REVOLUCIONAR BEZ REVOLUCIJE: Publicista Dušan Vesić odgovorio na kritike DŽonija Štulića

ROK novinar i publicista Dušan Vesić osvrnuo se komentarom na oglašavanje legendarnog Branimira Džonija Štulića, povodom njegove knjige "Bunt dece socijalizma" u kojoj je napisao da je vođa "Azre" uspeo jer je bio podoban.

Foto P. Milošević

Vesić tvrdi da u knjizi nigde ne piše da je Branimir Štulić, u to vreme rok muzičar nastanjen u Zagrebu, "uspeo zato što je bio podoban".

- Naprotiv, tamo piše da je uspeo zato što je bio talentovan, zato što je pisao za to vreme neobično originalne pesme i zato što je njegov bend "Azra" doneo na jugoslovenske pozornice jednu sasvim novu energiju - navodi Vesić.

- Međutim, knjiga govori i o stalnim Štulićevim pokušajima da se nametne u javnosti kao umetnik čiji je i lični i umetnički integritet neprekidno bio ugrožen zbog toga što je, navodno, u svojim stihovima "žestoko kritikovao režim". U tim pokušajima donekle je i uspeo, te je publika i sama počela da veruje da je reč o svojevrsnom "progonjenom revolucionaru", koji je uvek na korak od "hapšenja" jer je, navodno "nepodoban".

Džoni Štulić, Foto Kamenko Pajić

Vesić nam veli da je on samo pokušao da objasni da Branimir Štulić nije bio "nepodoban". Dao je nekoliko argumenata za to. Najpre, u tim stihovima nije bilo ničeg što bi provociralo režim; ako je neko provocirao režim, to su bili ljubljanski "Pankrti". Od Džonija nijednom nije bilo traženo da menja stihove, niti mu je neka pesma uklonjena sa albuma, dok je velika većina ostalih bendova te generacije neprekidno bila pod pritiskom cenzure lokalnih urednika. Nijednom, dakle. To je glavni i neoborivi argument.

- Ipak, da bi bilo jasnije, naveo sam još i to da je bilo nemoguće da bi bio "hapšen", samim tim što se zabavljao sa ćerkom Vladimira Bakarića - veli Vesić. - Ako ništa drugo, ne može biti sumnje da bi ga ona sačuvala. Međutim, u vremenu o kojem govorimo, Služba državne bezbednosti ne bi dopustila da se ćerka najmoćnijeg čoveka u Hrvatskoj zabavlja sa "antidržavnim elementom". Drugim rečima, da je Štulić ijednog časa bio "nepodoban", bio bi odstranjen iz Bakarićevog okruženja bez oklevanja. Ko je živeo u tom vremenu, zna šta govorim. Takođe, tada se jako gledalo iz kakve si kuće, a Štulić je bio iz "dobre kuće" (dete oficira JNA). Kad su mu pogledali dosije, našli su i da je pohodio radne akcije, a to "nepodobna omladina" nije radila. K tome, nije mu "pakovano" nego je sam izjavljivao da je marksista. Ako stavimo ruku na srce, čućemo po otkucajima da to baš i ne liči na karijeru "antidržavnog elementa". Vrana vrani oči ne vadi.

Kasnije je, dodaje Vesić, Štulić izmišljao da "neki ljudi dolaze u dva ujutru po njega i odvode ga na nepoznata mesta" i nikad to ničim nije dokumentovao. Lomio je hotele tražeći skrivene mikrofone i nikad ništa nije našao:

- Mi smo verovali da je paranoičan, a on je možda samo igrao ulogu "progonjenog revolucionara". Nije mi bila namera da ugrožavam Štulićev teško stečeni imidž revolucionara bez revolucije. Bavio sam se time isključivo zato što je to važno mesto u jugoslovenskoj kulturi i hteo sam samo da kažem kako je zaista bilo. Onu pak tvrdnju da je "Azra" napravila novi talas, a da sama to nije bila, ne mogu da komentarišem. Sledeći nivo te rečenice glasi: "Zemlja je ravna ploča".

Preporučujemo

Poznati

2 3

DOBRO JE DA NEMA ROKA, UMRO BI OD ŠOKA: Džoniju Štuliću se nije svidela knjiga Dušana Vesića "Bunt dece socijalizma"

06. 12. 2020. u 00:07

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije