DECENIJA ZA ČIŠĆENJE RUŠEVINA: Obnova porušene Gaze predstavljaće ogroman poduhvat

Da bi se Gaza potpuno raščistila od ruševina biće potrebno i do petnaest godina, smataju stručnjaci.

Tanjug

Normalan život, očigledno, u ovoj palestinskoj enklavi još dugo se neće vratiti u normalu, posle potpisivanja mirovnog sporazuma.

- Gaza je jedinstven slučaj u istoriji, jer su materijalne i ekološke štete rata uporedive sa onima u zemljotresima – prenosi "Parizjen" reči Žakija Bonmena, portparola poznatog ekološkog udruženja "Robin Hud".

Generalni direktor firme za razminiranje "Deminetek"  Francuz Stefan Brija naglašava da nikada nije video ništa slično, tamo gde su do sada radile njegove ekipe.

- Nivo razaranja je takav da je to nezapamćeno još od Drugog svetskog rata, kada su čitavi gradovi sravnjeni sa zemljom američkim i britanskim "tepih bombama“ – ističe Brija za ovaj francuski dnevni list.

Dodaje da će, pre nego što se bude razmatrala bilo kakva obnova, biti potrebno da se započne s rušenjem preostalih zgrada koje još stoje, ali su oštećene, ispucale su i strukturalno oslabljene.

Prema podacima Razvojnog programa UN, na osnovu satelitskih snimaka, u Gazi je posle izraelskih bombardovanja uništeno čak 123.000 zgrada i oštećeno još oko 75.000, što predstavlja neverovatnih osamdeset odsto stambenog fonda ove teritorije!

Na osnovu istih izvora, procenjuje se da količina šuta ostalog posle bombardovanja iznosi vrtoglavih 68 miliona tona. Ruševine su prekrile čitav pojas Gaze, obuhvatajući domove, škole, bolnice i celokupnu infrastrukturu. To je količina neuporediva sa bilo kojim dosadašnjim sukobom u regionu i predstavlja jedan od najvećih izazova za buduću obnovu i bezbedan život na tom području.

Ovaj građevinski otpad sadrži betonske blokove, metalne konstrukcije i druge materijale koji su se srušili kad je velika većina objekata oštećena ili uništena. Te ruševine ne samo da fizički blokiraju pristup, već su i ekološki i zdravstveni rizik, jer mogu da sadrže azbest, teške metale, plastiku, medicinski otpad i druge toksične materije koje zagađuju vazduh, vodu i zemljište. Smatra se zato da bi samo čišćenje moglo da košta više od milijardu dolara.

- Hiljade objekata urušene su jedni na druge i biće potrebne godine da se sve raščisti – kaže Brija.

Razvojni program UN procenjuje da bi većina ruševina mogla da se ukloni u roku od oko 7 godina, pod povoljnim uslovima, što podrazumeva da ne bude prepreka, uz neprekidan rad mašina i stabilno okruženje.  

Druga procena, zasnovana na stručnim analizama, kaže da bi potpuno uklanjanje šuta moglo da potrajati od 8 do 12 godina zbog složenosti poduhvata i logističkih izazova, uključujući i bezbedno uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava iz ruševina.

- Gaza je razorena sa oko 100.000 tona eksploziva, a najmanje 10 odsto bombi nije eksplodiralo i zakopano je nekoliko metara duboko u zemlji - navodi Žaki Bonmen.

Neeksplodirane granate i druge ubojite naprave, u velikom delu ruševina, duboko zarobljene u zemljištu i betonu, čine situaciju izuzetno opasnom i usporavaće značajno rad mašina i radnika.

Dodatni problem je potraga za ljudskim telima. Prema nezvaničnim podacima, koje ističu palestinske zdravstvene službe, pod urušenim spratovima, u gomili betona, mogli bi da se nalaze i posmrtni ostaci čak deset hiljada stradalih ljudi, čija su tela i dalje zarobljena ispod ruševina.

Kada se saberu svi ovi izazovi, problematični uslovi rada i otežan pristup, neki izvori govore o deset do 15 godina, pa čak i više, kao realnom periodu za čišćenje krša u Gazi.

Istovremeno se ističe da će budući arhitekti neke nove Gaze morati da odgovore i na još jedno ključno pitanje, a to je – gde odneti sav taj krš?

- Naš strah, imajući u vidu iskustva iz zemljotresa, na primer u Japanu, jeste da će se velike količine šuta koristiti za pravljenje nasipa u moru, posle minimalnog sortiranja – ističe za "Parizjen" direktorka "Robin Huda" Šarlot Nitar.

Ona izražava zabrinutost da bi to izazvalo ozbiljna dodatna zagađenja istočnog Mediterana, dok je ribolov ključni izvor hrane kako za Gazu, tako i za susedne zemlje. Zbog toga ova nevladina organizacija zagovara da svaka zemlja uključena u obnovu, uključujući i Izrael, preuzme deo ruševina i tretira ga kao otpad koji treba da se skladišti u za to predviđene centre.

Imajući u vidu sve ove perpietije, i podatak da će čak i prvi korak, uklanjanje šuta, biti ogroman višegodišnji zadatak, postavlja se pitanje šta tek onda reći za perspektivu potpune obnove ovog teško stradalog područja.

RECIKLAŽA I NA LICU MESTA

Rad na čišćenju glavnih saobraćajnica, otvaranje pristupnih puteva i privremenih koridora, predstavljaju prioritet, kako bi humanitarna pomoć mogla da stigne do stanovništva i hitnih službi. Deo šuta će se reciklirati na licu mesta, u cilju ponovne upotrebe materijala. Drobiće se na tamo gde se i nalazi, i koristiti uglavnom za ravnanje terena, ali ne i za ponovnu trajnu gradnju, jer ona tek mnogo kasnije dolazi na red.

Preporučujemo

Svet

0 0

VELIČANSTVENO OTKRIĆE: Teleskop "Džejms Veb" otkriva egzoplanetu sa dva džinovska helijumska repa (FOTO)

16. 12. 2025. u 00:11

Svet

0 0

RJABKOV SAOPŠTIO: Rusija i Ukrajina nadomak diplomatskog rešenja, bez kompromisa o teritorijama

15. 12. 2025. u 23:45

Svet

0 0

TRAMP NAJAVIO: Fentanil će biti klasifikovan kao oružja za masovno uništenje

15. 12. 2025. u 23:33

Svet

0 0

ŠTA JE SAD TO? Džinovska kocka nikla usred pustinje - uočljiva i na satelitskim snimcima (VIDEO)

15. 12. 2025. u 23:02

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije