30.000 evra. U zavisnosti od finansijske moći kluba. Dodatni prihod može se ostvariti od premija koje su od 600 do 1.000 evra. U odnosu na neke prethodne ugovore, na ovaj poslednji ne mogu da se žalim.

Srba u uzbekistanskom fudbalu ima sve više. Naš zemljak smatra se najboljim fudbalerom lige. 

- Dragan Ćeran je šampion sa Paktahorom, najboljim klubom u ovom delu Azije. Za mnoge iz sveta fudbala čudno, ne prestajući da radi na svom imidžu i popularnosti, u ovdašnjoj ligi nastupao je i jedan Rivaldo, fudbaler svetske klase. Iako je u 37. godini pristao da brani boje Bunjodkora, 2009. godine izabran je za najboljeg igrača lige.

Kako poznati igrači, tako i treneri, više se ne libe da na zalasku karijere baš izaberu Uzbekistan.

- Skolari, svetski poznati stručnjak iz Portugalije, bio je na kormilu Bunjodkora. Predvodio ga u pohodu na pehar namenjen osvajaču azijske Lige šampiona. Međutim, posle neuspeha podneo je ostavku, što su Uzbekistanci i prihvatili.

Kovid je usporio ekonomski rast. A kada nema novca, nema ni kvalitetnog fudbala. 

- Kriza je stopirala već neke ugovorene angažmane, a menadžeri iz Uzbekistana nisu više mogli da čekaju. Znaju da je odnos cene i kvaliteta ubedljivo najbolji na Balkanu.

Mnogo se trgovalo prethodnih godina, uzbekistansku ligu prete da preplave stranci, što je nateralo savez da preseče.

- Klubovima je zabranjeno da na terenu imaju više od četiri igrača rođenih van teritorije azijskog kontinenta. Za one koji to jesu, a Uzbekistanci nisu, savez je u vidu nekog bonusa popustio i prvoligašima dozvolio uhlebljenje još jednog pečalbara.

Koliko god da "seče", fudbalska elita iz Uzbekistana mora jedno da zna. 

- Evropski Brazilci! Srbija je u fudbalskom smislu to oduvek bila. Poslednjom utakmicom svoje kvalifikacione grupe za SP uspela je da gurne pod tepih i to zrno sumnje koje su toliko brižno čuvali Portugalci. Pogotkom Aleksandra Mitrovića, jedna "mala" Srbija, uspela je što mnogi mnogo veći i brojniji nisu.

Srbiji je od osamostaljenja ovo treće učešće na SP, što će za mnoge veće, pa i za ove iz naše priče, najbolje fudbalere Uzbekistana, još dugo biti neostvaren san. 

- Azijska država nastala raspadom SSSR, nikako da stane na fudbalske noge. Nije da nije pokušavala, ulagala novac, kako u infrastrukturu, tako i u fudbalere, stručnjake i sve ostalo što uz to ide... Rezultata vrednog pažnje nije bilo, a ni danas ga nema na horizontu. Međutim, od nečega je moralo da se krene u novi početak. Ideja da se prvenstvo koliko-toliko ojača, pa posle čeka na one bolje dane, ako oni uopšte dođu, eksperiment je koji je zahtevan, a može i da potraje. Uzbekistan je u svakom pogledu čudna zemlja, ali, gde te život odnese, tamo i ideš - kaže Miloje Preković, golman Dinama iz Samarkanda, novog člana elite.

Tri pravoslavne svetinje

- U klubu na sve načine pokušavaju da nam udovolje, da nam se nađu na usluzi. Pokušavaju da nas motivišu, da zavolimo njihovu zemlju i to istorijsko blago koje imaju. Nedavno smo u organizaciji čelnika Dinama bili u obilasku muslimanskih i jedne od tri pravoslavne crkve koje se nalaze na teritoriji Uzbekistana.

FOTO:

Molitva prekinula vožnju

- Uzbekistan je pretežno muslimanska zemlja. Narod je veoma pobožan, okrenut veri. Mi koji smo druge ispovesti, svakako to poštujemo. Nedavno smo, u povratku sa jedne od mnogih utakmica iz pripremnog perioda, imali, za mene, još "sveži", nesvakidašnji događaj. Autobusom smo prolazili gradom, baš u vreme molitve. Vozač je morao da zaustavi autobus i otvori vrata. Nekoliko mojih saigrača napustilo je vozilo samo da bi se pomolilo Bogu. Posle deset minuta sve se vratilo u normalu.

Golman ili treći bek

- U dogovoru sa trenerima koje sam imao tokom karijere, moje sugestije su uglavnom bile prihvaćene. Nisam od onih koji se drži linije i sve pokušava refleksno da odbrani. Ideje da se više uključim u igru iako sam golman odvele su me do toga da po utakmici u proseku imam 30-40 dodavanja. Svestan sam da se svaka greška plaća golom, ali ja sam taj koji nema pravo na nju.

Ekipi dajem sebe celoga

Pre pet godina sam ostao bez majke. Bio sam i tužan i srećan što moram da se vratim u svoju Srbiju. Isprepletan nekim emocijama, koje čovek ima samo u tim trenucima, shvatio sam da je za mene i oca Svetozara, najbolje da ostanem da radim najbolje ono što znam, a to je da branim. Prihvatio sam ponudu OFK Beograda, odakle je sve krenulo uzlaznom putanjom. Sa Inđijom sam iz druge ušao u prvu ligu, gde su me zapazili skauti Voždovca. Posle dve godine došlo je vreme da se rastanemo, što je, kako meni tako i njima, palo veoma teško, jer ja u svakom smislu dajem za ekipu celoga sebe.

Preporučujemo

Fudbal

0 3

SKANDAL U KRUŠEVCU! Pretučeni kadeti Spartaka, teren neuslovan za igru, od obezbeđenja ni traga (VIDEO)

14. 04. 2022. u 15:30

Ostali sportovi

1 10

"KAKO DA IGRAM ZA SRBIJU, A DA NE ZNAM SRPSKI": Dragan Pešmalbek, "Marseljezu" zamenio za "Bože pravde"

14. 04. 2022. u 10:03

Tenis

0 0

BIZARNE SCENE: Posle pobede u prvom kolu izjavio da mrzi šljaku, u drugom namerno napravio dve duple greške pa uradio ovo! (FOTO/VIDEO)

13. 04. 2022. u 18:59

Fudbal

0 1

OVO JE NOVA LIGA ŠAMPIONA: Srpskim klubovima neće biti lako, odluka pada desetog maja

13. 04. 2022. u 17:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije